Izbori u Srbiji 2023: Kakva je budućnost srpske desnice i zašto je udaljena od evropske

Srpska i evropska desnica kreću se različitim političkim ulicama.

Desničarske stranke na izborima u Srbiji 2023. osvojile su 100.000 glasova manje nego prošle2022. godine, i to u trenutku kada desno orijentisane grupe sigurnim koracima ulaze u predstavničke domove širom Evrope.

„Stranke na desnici u Srbiji dopustile su sebi da ponove grešku kao prošle godine i da izađu sa velikim brojem izbornih lista“, objašnjava politikolog Vujo Ilić za BBC na srpskom.

Samo dve liste prešle su cenzus od tri odsto i ušle u parlament: koalicija NADA, koju čine Demokratska stranka Srbije i POKS, i nova lista Mi – glas iz naroda, doktora Branimira Nestorovića.

Ostali će pokušati da prežive van skupštine, i to bez dugogodišnjih predsednika, pošto su ostavke podneli lider Dveri Boško Obradović i Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

• Ubedljiva pobeda SNS na izborima za Skupštinu Srbije, u skupštinu ulazi 10 lista – RIK
• Pata karte u Beogradu: Hoće li biti novih izbora
• Nepravilnosti koje su domaći i strani posmatrači videli na izborima u Srbiji

Izborni krah desnice dešava se dok im, na prvi pogled, evropske promene idu na ruku.

„Desno orijentisani pokreti u Srbiji sigurno imaju koristi od sve veće popularnosti desnih nacionalističkih stranaka u Evropi.

„Na taj način se potvrđuje njihov antiglobalistički, antiamerički stav, sumnja u evropske integracije, pronacionalistička politika“, kaže Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, za BBC na srpskom.

Ipak, evropsko kretanje udesno, koje stručnjaci objašnjavaju nezadovoljstvom građana tradicionalnim političarima koji nemaju odgovor na ključna pitanja, srpske stranke nisu do kraja uspele da iskoriste.

Zašto je srpska desnica daleko od evropske?

Uprkos lošem izbornom rezultatu, srpska desnica ima budućnost, ali više neće biti toliko raznovrsna, smatra Altman.

„Dok je ranije lista desnih stranaka bila široka, sada izgleda da postoji jasna usmerenost na izraziti populistički nacionalizam.

„Vidi se i veća otvorenost ka teorijama zavere, antiglobalizmu, i antizapadnim idejama, uz rusofiliju“, kaže.

Ilić, međutim, smatra da je teško porediti srpsku i zapadnoevropsku desnicu, kojoj su pitanja poput integracija, multikulturalizma i porodice na prvom mestu.

„Kod nas je glavno pitanje pitanje suvereniteta, odnosno Kosova, i to pitanje natkriljava sve druge teme.

„Ne mogu da kažem da se naša desnica ne bavi temom integracija u EU i migracijama, ali Kosovo ostaje uvek u prvom planu“, kaže Ilić.

Približavanje evropskim trendovima i političkim partnerima srpskoj desnici otežavaju i razlike u stavovima o važnim pitanjima, poput rata u Ukrajini.

„Nacionalističke desne stranke u Finskoj, Poljskoj ili Švedskoj svakako nisu proruske.

„S druge strane, nacionalistički lideri u Mađarskoj i Slovačkoj dele srpski skeptični stav prema briselskoj ‘hegemoniji'“, navodi Altman.

Pred izbore za Evropski parlament, koji će biti održani u junu, istraživanja pokazuju da bi desna grupa Identitet i demokratija u kojoj su nemačka Alternativa za demokratiju (AFD) i francusko Nacionalno okupljanje, mogla da osvoji 93 mesta, što je najbolji očekivani rezultat do sada.

Evropski konzervativci i reformisti, po sadašnjim projekcijama, bili bi četvrta najjača grupa sa 81 mesto.

Uspon desnice vidi se mesecima unazad i na nacionalnim izborima u evropskim zemljama – od Švedske, do Grčke i Španije.

