gruzija, opozicija — Pristalice opozicije na ulicama Tbilisija posle poziva predsednice zemlje

Gruzija je na prekretnici posle parlamentarnih izbora, za koji vlast tvrdi da su bili fer i pošteni, a opozicija, kao i predsednica Salome Zurabšvili smatraju da su „potpuno falsifikovani“, odnosno lažirani.

Prema zvaničnim rezultatima izborne komisije, partija Gruzijski san, koju vodi milijarder i biznismen Bidzina Ivanišvili, osvojila je 54 odsto glasova.

Ali prozapadne opozicione partije u Gruziji odbijaju da prihvate rezultate izbora, tvrdeći da ne odražavaju volju glasača.

Dok gruzijski premijer Irakli Kobahidze odbacuje tvrdnje da su izbori pokradeni, predsednica Zurabičvili poziva Gruzijce na mirne proteste, a međunarodnu zajednicu da se odluči na čijoj je strani.

„Ovo je ključni trenutak“, rekla je predsednica Gruzije BBC uredniku Stivu Rozenbergu.

Međutim, premijer Irakli Kobahidze iz stranke Gruzijski san rekao je za BBC da je bilo „tek manjih nepravilnosti“ i da je ceo izborni proces bio demokratski.

Odmah posle poziva predsednice, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice glavnog grada Tbilisija tražeći da se tačno utvrde rezultati subotnjih izbora.

SAD i Evropska unija podržale su pozive posmatrača za sprovođenje nezavisne istrage o izbornim rezultatima, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao na „poštovanje vladavine prava“.

Odmah po završetku glasanja u subotu, i Gruzijski san i opozicija su proglasile pobedu, na osnovu izlaznih anketa.

Centralna izborna komisija je potom saopštila da je većinu osvojio Gruzijski san.

Prozapadne opozicione grupe odbile su da prihvate rezultate, tvrdeći da su izbori falsifikovani i da su glasovi „ukradeni gruzijskom narodu“.

Prema novom proporcionalnom sistemu u Gruziji, ko dobije polovinu glasova osvaja i polovinu od 150 mandata u skupštini.

Bidzina Ivanišvili, koji je bogatstvo stekao u Rusiji 1990-ih, rekao je pristalicama da je ovo „redak primer u svetu da ista partija ostvari takav uspeh u toliko teškim okolnostima“.

Ipak, opozicioni lideri i njihovi glasači imaju potpuno drugačije viđenje.

„Ovo je trenutak. U budućnosti možda neće biti ovakvih prilika“, rekao je opozicioni glasač Levan Benidže za BBC.

„Znam da ima mnogo geopolitičkih rizika – od Rusije – ali ovo bi mogao da bude ključan momenat, tačka preokreta“, dodao je.

Dve ankete o izlaznosti koje su sprovele kompanije Edison i HarisIks za televizijske kanale naklonjene opoziciji dale su Gruzijskom snu 40,9 odsto i 42 odsto, dok su četiri opozicione grupacije ukupno dobile 51,9 odsto, odnosno 48 procenata.

Ali anketa za veliku provladinu televiziju Imedi predvidela je Gruzijskom snu 56 odsto.

Centralna izborna komisija bila je na meti kritika zbog naklonjenosti vladi i požurivanja izbornih reformi bez neophodnih konsultacija.

„Analizirali smo podatke sa biračkih mesta i postoji veliko odstupanje od podataka koje mi imamo.

„U nekim slučajevima imaju okruge u Tbilisiju gde Gruzijski san pobeđuje sa 45 odsto glasova, dok znamo da je većina opozicionih glasova došla upravo iz Tbilisija“, rekao je Dritan Nešo iz HarisIksa.

Vodeća snaga vladajuće partije Gruzijski san Bidzina Ivanišvili brzo je proglasio pobedu

Predsednica Gruzije je pozvala ljude na mirne demonstracije, dodajući da ne veruje da gruzijske vlasti žele sukobe.

