Građani Srbije izlaze na glasanje drugi put za manje od dve godine, a od jutros u sedam časova, na više od 8.000 biračkih mesta, glasa se za republički, vojvođanski, beogradski parlament i 65 lokalnih skupština.

Do 10 časova, na parlamentarnim izborima glasalo je 9,94 odsto građana, dok je na prošlogodišnjim izborima izlaznost u istom periodu iznosila 9,59 odsto, prema podacima saopštenim na konferenciji Republičke izborne komisije (RIK),

U Vojvodini je do 10 sati glasalo 11,61 odsto birača, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 8,18 odsto birača, u regionu Južne i Istočne Srbije 9,53 odsto birača, a u Beogradu 9,88 odsto birača, saopštio je direktor Republičog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević.

Projekcije nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) nešto su niži – do 10 sati izlaznost za parlamentarne izbore 9.8 odsto, što je slično kao na izborima 2022, kada je a glasalo 10 odsto.

U Beogradu je na parlamentarnim izborima glasalo 9.6 odsto upisanih birača – što je više u odnosu na prethodne izbore, kada je u ovom peroidu izlaznost bila 8.4 odsto, navodi CRTA.

U slučaju da dođe do prekida glasanja na nekom biračkom mestu u trajanju dužem od sat vremena vreme do kojeg se može glasati biće produženo, rekao je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević.

Koliko će glasačkih listića birači imati pred sobom, zavisi od mesta u kojem glasaju.

Ukupno 6.500.165 glasača ima pravo da bira predstavnike u republičkom parlamentu.

Stanovnici Vojvodine glasaju i za poslanike u pokrajinskoj skupštini.

Beograđani će pred sobom takođe imati dva listića, osim narodnih poslanika, glasaće i za gradske odbornike.

Isto važi i za stanovnike centralne Srbije – lokalni izbori održavaju se u još više od 60 gradova i opština.

Glasanje će danas trajati do 20 sati neprekidno, a može biti produženo ako dođe do nekih prekida, naveo je Dimitrijević.

Podsetio je i sve članove biračkih odbora da su dužni da održavaju red na biračkom mestu i da ne preduzimaju radnje koje za sobom povlače krivičnu i prekršajnu odgovornost.

Svaki građanin glasa na biračkom mestu na kojem je upisan u birački spisak, a može da glasa samo uz važeću ličnu kartu ili pasoš. Nije obavezno da ima poziv za glasanje.

Ukoliko se neko zatekne na biračkom mestu prilikom zatvaranja, biće mu omogućeno da glasa.

Za državljane Srbije u inostranstvu otvoreno je 81 biračko mesto u 35 država, a za glasanje se prijavilo 32.216 građana.

Prema podacima RIK-a, na parlamentarne izbore 2022. godine izašlo je 58,71 odsto glasača, dok je u Beogradu glasalo 57,85 odsto birača, prema računici Gradske izborne komisije (GIK).

Cesid: Do 9 sati glasalo 5.2 odsto birača, uočeno više od 50 različitih nepravilnosti

Do 09.00 časova u Srbiji je glasalo 5,2 odsto građana, prema prvim projekcijama Centra za istraživanje demokratije (CeSID) i agencije IPSOS.

Izlaznost građana na vanrednim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, uključujući i grad Beograd, do zatvaranja biračkih mesta objavljivaće se u više termina tokom dana.

Prema istim izvorima, na parlamentarnim izborima 2022. godine u pra dva sata glasanja na birališta je izašlo oko 5,1 odsto birača.

Cesid je takođe objavio da je, na osnovu informacija dobijenih od posmatrača, uočeno više od 50 različitih nepravilnosti.

Zabeleženo je da članovi biračkih odbora na većem broju biračkih mesta ne poštuju proceduru, zatim da biračima nije prskan sprej na nekoliko biračkih mesta u Čačku i Trsteniku, kao i da se biračima pre glasanja ne proverava identitet.

Zabeležene su i nepravilnosti sa kontrolnim listićem, ubacivanje listića u pogrešne kutije na više biračkih mesta, a na nekoliko birališta su uočene i greške u potpisivanju u izvode iz biračkog spiska.

Na po dva biračka mesta iz uzorka uočen je pokušaj uticanja na birače, narušavanje tajnosti glasanja – fotografisanjem ili snimanjem u Grockoj, Novom Beogradu, Zemunu i Novi Sadu kao i lakši incidenti zbog kojih je glasanje na kratko prekinuto.

Posmatrači Cesida su na nekoliko mesta imali problem sa ulaskom na biračka mesta zbog nesnalaženja članova biračkog odbora sa spiskom posmatrača, a na više biračkih mesta su uočene situacije porodičnog glasanja.

Dimitrijević je rekao da je RIK proverio neke od navoda o nepravilnostima – na biračkom mestu broj 7 u Raškoj, gde je bilo navoda o paralelnim spiskovima, nisu utvrđene nepravilnosti.

Kako je dodao, paralelni spiskovi prijavljeni su i na biračkom mestu 112 u Zemunu, a članovi RIK-a su izašli na teren i utvrdili da glasanje protiče „u najboljem mogućem redu“.

Izbori u Srbiji ove godine imaju rekordan broj kontrolora, ukupno 5.587 domaćih i stranih posmatrača, rekao je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević, prenosi agencija Beta.

Dimitrijević je istakao i da Republička izborna komisija ne broji rezultate lokalnih, već se oni utvrđuju na svakom biračkom mestu posebno, a potom dostavljaju zbirno RIK-u.

„Od ove godine građani će moći u realnom vremenu da prate prikupljanje glasova i rezultate izbora, jer smo obezbedili novu funkcionalnost na veb stranici RIK-a„, rekao je Dimitrijević.

RIK ima rok od 96 časova po prijemu poslednjih zbirnih rezultata da proglasi konačni ishod glasanja, koji će do Nove godine biti poznat, dodao je.

„Tada je rok 30 dana za formiranje Skupštine i 90 dana za formiranje vlade“, rekao je Dimitrijević.

Nova vlada bi stoga trebalo da bude formirana do proleća.

Ko sve posmatra izbore?

„U pitanju je devet domaćih udruženja, odnosno 25 međunarodnih organizacija i stranih država“, rekao je Dimitrijević i dodao da najviše posmatrača ima Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta), njih 2.508.

„Zatim su tu ‘Građani na straži’, koji imaju 233 posmatrača, CeSID sa 974, ‘Res Publika’ sa 210, zatim ‘Akademska inicijativa forum’ sa 12 posmatrača, ‘Unija mladih grada Pančeva’ sa 137, ‘Pravac Evropa’ sa 813 i ‘Kreni promeni’ sa 223 posmatrača“, precizirao je Dimitrijević.

Kada je reč o stranim posmatračima najviše ih, kako je naveo, ima Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava – 255.

„Tu su i Međunarodna fondacija za izborne sisteme, zatim Parlamentarna skupština OEBS-a, Parlamentarna skupština Saveta Evrope, Delegacija Evropske unije u Srbiji, Evropski parlament, zatim ambasade Norveške, Švajcarske, Holandije i mnogi drugi“, naveo je predsednik RIK-a.