Iako je Demokratska partija socijalista (DPS) pobednik izbora u Podgorici, postizborna matematika odrediće ko će formirati vlast u glavnom gradu Crne Gore, jer nijedna lista nema dovoljno da sama formira većinu, pokazuju preliminarni rezultati.
Podgoričke Vijesti pišu da će od liste iza koje je stao predsednik Crne Gore Jakov Milatović, a koja je četvrtoplasirana na izborima, zavisiti ko će formirati vlast u Podgorici.
Epilog izbora je i da su stranke koje vladaju Crnom Gorom i koje su do sada vodile Podgoricu ostale bez većine u glavnom gradu.
Te stranke, koju predvodi Pokret Evropa sad premijera Milojka Spajića, u Skupštini Crne Gore imaju gotovo dvotrećinsku većinu, a u podgoričkoj posle ovih izbora nešto više od 45 odsto, navode Vijesti.
- Vodič za izbore u Podgorici
- Raskol u Evropi sad: Sledi li Crnoj Gori nova politička kriza
- Šta je u Crnoj Gori promenio uspon Pokreta Evropa sad, a gde su danas partije koje su srušile vlast DPS-a
Vanredni izbori za Skupštinu Podgorice raspisani su posle raskola u vladajućoj koaliciji, odnosno razilaženja crnogorskog predsednika Jakova Milatovića i premijera Milojka Spajića koji sada predvode odvojene stranke.
Zato se na ove izbore gledalo najviše kao na odmeravanje snaga predsednika i premijera, ali i kao i svojevrsni test za eventualne vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori.
Dosadašnju vlast u Podgorici činile su partije i koalicije okupljene oko Pokreta Evropa sad, a funkciju gradonačelnice obavlja Olivera Injac, potpredsednica pokreta.
Prethodni izbori za skupštinu glavnog crnogorskog grada održani su u oktobru 2022, kada je posle skoro tri decenije Demokratska partija socijalista, iako je osvojila pojedinačno najviše glasova, izgubila vlast na talasu opštih promena u državi.
Preliminarni rezultati
DPS sa osvojenih gotovo 30 odsto glasova moći će da računa na 19 mandata, a koalicija Pokret Evropa sad i Demokrata pet odborničkih mesta manje, pokazuju podaci Centra za demokratsku tranziciju (CDT).
Sa 13 mandata trećeplasirana je lista Za budućnost Podgorice, čiji su lideri bliski vlastima u Beogradu.
Koalicija crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, u kojoj je stranka i URA bivšeg crnogorskog premijera Dritana Abazovića, osvojila je šest mandata.
U podgoričkoj skupštini ukupno ima 58 mesta, za većinu je potrebno 30 odbornika, a cenzus su prešle još tri izborne liste: Evropski savez, koalicija Preokret i Stranka evropskog progresa bivšeg crnogorskog premijera Duška Markovića.
Socijaldemokrate, koje su u koaliciji Evropski savez, u ranijim vladama bili su partner DPS-u, a Marković jedan od najbližih saradnika Mila Đukanovića, koji je decenijama bio u vrhu crnogorske vlasti.
Izbore je obeležila i značajno manja izlaznost (oko 56 odsto) nego na prethodnim, 2022. i 2018. godine.
Raspored odborničkih mandata:
- DPS – 19 mandata
- Pokret Evropa sad – 14 mandata
- Koalicija Za budućnost Crne Gore – 13 mandata
- Koalicija Jakov Milatović – Za bolju Podgoricu – 6 mandata
- Evropski savez – 3 mandata
- Preokret – 2 mandata
- Stranka evropskog progresa – 2 mandata
Ko bi mogao da napravi vlast u Podgorici?
Da bi neko vladao Podgoricom, odnosno napravio vlast, potrebno mu je 30 odborničkih glasova.
Stranke koje sada vladaju Crnom Gorom i opozicioni DPS mogu do tog broja ako naprave savezništvo sa Milatovićevom listom, koju čine Građanski pokret URA, predsedniku države blizak Pokret za Podgoricu (PzPG) i Pokret za promene (PzP), pišu Vijesti.