Nije sasvim jasno šta ona i četiri opozicione grupe nadaju postići pozivanjem pristalica ispred skupštine.

„Glavna stvar koju želimo ovde je da dobijemo ono što zaslužujemo – legalne izbore.

„Niko nije ni slutio da će se ovo desiti. Prvo smo bili frustrirani, onda smo shvatili šta se desilo, a sada smo ljuti“, rekao je 22-godišnji Laša.

Predsednica Gruzije kaže da je sada na ljudima i političkim partijama da odluče šta će se dalje dešavati.

Ona je za BBC rekla da bi moglo da se uradi nekoliko stvari, između ostalog međunarodna istraga o izborima ili raspisivanje novih.

„Kada bi to moglo da se desi, ne znam“, izjavila je.

Evropska unija, NATO i SAD pozvali su na potpunu istragu izbornog procesa.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Gruzijci imaju „pravo na brzu, otvorenu i nezavisnu istragu izbornih nepravilnosti“.

„Gruzini, kao i svi Evropljani, moraju da budu gospodari vlastite sudbine”, rekla je Fon der Lajen.

Novi pozivi na proteste su eho zbivanja u Gruziji ranije ove godine.

Opozicija i njihove pristalice pokušavali su da blokiraju vladu da progura zakon o „stranim agentima“, sličan onom u Rusiji koji cilja medije i grupe civilnog društva koje se finansiraju iz inostranstva.

Protesti su na kraju propali, a EU je zamrzla nastojanja Gruzije da se pridruži bloku od 27 zemalja, optužujući je za nazadovanje u demokratiji.

Gruzijska predsednica Salome Zurabičvili

Predsednica Gruzije prethodno je rezultate izbora nazvala „ruskom specijalnom operacijom“, ali nije optužila Kremlj za direktnu intervenciju.

Vlada je odlučno negirala da ima bilo kakve veze sa Rusijom, ističući da je to jedina zemlja u regionu koja nema diplomatske veze sa Moskvom.

Kremlj je negirao da je uticao na izbore.

Drugi opozicioni lider, Nika Gvaramija, optužio je Gruzijski san za ‘ustavni udar’, dok analitičari kažu da je povećan udeo glasova vladajuće stranke od pre četiri godine jedva kredibilan.

Glasači u Gruziji, zemlji koja se graniči sa Rusijom, u velikom broju su izašli na birališta.

Zabeleženo je i više izveštaja o izbornim prekršajima i nasilju ispred glasačkih mesta.

Jedan od opozicionih zvaničnika u gradu južno od prestonice Tbilisija rekao je za BBC da ga je prvo pretukao lokalni funkcioner Gruzijskog sna, a potom ‘još desetorica muškaraca“ i da nije znao šta mu se dešava.

Opozicija je govorila da su ovi izbori odlučujući – i da se bira između Evrope i Rusije.

Prethodno su mnogi izbore opisali kao najvažnije još od kada su Gruzijci glasali za nezavisnost od Sovjetskog saveza 1991. godine.

Gruzija je prošlog decembra dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Ali status je od tada zamrznut zbog „nazadovanja u demokratiji“, a posebno zbog zakona o „stranom uticaju“ koji, u ruskom stilu, targetira grupe koje se finansiraju sa Zapada.

Sovjetski savez možda ne postoji već tri decenije, ali Moskva i dalje zemlje iz nekadašnje države doživljava kao sopstveno dvorište i sferu uticaja Rusije.

Kremlj će ceniti obećanje Gruzijskog sna o ‘pragmatičnijoj’ politici prema Rusiji, a posebno i odluku Brisela ranije ove godine da stopira proces pridruženja Gruzije.

Gruzijski san je glasačima obećao pridruživanje EU, ali je takođe optužio opoziciju da pomaže Zapadu da otvori novi front u ruskom ratu u Ukrajini.

Rusija okupira 20 odsto teritorije Gruzije od petodnevnog rata 2008. godine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]