Poslednji primer, koji se sa pažnjom prati, jeste rast nemačke Alternative za demokratiju, za koju se očekuje da pobedi na izborima u bivšim istočnonemačkim državama ove godine.

• Izbori 2022: Da li je Srbija otišla udesno i zašto
• Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
• „Nemačka na prvom mestu“: Krajnja desnica se nada da će se protest poljoprivrednika pretvoriti u ustanak
• Šta je populizam i da li je pretnja po demokratiju

Stara i nova lica desnice

NADA i pokret Mi – glas iz naroda jedine su desne liste čiji će poslanici moći da se čuju za skupštinskom govornicom u Srbiji.

Skoro pet odsto osvojenih glasova liste Mi – glas iz naroda, čiji je najprepoznatljiviji predstavnik pulmolog Branimir Nestorović, i dalje je za mnoge enigma.

„Branimir Nestorović je nekako dijagonalno uleteo u desni spektar i sve zaslepeo.

„Sada je to jedan veliki znak pitanja na koji desnica treba da odgovori“, kaže Ilić.

On ocenjuje da je Nestorovićeva organizacija „heterogena“, „nepredvidiva“ i „dosta velika nepoznanica“.

Rezultati beogradskih izbora su takvi da bez Nestorovićeve liste, ni vlast ni opozicija ne mogu da formiraju većinu.

U izbornoj noći, penzionisani lekar i novopečeni političar je rekao da njegov pokret „ne prepoznaje partnere za koalicije“.

Samo par dana kasnije, kazao je da bi njegova lista mogla da bude podrška vlastima za određene projekte.

Miloš Jovanović, lider koalicije NADA koja je ponovila izborni rezultat od pre godinu i po dana, veruje da je „desnica u Srbiji, u smislu desne, nacionalne, konzervativne ideje, snažna i većinska“.

Za razliku od Nestorovića, Jovanović ističe da saradnja sa vlastima „ne dolazi u obzir“, a ne postoji ni nada da „režim može da se promeni“.

„Posle prihvatanja nemačko-francuskog i Ohridskog sporazuma, koji podrazumevaju secesiju naše pokrajine, sa Aleksandrom Vučićem nema šta da se razgovara – on je glavna opasnost po srpske nacionalne interese“, kaže.

Predstavnici koalicije NADA osvojili su nešto manje glasova nego 2022. i imaće 13 od 250 skupštinskih mandata.

„U datim okolnostima, kada smo bili ubedljivo najnapadniji, uz zabranu pristupa medijima sa nacionalnom frekvencijom, odbraniti glasove od pre godinu dana je velika stvar i pokazuje energiju i žilavost“, kaže Jovanović.

On je više puta govorio da, uprkos pregovorima o zajedničkom nastupu desnih stranaka na izborima, dogovor nije bio moguć jer je „deo desnice bliži Aleksandru Vučiću i na njega računa u budućnosti, za razliku od koalicije NADA“.

„Dok je Mi – glas iz naroda desna populistička koalicija koja lako može da ide sa Srpskom naprednom strankom, koalicija NADA predstavlja kombinaciju nacionalno-konzervativne i monarhističke stranke, i teško bi se mogla pridružiti SNS-u“, smatra Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa.

Vujo Ilić veruje da koaliciji NADA ide na ruku što će biti viđena kao jedini predstavnik desne opozicije u skupštini.

„Blok koji su ranije činili (sa Zavetnicima, i Dverima) u nekim situacijama uspevao je da pokrene zajedničke inicijative sa većim brojem odbornika.

„Ova pozicija ih više gura u pravcu saradnje sa ostalim opozicionim strankama“, kaže Ilić.

Novi DSS tako je saopštio da je listi Srbija protiv nasilja, najvećoj opozicionoj grupaciji u Srbiji, poslao predloge za dalju borbu protiv izbornih nepravilnosti.

Rimejk ili novi film?

Osnovana sa velikim ambicijama posle neuspele predsedničke kandidature Vuka Jeremića 2017. godine, Narodna stranka tražila je samostalno put do mandata na izborima 2023. godine.

