Izbori u Srbiji 2023: Ko su posmatrači glasanja

„Samo vas gledamo“, mogla bi da bude deviza posmatrača koji prate celokupan izborni proces, od raspisivanja do zaključenja.

Nije im dozvoljeno da se mešaju u sprovođenje izbora, a zadatak im je da beleže eventualne nepravilnosti i izveštavaju o njima.

Kada je prvi put posmatrala izbore 2020. godine, tridesettrogodišnja Marija Ćelić iz Sombora prešla je automobilom „oko 500 kilometara“.

„Prvi put sam otišla u neka od zabačenih mesta u Vojvodini, bilo je užurbano i uzbudljivo, a najveća nagrada mi je osećaj da doprinosim društvu“, kaže tridesettrogodišnja samohrana majka za BBC na srpskom.

• Ko je ko na listama za izbore za Skupštinu Srbije
• Živi li se bolje ili lošije od prošlih izbora
• Ko učestvuje na izborima za vlast u Beogradu

Posmatranje izbora u Evropi pojavilo se krajem 1980-ih, pojašnjava Bojan Klačar, direktor CeSID-a, prve nevladine organizacije u Srbiji koja je osnovana sa ciljem posmatranja izbora, još 1997. godine.

„Ideja je bila da treba da postoje nezavisni akteri koji prate rad države i političkih stranaka“, dodaje.

Izbore mogu da posmatraju domaći i strani posmatrači, a njihova uloga regulisana je Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Republička izborna komisija (RIK) do objavljivanja teksta nije odgovorila na pitanja BBC novinara o broju prijavljenih posmatrača na predstojećim lokalnim i parlamentarnim izborima u Srbiji, koji se održavaju 17. decembra.

Ko može da bude posmatrač?

Posmatrači nezavisno prate tok izbora i ne mogu da učestvuju na njima.

U Srbiji, posmatrači moraju da budu vezani za neku registrovanu organizaciju civilnog društva – domaću ili stranu.

„Osnovni cilj domaćeg posmatranja izbora je da se ispita kvalitet izbornog procesa, da se utvrde nepravilnosti, da se o tim problemima razgovara javno i da se, posle posmatračkog procesa, izađe sa preporukama, da se preporuke promovišu i zagovaraju kako bi se izborni proces unapredio“, pojašnjava Klačar.

Kako bi se akreditovali za posmatranje izbora, domaći i strani posmatrači moraju da se prijave kod Republičke izborne komisije (RIK).

Izbore mogu da posmatraju i predstavnici stranih država, odnosno zaposleni u diplomatskim predstavništvima, a prijave podnose Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

Marija Ćelić će ove godine drugi put posmatrati izborni proces sa Centrom za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta), nevladinom organizacijom sa sedištem u Beogradu.

„Teško mi je da gledam kako se dešavaju izborne nepravilnosti, ali kada ih prijavim, ne osećam se potpuno bespomoćno“, kaže ona.

Klačar podseća da posmatranje izbora u Srbiji postoji od 1997. godine, kada je CeSID i osnovan.

Ideja je potekla posle lokalnih izbora 1996. godine, kada je režim Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Jugoslavije, optužen za izbornu krađu, što je pokrenulo talas protesta širom zemlje.

„Tada se javila potreba da se, u zemlji sa autoritarnim režimom, pojavi nezavisan izvor informacija o izbornom procesu“, dodaje Klačar.

Međutim, CeSID nije mogao da dobije akreditaciju, već su izbore posmatrali „oko biračkih mesta“, a zvanično posmatranje omogućeno je posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine, kada je Miloševićev režim pao.

Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, posmatrači danas imaju pravo da neposredno prisustvuju svim izbornim radnjama – od štampanja glasačkih listića, preko prisustva na biralištima, do brojanja glasova.

Kada se završi izborna tišina, organizacije koje se bave posmatranjem neretko objavljuju projekcije izbornih rezultata.

Pogledajte video: Šta se dogodilo 5. oktobra 2000. godine

Šta rade posmatrači?

Posmatrači prate kampanju, uslove u kojima se sprovode izbori, tok izbornog dana, brojanje glasova i saopštavanje rezultata.

Kada su parlamentarni i lokalni izbori raspisani 1. novembra, Ćelić je, planirajući da se prijavi kao posmatračica, već počela da vodi beleške o tome šta je primetila u Somboru.

Radi u porodičnoj firmi i sama brine o dečaku školskog uzrasta, pa pisanje izveštaja ponekad podrazumeva kasne sate pred kompjuterom.

„Nije mi teško. Samo od početka ovogodišnje izborne kampanje, napisala sam više od 100 kratkih izveštaja“, kaže.

Posmatrači prate kako vidljive aktivnosti tokom kampanje, ali i prikrivene, pojašnjavaju iz Crte.

„Beleže se slučajevi koji mogu izazvati sumnju u kupovinu glasova i pritiske na birače“, kaže Tamara Branković, zamenica programskog direktora Crte, za BBC na srpskom.

Kao i CeSID, Crta je organizacija civilnog društva, čiji je jedan od ciljeva praćenje izbornog procesa.