Ako bi savez PES-Demokrate i koalicija Za budućnost Crne Gore obezbedili podršku oko Milatovićeve liste, imali bi 33 mesta u parlamentu.
DPS bi uz podršku ranijih koalicionih partnera okupljenih u bloku Evropski savez, strankom nekadašnjeg premijera Duška Markovića i Milatovićeve liste došao do minimuma potrebnog za formiranje vlasti.
Jakov Milatović je aprila prošle godine na izborima pobedio dotadašnjeg predsednika Crne Gore i lidera DPS-a Mila Đukanovića.
Time je označeno kraj Đukanovićeve dugogodišnje vladavine Crnom Gorom, bilo u svojstvu predsednika ili premijera.
Potom su Milatović i Spajić, kao predvodnici Pokreta Evropa sad, uz pomoć drugih stranaka, pobedili i na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori.
Međutim, ove godine došlo je do razlaza Milatovića i Spajića.
DPS ukazuje na nepravilnosti
Iz DPS-a su najavili da će upoznati Evropsku uniju sa velikim brojem nepravilnosti, a pre svega na, kako su rekli, birače koji su došli iz susednih država.
Prema tvrdnjama iz ove partije, u Crnu Goru je ovog vikenda ušlo 14.000 ljudi više nego istog vikenda prošle godine.
„Ovo je problem regionalnog izbornog inženjeringa gde naša susedna država pokušava da utiče na rezultate u Crnoj Gori“, izjavio je Andrija Nikolić, šef poslaničkog kluba DPS-a.
‘Odličan rezultat’, kaže premijer Spajić
Iako ne može samostalno da napravi vlast u Podgorici, premijer i lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić je zadovoljan.
„Ostvariti ovakav rezultat u nemogućim okolnostima, kada nismo mogli da dokažemo sve ono što smo obećali u kampanji 2023. godine, mislim da je fenomenalno“, rekao je.
Aleksa Bečić, potpredsednik crnogorske vlade i lider Demokrata, koalicioni partner Spajićevog PES-a, najavio je da će novi gradonačelnik Podgorice biti iz redova ovog političkog saveza i da će DPS ponovo biti u opoziciji.
„Vidite da ćemo imati minimum 14 mandata uprkos negativnoj kampanji. Mi smo napravili rast“, rekao je Bečić.
U prethodnom sazivu Skupštine grada Podgorice koalicija PES i Demokrate imala je 13 mandata.
Optimizam je i u koaliciji „Jakov Milatović – Za bolju Podgoricu“.
Nosilac liste Luka Rakčević smatra da će ta koalicija biti temelj i pravac nove uprave Glavnog grada Podgorice.
„Važno je ukazati na činjenicu da su partije koje na državnom nivou imaju dve trećine parlamentarne većine u Podgorici potpuno deligitimisane, da su izgubile svako poverenje građana i da partije koje čine dvotrećinsku većinu na državnom nivou u Podgorici nemaju većinu“, izjavio je Rakčević.
Neizvesnost u Kotoru: PES i DPS osvojili isti broj mandata
Izbori su održani i u Kotoru, ali se ni u ovoj crnogorskoj primorskoj opštini nijedna lista nije izdvojila.
Za DPS je i u Kotoru glasalo najviše birača (28,38 odsto), ali je koalicija Pokreta Evropa sad i Demokrata sa 26,03 odsto uspela da osvoji jednak broj mandata – 10.
Liste Za budućnost Kotora, Demokratska alternativa i Grbaljska lista obezbedile su po tri mandata, Evropski savez dva, a Hrvatska građanska inicijativa (HGI) i lista „Kotorski pokret – Siniša Kovačević“ po jedan.
U DPS su objavili da procenjuju da imaju 11 mandata, odnosno jedan više od onoga što pokazuju preliminarni rezultati.
„Jedanaest mandata je sjajan rezultat. Kada pogledamo kumulativno ono što je osvojila lista Demokrate-PES, vidimo da je sa 3.300 glasova doživela debakl“, rekao je Aleksandar Bogdanović iz DPS-a.
Nosilac liste Demokrate-Pokret Evropa sad u Kotoru, Vladimir Jokić, smatra da njegova koalicija neće imati problema da formira vlast u tom gradu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
