Izbori u Srbiji 2023: Ko ulazi u trku sa pozicije 250 na listama za Narodnu skupštinu

Kampanja za vanredne parlamentarne izbore 17. decembra u punom je jeku, a njen deo je i Radmila Jovanović, penzionerka iz Niša.

Jovanović je 250. na listi kandidata za Skupštinu Srbije iz redova opozicione Narodne stranke, u kojoj je njen unuk Stefan generalni sekretar.

Stavili smo je na listu zbog „simbolike“, jer sam je „često pominjao prilikom govora u skupštini“, kaže Stefan Jovanović za BBC na srpskom.

Za poslanička mesta takmiči se još 18 lista, među kojima je devet sa predlozima za svih 250 poslanika skupštine, iako u skupštinskim klupama neće biti mesta za sve.

I dok su svi pogledi usmereni na to ko predvodi liste i nalazi se u prvih 10 ili 50, na začelju su i iskusni političari, ali i nova lica.

• Zašto su važni izbori u Beogradu
• Živi li se bolje ili lošije od prošlih izbora
• Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak

„Jako sam ponosna da sam se uopšte našla na ovoj listi, za mene taj broj ne predstavlja nešto loše – naprotiv“, kaže Tijana Šerbula, 250. na opozicionoj listi „Srbija protiv nasilja“, za BBC na srpskom.

Snežana Petrović, bivša poslanica vladajuće Srpske napredne stranke, koja se na listi naprednjaka nalazi na poziciji 250, odbila je razgovor za BBC na srpskom.

„Postoje razlozi za to, ali ne bih ništa komentarisala, niti davala izjave“, navela je kratko.

Ivana Krstić iz Jedinstvene Srbije (JS), koja je 250. na listi JS i Socijalističke partije Srbije (SPS), prvo je pristala na intervju, da bi potom tražila pitanja na zvaničan mejl stranke.

Odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.

Jedinstvena Srbija dugogodišnji je partner socijalista koji su u poslednjih 15 godina sastavni deo vladajuće koalicije.

Biti na izbornoj listi, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević, predstavlja „vrstu priznanja da ti ljudi nešto znače u stranci ili koaliciji“.

„Oni ispod 200. mesta, pa i na tom 250, možda neće biti poslanici, ali im poručuju da su bitni u stranci, da će vrlo verovatno biti u njenom vrhu, glavnom ili izvršnom odboru“, kaže Milivojević u razgovoru za BBC na srpskom.

Sve je, kako kaže, vrsta takmičenja unutar stranaka i borbe za unutarstranački rejting.

„Oni koji su sujetni i preambiciozni niže pozicije shvataju kao potcenjivanje, ali to uopšte ne mora da bude tako, već samo poruka da čekaju šansu u nekom drugom izvlačenju.“

Izbori u Srbiji 2023: Vodič za one koji glasaju prvi put

O politici sa pozicije 250

Iz Narodne stranke nisu izneli više detalja o njihovoj listi i Radmili Jovanović na poziciji 250, a odgovora nije bilo ni na zahtev za njenu izjavu.

Bojana Kostur iz Dveri kaže da je na toj poziciji liste njene stranke i Zavetnika zato što joj „nije prioritet da bude na visokom mestu“.

„Želim samo da podržim ljude sa kojima sam u stranci, podržavam sve što se dešava u vezi sa mojom organizacijom“, navodi 57-godišnjakinja iz Beograda.

U politiku se, kako kaže, uključila 2017. godine, a po struci je poljoprivredni tehničar.

U Dverima, navodi, ima funkciju tehničke sekretarke.

„Svi misle da je politika nebitna, a u stvari je jako bitna i zato sam odlučila da budem aktivna. Pokušavam čak i porodicu da uputim u sve to“, dodaje.

• Ko je ko na listama za izbore za Skupštinu Srbije
• