I dok su neki mladi religiozni glasači bukvalno skakali od radosti, najistaknutiji razvoj događaja na poslednjim izborima u Izraelu bio je veliki skok popularnosti krajnje desnice.
„Stvari će biti bolje sada. Kad on postane ministar javne bezbednosti, biće još bolje“, kaže mi Džulijan, oduševljeni pristalica Itamara Ben-Gvira, političara sklonog zapaljivim izjavama, u njegovom vlastitom izbornom štabu.
„On želi najbolje za Izrael. On želi da protera teroriste“, kaže Noam iz naselja na okupiranoj Zapadnoj obali.
„Ne želimo Arape, oni bacaju kamenje na nas i zauzimaju naše mesto u Izraelu“, dodaje on, pre nego što ga ućutkuje partijski aktivista.
- Izbori u Izraelu: Netanjahu blizu povratka na vlast
- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
I dok Ben-Gvir, prethodno osuđivan kao rasista u Izraelu, pokušava da osveži imidž kao konvencionalniji političar, nije promenio svu antiarapsku retoriku.
„Vreme je da ponovo budemo gospodari ove zemlje“, izjavio je posle objavljivanja preliminarnih rezultata u utorak uveče.
Njegove oduševljene pristalice u Jerusalimu uglavnom su se držale skandiranja novog slogana „smrt teroristima“, promenjenog u odnosu na onaj koji smo donedavno slušali od njegovih sledbenika – „smrt Arapima“.
Drugi novinari i ja naviknuti smo da izveštavamo o Ben-Gvirovim provokativnim postupcima u žestoko osporavanom, okupiranom Istočnom Jerusalimu.
Video sam ga više puta kako likujući predvodi ultra-nacionalističke šetače kroz osetljivu lokaciju za Palestince u Starom gradu na izraelski Dan Jerusalima.
Prošlog meseca pojačao je napetosti u problematičnom naselju Šeik Džara uperivši pištolj u Palestince tokom sukoba.
Sada, kao jedan od lidera treće najveće partije, Religiozni cionizam, on se nada istaknutom mestu u kabinetu, vođenju policije.
Jedna sledbenica frakcije Ben-Gvirove Oztme Jehudit, Tzori Elmakijes (17) iz Jerusalima, rekla je da su izborni rezultati „veoma zadovoljavajući“, ublažavajući strahove kritičara.
„Mislim da protivnici Oztme Jehudit ne treba da se brinu zato što kad se sve sabere i oduzme, najveći interesi ove partije su ljudi i država Izrael.“
- Sukob Izraela i Palestinaca – sve što treba da znate
- Šeik Džara – deo Jerusalima u srcu oluje na Bliskom istoku
- Dečje žrtve sukoba Izraelaca i Palestinaca
- Novinarku Al Džazire ubili su Izraelci, zaključak istrage UN
- Ko su izraelski Arapi
Kraj pat-pozicije
Obraćajući se pristalicama svoje partije Likud, Benjamin Netanjahu široko se osmehivao dok je najavljivao povratak godinu dana nakon što ga je dramatično smenila sa položaja premijera široka koalicija njegovih protivnika.
Narod želi vladu koja odiše „snagom, a na slabošću“, rekao je on, glasa promuklog od višednevne predizborne kampanje.
Odgovorili su ga povicima: „Kralj Bibi“ – oslovljavajući ga nadimkom među njegovim obožavaocima.
Ako, kao što se očekuje, konačni izborni rezultati potvrde da ovaj iskusni lider sada može da sastavi stabilnu većinsku vladu sa ultra-nacionalističkim i ultra-ortodoksnim jevrejskim saveznicima, to će takođe okončati skoro četiri godine neprikosnovene političke pat-pozicije.
Zemlja je duboko podeljena oko optužbi za korupciju zbog kojih se još uvek sudi Netanjahuu.
On je uporno negirao da je učinio bilo šta protivzakonito, optuživši protivnike za politički lov na veštice.
„To je čovek koji nikad ne odustaje, bez obzira na to koliko su mu loši izgledi i koliko je ponižen napuštanjem premijerovog kabineta“, kaže anketar Mičel Barak.
On tvrdi da je Netanjahu imao koristi od prolaska vremena.
„Oni koji su želeli da ga kazne, kaznili su ga“, kaže on, dodavši da je možda počela da im nedostaje „stabilnost“ koju Netanjahu veruje da je predstavljao.
Šta je izraelska Gvozdena kupolaPalestina i Izrael: Šta je HamasSukobi Izraela i Palestinaca: Čime sve raspolaže Hamas i kakva je snaga oružja
Pad levice
I dalje ima mnogo Izraelaca sa drugačijom vizijom za zemlju.
U Tel Avivu je tokom noći bila stuštena atmosfera dok se aktuelni privremeni premijer Jair Lapid obraćao svojoj partiji Ješ Atid (Ima budućnosti), insistirajući da Izraelci žele politiku „bez podstrekivanja i mržnje“.
Međutim, njegov eksperiment u građenju ideološki raznovrsne koalicije – sastavljene od desničarskih, centralnih, levičarskih i arapskih partija – na kraju je bio kratkog veka.
Njegov mandat je bio istovremeno najsmrtonosnija godina za Izraelce i Palestince još od 2015. godine, tokom velikog talasa nasilja.
A opet je njegova vlada posvećivala malo pažnje načinima za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba.
To je bilo razočaravajuće za Hagai Matara, urednika naprednog časopisa +972.
Ovi izborni rezultati pokazali su i dodatni pad podrške izraelskim levičarskim strankama.
„Izraelci na levici moraju da zastanu i razmisle o tome kako smo došli u ovu situaciju“, kaže Matar utučeno.
„Levici je potrebna rekonstrukcija ili preispitivanje – novi stavovi“, dodaje on.
„Ali ovo bi mogao i da bude stravičan pad od koga će morati veoma dugo da se oporavlja.“
Ali Anšel Pfefer, novinar lista Harec, kaže da su ovi poslednji izbori razotkrili ono što je već bio očigledan trend.
„Postoji unutrašnji identitetski ili kulturološki rat između onoga što bi neki doživeli kao liberalniju i otvoreniju stranu izraelskog društva i religioznije i ekstremnije strane izraelskog i jevrejskog društva“, primećuje on.
„To zapravo nije ništa novo, ali je Netanjahu sada to pojačao zarad ličnih političkih interesa.“
Netanhaju je uspeo da iskoristi zaokret udesno koji sam i sam primećivao izveštavajući poslednjih deset godina o ovdašnjoj politici.
A čini se da je to pomoglo da on ostvari cilj povratka na vlast.
Ali sada kada su ultra-nacionalisti stekli moć, moglo bi se ispostaviti da ih je teško kontrolisati.
Pogledajte video: Šta je Zapadna obala
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.