Januar je 1987. godine i studenti UNAM-a, najvećeg javnog univerziteta u Meksiku, štrajkuju zbog planova za naplatu školarine.
Lideri protesta pitaju okupljene: „Ko će da okači štrajkačku zastavu u dekanatu?“.
Studentkinja fizike, 24-godišnja devojka, odlučno istupa iz mase i kaže: „Ja!“.
Skoro 40 godina kasnije ta studentkinja – Klaudija Šajnbaum Pardo – izabrana je za predsednicu Meksika, prvu ženu na tom mestu u istoriji zemlje.
Na izborima je učestvovala ispred levičarske partije Morena, dobivši između 58 i 60 odsto glasova, mnogo više od glavne rivalke, poslovne žene Sočitl Galvez.
- Meksička država u kojoj ubijaju kandidate na izborima
- „Ostavila sam porodici uputstva šta da rade ako nestanem“ – panika među ženama u Meksiku
- Istmo de Tehuantepek, meksički region gde su žene bile moćne vekovima
- Obračun kartela u Meksiku: Meštani masovno beže
Novu predsednicu, Meksikanci jednostavno zovu „Klaudija“.
Majka dvoje dece, ova 61-godišnjakinja ima doktorat iz ekološkog inženjerstva i bivša je gradonačelnica glavnog grada Meksiko Sitija, koji ima više od devet miliona stanovnika.
„Uvek sam bila takva, veoma avanturistički nastrojena“, rekla je Šajnbaum o tstudentskom protestu pre 37 godina.
„Sada više nisam toliko, imam više obaveza.“
Šajnbaum preuzima najvažniju ulogu u zemlji sa 130 miliona stanovnika u teškom trenutku.
Stopa siromaštva je 36 odsto, stopa ubistava žena je alarmantna, raste nasilje organizovanih kriminalnih bandi, a Meksiko vodi i spor sa severnim susedom, Sjedinjenim Američkim Državama, koje pokušavaju da obuzdaju priliv meksičkih migranata.
Šajnbaum će na mestu predsednice naslediti njenog mentora – Andresa Manuela Lopeza Obradora 1. oktobra.
Nova predsednica je rekla da će nastaviti putem Lopeza Obradora.
„Neću vas izneveriti“, poručila je ona u prvom obraćanju posle izbora.
Njene pristalice su slavile na glavnom trgu u Meksiko Sitiju noseći transparente „Klaudija Šajnbaum, predsednica“, a Mario Delgado, predsednik Morene, rekao je da je ovo „zvezdani trenutak u istoriji zemlje“.
Ovi izbori, na kojima su dve glavne predsedničke kandidatkinje bile Šajnbaum i Galvez, opisani su kao velika promena za žene u Meksiku.
Edelmira Montiel (87) rekla je da je zahvalna što je doživela da žena bude izabrana za predsednicu.
„Ranije čak nismo mogle ni da glasamo.
„A i kada smo mogle, glasale smo za onoga za koju bi nam rekli muževi.
„Hvala Bogu da se to promenila i da sam ovo doživela“, rekla za Rojters, podsetivši da je ženama dozvoljeno da glasaju na predsedničkim izborima tek 1953. godine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Iako je činjenica što su žene bili glavni kandidati na predsedničkim izborima, predizbornu kampanju je obeležilo nasilje.
Pored novog predsednika, građani su birali članove meksičkog Kongresa i guvernere u osam država, premijera i hiljade lokalnih zvaničnika.
Na meti su posebno bili kandidati za lokalne vlasti.
Prema zvaničnim podacima, više od 20 kandidata je ubijeno širom Meksika, dok drugi izvori navode da je taj broj 37.
Meksički ustav dozvoljava nekome samo jedan predsednički mandat od šest godina, tako da Lopez Obrador, koji je na vlasti od 2018, nije mogao ponovo da se kandiduje.
Lopez Obrador je bio vrlo popularan među glasačima, a njegova podrška bila je značajan zamajac pobedi Klaudije Šajnbaum.
Mnogi koji su glasali za Šajnbaum rekli su da podržavaju program stranke Morena za ublažavanje siromaštva i da žele da se nastavi.
Stranka se hvalila kako su se milioni Meksikanca izvukli iz siromaštva tokom poslednjih šest godina, ali ekonomisti ističu da su i drugi faktori uticali na to, poput činjenice da Meksikanci koji žive u inostranstvu šalju novac porodicama.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
