Izbori u Severnoj Makedoniji: Da li je opozicija ostvarila nedostižnu prednost pred drugi krug glasanja

„Eeeej, Makedonijo, ti si biser balkanski“, orilo se u sredu uveče centrom Skoplja, dok su pristalice opozicione VMRO-DPMNE slavile rezultat prvog kruga predsedničkih izbora.

Svirale su zurle, čuli se bubnjevi, uz baklje, zagrljaje i selfije.

Na drugom kraju grada, u sedištu vladajućeg SDSM-a, sumorna tišina posle najslabijeg rezultata stranke u poslednjih 20 godina.

Gordana Siljanovska Davkova, kandidatkinja konzervativnog VMRO-a, osvojila je oko 40 odsto glasova, a aktuelni predsednik zemlje, socijaldemokrata Stevo Pendarovski dvostruko manje – 20 odsto, podaci su Državne izborne komisije, na osnovu 99 odsto prebrojanih listića.

Dok su se oko nje gužva i euforija u izbornom štabu povećavali, Siljanovska Davkova je, kratko i uz osmeh, rekla za BBC na srpskom da nije mogla da veruje kad je videla rezultate.

„Ima šanse da Makedonija bude drugačija država, sve što se do sada dešavalo mora da se prevaziđe“, kaže.

• Drugi krug za izbor novog predsednika Severne Makedonije 8. maja
• Ko su kandidati za predsednika Severne Makedonije
• Severna Makedonija promenila ime, ali ne i probleme

To je u praksi razlika od 175.000 glasova pred njihov susret u drugom krugu predsedničkih izbora 8. maja.

„Nepisano pravilo u Makedoniji je da ljudi u političkoj euforiji glasaju za pobednika, tako da će se prednost verovatno povećati u drugom krugu“, kaže skopski politički analitičar Milan Stefanovski za BBC na srpskom.

„Ali videćemo, u Makedoniji je sve moguće.“

Dželal Neziri, politički analitičar iz Tetova, grada na severozapadu Severne Makedonije, dodaje da su istraživanja ukazivala na mogućnost pobede kandidatkinje VMRO-a, ali da ga je veoma iznenadila razlika.

„Pitanje ko će biti predsednik države rešeno je već u prvom krugu“, navodi za BBC na srpskom, dodajući da bi VMRO lako mogao i da formira sledeću vladu.

Uz drugi krug predsedničkih, građani Severne Makedonije će 8. maja glasati i na parlamentarnim izborima.

Uzroci slabog rezultat SDSM

Pre pet godina, 70-godišnja pravnica i profesorka Pravnog fakulteta u Skoplju, poražena je u drugom krugu predsedničkih izbora upravo od Pendarovskog.

Oboje su tada u prvom krugu imali 42 odsto (oko 300.000 glasova), što je ona u drugom krugu uvećala na 44, a Pendarovski na 52 odsto (435.000 glasova).

Posle glasanja u sredu, situacija je znatno drugačija – Pendarovski je osvojio oko 173.000 glasova.

„Uzroci tog pada su poznati: problem velike korupcije vlade, političko mešanje u sudstvo, gde politički funkcioneri ne odgovaraju, kao i srozavanje političkog sistema“, kaže Stefanovski.

Severna Makedonija je 78. od 150 zemalja sveta na listi percepcije korupcije za 2023. godinu, koju objavljuje nevladina organizacija Transparensi internešnel.

I Pendarovski i Siljanovska Davkova su tokom izborne kampanje obećavali snažnu borbu protiv korupcije.

„VMRO je imao i bolju i efikasniju političku kampanju od SDSM“, dodaje Stefanovski.

Neziri kao jedan od uzroka slabog rezultata SDSM, koji je na vlasti u Severnoj Makedoniji od 2016. godine, vidi i u „nedostatku dobrog upravljanja partijskim strukturama“, kao i u putu „bez brze trake za članstvo“ ka Evropskoj uniji.

Severna Makedonija je zbog spora oko imena zemlje sa Grčkom 17 godina čekala na početak pregovora sa EU, što je 2020. blokirala Bugarska vetom zbog spora oko istorije i jezika.

„Treće, ZNAM Maksima Dimitrievskog, nekadašnjeg visokog funkcionera SDSM, postao je utočište za nezadovoljne birače stranke“, smatra Neziri.

Dimitrievski je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio oko devet odsto glasova.

