Izbori u Nemačkoj: Novi težak poraz stranke Olafa Šolca i vladajuće ‘semafor koalicije’

Godinu dana pred savezne izbore u Nemačkoj, stranka kancelara Olafa Šolca i vladajuća „semafor“ koalicija pretrpeli su novi izborni udarac.

Posle glasanja za Evropski parlament početkom juna ove godine, Socijaldemokratska partija (SPD) kancelara Olafa Šolca, liberali i Zeleni, koje nazivaju i „semafor“ koalicijom zbog boje stranaka (crvena, žuta i zelena), saznali su da nisu među omiljenima ni na istoku zemlje.

Nemačka antiimigraciona Alternativa za Nemačku (AfD) slavi „istorijski uspeh“, velikom pobedom u istočnoj državi Tiringiji, a malo joj je nedostajalo da osvoji i najviše glasova u drugoj državi, Saksoniji.

AfD je u Tiringiji osvojio skoro trećinu glasova, devet procenata ispred konzervativne Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i daleko ispred tri vladajuće nemačke stranke.

To je prva pobeda krajnje desnice na izborima za pokrajinski parlament od Drugog svetskog rata, mada su male šanse de da će formirati vladu u Tiringiji.

Stranka Olafa Šolca osvojila je samo šest mesta, a Zeleni i liberalni FDP nijedno.

• EU izbori: Težak poraz za Šolca i Makrona
• Odlazak u ekstremizam: Šta se krije iza nemačke krajnje desnice
• Ko je Olaf Šolc – naslednik Angele Merkel
• Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta“, saglasni Vučić i Šolc

U naseljenijoj susednoj državi Saksoniji, konzervativna CDU osvojila je 31,9 odsto, što je tek nešto više od AfD-a.

Obe stranke su ostavile daleko iza sebe tri stranke koje vode saveznu nemačku vladu – socijaldemokrata, zelenih i liberalnog FDP-a.

U Saksoniji su konzervativci osvojili 42 mesta, odmah ispred AfD sa 41, dok je treća levičarska stranka Sare Vageneht sa 15 mesta.

Bez podrške drugih partija, AfD ne može da vlada u Tiringiji, a CDU je jasno stavio do znanja da neće razmatrati da vlada sa krajnjom desnicom.

Matematički, konzervativcima će biti potrebna podrška levičarskih partija da bi formirali većinu.

Oko pet miliona Nemaca na istoku imalo je pravo da glasa u nedelju, a prema istraživanju javnog servisa ZDF-a, 36 odsto mlađih od 30 godina u Tiringiji glasalo je za AfD, daleko više od bilo koje druge stranke.

Šta su pokazali izbori?

Da je vladajuća koalicija u značajnom padu, a da raste popularnost AfD-a koji je drugi u nacionalnim istraživanjima javnog mnjenja.

Ko-liderka Afd_a Alis Vajdel rekla je da je rezultat izbora „rekvijem“ za tri stranke koje vode Nemačku i da je jasno da birači u obe istočne države žele njenu stranku u vladi.

„Bez nas stabilna vlada više uopšte nije moguća“, rekla je ona.

Obaveštajne službe u Tiringiji, kao i u Saksoniji, klasifikovale su AfD kao desničarsku ekstremističku stranku.

U maju je nemački sud presudio da je obaveštajna agencija BfV opravdano stavila AfD pod nadzor zbog sumnje u ekstremizam.

Glavni kandidat AfD-a u Tiringiji, Bjorn Heke, veoma kontroverzna ličnost u Nemačkoj, pozdravio je „istorijsku pobedu“ i rekao da je izuzetno ponosan.

Heke je ranije kažnjen zbog korišćenja nacističkog slogana, iako bivši nastavnik istorije to odlučno poriče.

Jedna od najpoznatijih Nemica koja je preživela Holokaust, Šarlot Nobloh, istakla je da su izbori održani 85 godina od izbijanja Drugog svetskog rata.

Rezultat je ostavio zemlju u opasnosti da postane „nestabilnija, hladnija i siromašnija, manje bezbedna i manje vredna života“, rekla je ona.

Pristalice AfD-a rekle su posle glasanja u nedelju da su imigracija, a posebno pitanje izbeglica i azila, ono što ih najviše muči.

„Političari su mnogo obećali, posebno u vezi sa migracijama i strancima“, rekao je glasač AfD-a Mihael za BBC u glavnom gradu Tiringije, Erfurtu.

„Ali ništa se nije dogodilo. Ništa. Samo su obećavali i ništa, i to sve stranke. Sada imam svoju stranku. I ostajem pri mojoj odluci“, rekao je, stojeći pored njegove partnerke Manuele, koja se složila da ljudi žele promene.

Pitanje azila je ponovo pokrenuto na nacionalnom nivou nešto više od nedelju dana pre glasanja, kada je troje ljudi ubijeno na uličnom festivalu u Zolingenu u zapadnoj Nemačkoj, a Sirijac koji se suočava sa deportacijom uhapšen je zbog sumnje da je izvršio napad.

Zamenica lidera AfD-a Beatriks fon Štorh rekla je za BBC da politički protivnici godinama napadaju politiku azila njene stranke kao ekstremističku.

„Dva dana pre izbora počeli su da rade ono što smo uvek govorili da mora da se uradi“, rekla je ona, misleći na niz vladinih mera usmerenih na pooštravanje zakona o azilu.

AfD je i za obustavu isporuka oružja Ukrajini, kao i nova stranka koja je na trećem mestu u obe države, BSV levičarske populističke liderke Sare Vageneht.

Iako ima slične ideje kao AfD o Ukrajini, Vageneht je, kao i druge stranke, odbila da učestvuje u bilo kakvoj koaliciji sa krajnjom desnicom.

Privremeni rezultati u Tiringiji daju AfD-u 32 mesta u državnom parlamentu Tiringije sa 88 mesta, a CDU 23 mesta, pri čemu je zastupljena samo jedna od tri stranke u nacionalnoj vladi.

AfD će imati više od trećine poslaničkih mesta, što mu daje mogućnost da blokira odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina, kao što su promene državnog ustava ili imenovanje sudija.

Dok je Bjorn Heke slavio pobedu stranke sa pristalicama u Erfurtu, demonstranti protiv AfD okupili su se ispred parlamenta države Tiringije.

Među demonstrantima je bila i Hana, lokalna studentkinja, koja je rekla da je veoma zabrinuta zbog rezultata.

„Mislim da ima mnogo ljudi koji su svesni da imaju nacističku politiku i nije ih briga. Nemačka ima neku vrstu odgovornosti u vezi sa tim“.

Uspon populističke partije Sare Vageneht imao je direktan uticaj na levičarsku partiju, koja je pobedila na poslednjim izborima u Tiringiji, ali je sada skliznula na četvrto mesto.

Bodo Ramelov, levičarski državni premijer Tiringije, koji je predvodio koaliciju sa SPD-om i Zelenima, rekao je da je predizbornu kampanju karakterisao strah i „poručio da se borio protiv normalizacije fašizma“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]