Ostala je daleko ispod cenzusa, pa je potom Jeremić podneo ostavku na mesto lidera stranke.

„Da je desnica pred ove izbore uspela da se konsoliduje i izađe u jednoj koloni, ubeđen sam da bi opozicija uzela bar Beograd, a možda bi odnos snaga u parlamentu bio drugačiji“, kaže profesor u penziji Vladeta Janković, koji je bio poslanik Narodne stranke u prethodnom skupštinskom sazivu.

Janković kaže da su na neuspeh objedinjavanje desnice uticali brojni faktori bliski vlasti, ali i sam dodaje da nema dokaza koji bi to potkrepili.

Ova stranka je na izborima 2022. učestvovala u opozicionoj koaliciji Ujedinjeni za pobedu Srbije koja je osvojila 38 mandata, od čega je osam pripalo toj partiji.

U proteklih godinu i po dana, stranku su napustili profilisani, u javnosti prepoznati političari Zdravko Ponoš i Miroslav Aleksić, pa je Narodna stranka na izborima 2023. osvojila oko 33.000 glasova.

„Nacionalno osvešćeno, a ne nacionalističko u rđavom smislu reči, i istovremeno građansko“, uz „kvalitetan program i mlade darovite ljude“, tako profesor Janković opisuje Narodnu stranku.

„Sad kako stoje stvari, veliki sam skeptik da će Narodna stranka, uspeti da se vrati na mesto koje joj je moglo pripasti“, smatra.

Novo rukovodstvo treba da bude izabrano krajem februara, a jedini kandidat za predsednika je advokat Vladimir Gajić.

Na izborima 2022. godine, Srpski pokret Dveri, zajedno sa jednim od krila POKS-a, osvojio je oko 145.000 glasova – deset poslaničkih mandata.

Tada su priliku da prvi put sednu u poslaničke klupe dobili su Zavetnici, koji su osvojili nešto više od 140.000 glasova.

Godinu i po dana kasnije, Dveri i Zavetnici u koaliciji su imali oko 105.000 glasova, skoro tri puta manje.

Posle izbornog neuspeha, i lider Dveri Boško Obradović podneo je ostavku, a potpredsednik pokreta Ivan Kostić najavljuje izbor novog rukovodstva i „osveženja“ u stranci.

„Boško Obradović nije napustio pokret, niti je napustio politiku.

„Dveri se sigurno neće ugasiti, mi i dalje imamo priliv novih ljudi“, veruje Kostić.

Analitičar Ilić, međutim, podseća da je Obradović, predvodnik Dveri od kada su od nevladine postali politička organizacija, zaštitno lice ovog pokreta.

„Ko će zameniti Boška Obradovića je pitanje koje će definisati njihovu političku budućnost.

„Odgovor birača na nove lidere je važan, ili će se Obradović vratiti u ‘drugi film’, kao što se vraćao nekadašnji predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić.“

Posle izbora, Dveri su izričito ponovile da će ostati opozicija, a Kostić kaže da to znači da ni u mestima gde su osvojili dovoljno glasova na lokalnim izborima neće sarađivati sa SNS-om.

U ovom trenutku nije jasno da li podjednako čvrsto na tim stavovima stoji njihov dosadašnji partner, stranka Zavetnici, sa kojom su nedavno raskinuli koaliciju.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i član Srpske napredne stranke, kazao je da je predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski talentovana političarka koju bi voleo da vidi u redovima SNS-a.

Đurđević Stamenkovski je odgovorila da nije bilo razgovora o njenom prelasku u SNS, ali da pohvalu doživljava kao priznanje za „odgovornu državotvornu politiku“.

Predsednica Zavetnika nije odgovarala na pozive i poruke BBC na srpskom.

Razmenjene lepe reči ne iznenađuju Vuju Ilića, jer je „pozicija većine desnih stranaka takva da prave podjednaku distancu i od vlasti i drugih stranaka opozicije“.

„Oni su uvek nalazili neko srednje mesto, gde mogu da budu dovoljno blizu strankama na vlasti“, zaključuje on.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]