„I četvrto – zavisnost vlasti od DUI i političkih partija etničkih Albanaca naterala je značajan deo birača SDSM da vide partiju kao vazala DUI.“

Demokratska unija za integraciju (DUI) Alija Ahmetija, partija je makedonskih Albanaca, koja je već 20 godina na vlasti, ranije kao partner VMRO, danas SDSM.

Novo glasanje

Za dve nedelje, 8. maja, birači u Severnoj Makedoniji ponovo će imati priliku da zaokruže političku opciju koja im je najbliža.

I to na dva listića – na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

„Posle maja će sve biti drugačije, nemamo drugog izbora. Ubeđena sam u to“, kaže Siljanovska Davkova za BBC na srpskom.

U prvom obraćanju medijima, navela je i da „treba ubediti građane da vredi izaći na izbore“, iako su delovi govora zvučali kao da je predsednička trka već gotova.

Rekla je da će sarađivati sa opozicijom i truditi se svakog dana da dokaže da „nije tu zbog političke karijere, već zbog Makedonije“.

„Mislim da je ovo zaista početak nove ere“, navela je.

Pendarovski je u prvom obraćanju rekao da nije očekivao ovakve rezultate, misleći pre svega da će razlika u odnosu na Siljanovsku Davkovu biti manja.

Kao jedan od uzroka slabijeg rezultata naveo je i sedam protivkandidata, zbog čega su glasovi bili rasuti.

„Sutra je novi dan, ponovo krećemo sa sastancima sa građanima, praktično krećemo od nule“, izjavio je aktuelni predsednik.

„Ohrabrujem građane koji nisu izašli u prvom, da učestvuju u drugom krugu.“

Ostaje da se vidi koje će partije podržati koga za dve nedelje.

Međutim, Neziri smatra da to neće imati uticaja na krajnji ishod jer ni albanske partije, kako navodi, nemaju tu moć odlučivanja.

„Čak i da DUI motiviše sve njihove birače da glasaju sa Pendarovskog, opet ne mogu da promene ishod prvog kruga izbora“, navodi on.

Podela glasova među albanskim partijama

Bujar Osmani, makedonski ministar spoljnih poslova, kao kandidat koalicije oko DUI osvojio je 13 odsto glasova, dok je Arben Taravari, kandidat albanske opozicije, okupljene na listi Vlen (Vredi), osvojio devet odsto.

Lista Vlen fomirana je pred ove izbore uz podršku premijera Kosova Aljbina Kurtija i njegove stranke Samoopredeljenje koja se, posle izbora u Albaniji, uključila i u glasanje u Severnoj Makedoniji.

„DUI je pokazao određenu izbornu moć“, smatra Mihajlovski, dodajući da je „državni sektor verovatno presudio u odnosu na opoziciju“.

Zanimljivo je i da su albanske stranke imale jednog kandidata, on bi sa zbirnih 22 odsto glasova prošao u drugi krug, što se nikada do sada nije desilo.

Blerim Reka, kandidat za predsednika na izborima 2019. godine, osvojio je 10,5 odsto glasova, dok je Ilijaz Halimi 2014. uzeo 4,5 odsto.

Međutim, za DUI i Vredi je prvi krug predsedničkih pre svega predstavljao probno odmeravanje snaga pred parlamentarne izbore.

Neziri smatra da su i jedni i drugi u prvom krugu očekivali mnogo više glasova i da nisu dovoljno motivisali Albance u Severnoj Makedoniji da izađu na birališta.

„Ovi rezultati su razočaravajući za obe opcije“, kaže kratko.

„Treba imati u vidu i političku euforiju među pristalicama VMRO, koji će biti dodatno motivisani za parlamentarne izbore, zbog čega će bez mnogo poteškoća formirati vladu posle 8. maja“, dodaje Neziri.

Predsednička funkcija u Severnoj Makedoniji mahom je ceremonijalna jer lider države ne donosi izvršne odluke, ali može da predlaže sudije za vrhovni i ustavni sud parlamentu za konačnu odluku.

„Čekamo parlamentarne izbore koji će odrediti pravac u kom će se država kretati, a očekujem da će VMRO i tu odneti pobedu“, navodi Stefanovski.

Naredna vlada, kaže, treba da bude reformska i da predvodi borbu na dva fronta, protiv korupcije i na putu Severne Makedonije ka EU.

„Makedonija mora da ide ka EU i nema taj luksuz da bude u političkoj krizi“, zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]