„Na primer, podela humanitarne pomoći, jer su se na prošlim izborima poklanjali su se čak i štednjaci ‘smederevci’ ili organizovani odlasci zaposlenih na stranačke mitinge“, dodaje.

Posmatranje izbora nije ograničeno na stranačke mitinge i izborni dan.

Branković podseća da Crta tokom kampanje prati „najuticajnije medije i procenjuje da li je biračima omogućeno da se dobro informišu o izbornoj ponudi“.

Šta je razlika između posmatrača i kontrolora izbora?

Kontrolori izbora su članovi biračkih odbora čiji je zadatak da sprovedu izbore.

Najčešće ih delegiraju političke stranke, a za taj rad su plaćeni iz državnog, a ne stranačkog budžeta, jer organizuju i sprovode izbore u ime građana, podseća Klačar.

„Kontrolori postavljaju glasačku kutiju, proveravaju identitet birača, garantuju tajnost glasanja, broje glasove, podnose prigovore RIK-u“, dodaje.

Posmatrači ne smeju da rade ništa od toga – „imaju pravo samo da prate tok procesa, bez ikakvog učešća u njemu“, kaže Klačar.

Takođe, nemaju pravo da upućuju prigovore na izborni proces, već samo da ih evidentiraju.

Za razliku od kontrolora, posmatrači mogu, ali ne moraju da budu plaćeni za sopstveni rad – neki od njih su volonteri.

Kakva je uloga stranih posmatrača?

Decembarske izbore u Srbiji posmatraće i predstavnici nekoliko međunarodnih organizacija, a neki od njih već uveliko rade na terenu.

Jedna od njih je misija Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), glavne institucije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

„Naš tim za dugoročno praćenje izbora čini 11 ljudi, među kojima su politički, pravni i medijski analitičari“, kaže ambasador Albert Jonson, šef ovogodišnje misije, dodajući da su u Srbiji od sredine novembra.

Oni prate i tok i finansiranje kampanja, medijsko izveštavanje, rešavanje prigovora, ali i moguća zastrašivanja birača i zloupotrebu državnih resursa.

Jonson dodaje da će na izborni dan biće angažovano još oko 200 posmatrača Kancelarije i oko 100 posmatrača Parlamentarne skupštine OEBS-a, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, koji će pratiti izlazak na birališta u različitim delovima zemlje.

„Pripreme za izbore odvijaju se u atmosferi jake političke i društvene polarizacije, dok traju masovni protesti [Srbija protiv nasilja]“, navodi se u izveštaju Kancelarije iz oktobra ove godine, koji se bavi procenom uslova u kojima se održavaju izbori.

Proteste Srbija protiv nasilja organizovale su pojedine opozicione stranke posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda početkom maja, a trajali su sve do raspisivanja izbora, početkom novembra.

Ocenjuju da je „nepristrasna procena od posebne važnosti kako bi se povećalo poverenje javnosti u izbore proces, ali i u cilju odvraćanja od eventualnih malverzacija na dan izbora“.

Iz Crte kažu da iz godine u godinu primećuju razlike između biračkih mesta u ruralnim sredinama i u gradovima.

„U selima se obično svi dobro poznaju – i članovi biračkog odbora, i birači, pa često i ne misle da procedura glasanja mora u potpunosti da se poštuje.

„Često prepričavamo slučaj kada je predsednik odbora kritikovao građanku koja je na glasanje došla bez lične karte, da bi mu ona zbunjeno odgovorila – Ali ti si mi muž!„, kaže Branković.

Kako dodaje, „u manjim sredinama su ljudi više izloženi političkim pritiscima“.

Šta pokazuje dosadašnje praćenje izborne kampanje?

Izbori se odvijaju u atmosferi „izrazite neravnopravnosti“ između političkih aktera, koja je najvidljivija u medijima, ocenili su iz Crte na predstavljaju rezultata dosadašnjeg praćenja.

Kako su istakli, 81 odsto medijskog prostora u kampanji popunjava vlast, dok opozicija dobija tek 19 odsto.

Crta je, zaključno sa 23. novembrom, podnela 21 prijavu nadležnim institucijama, između ostalog, zbog zloupotrebe javnih resursa, negativne i funkcionerske kampanje, kao i prijave funkcionera i stranaka za ponašanje izvan okvira predviđenih izbornim pravilima.

Iz nevladine organizacije Transparentost Srbija ukazali su da pojedina pitanja finansiranja kampanje nisu rešena.

„Za finansiranje kampanje iz budžeta predviđeno oko 9,7 miliona evra za republičku i oko 638.000 evra za beogradsku kampanju, ali suštinski nije ograničeno koliko će ko novca potrošiti“, rečeno je na predstavljanju nalaza.

Transparentnost Srbija kritikovala je podelu novca raznim kategorijama građana tokom kampanje – jednokratnu novčanu pomoć države od raspisivanja izbora dobili su srednjoškolci i penzioneri.

„Ističe se da se novac deli bez obrazloženja, a da ono što se saopštava, da se deli jer ima novca u budžetu nije obrazloženje, već pokazatelj da je budžet loše planiran i da je uzeto od građana i privrede više nego što je bilo potrebno, ili da smo se bespotrebno zaduživali“, naveli su.

Pogledajte video: Vodič za one koji glasaju prvi put

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]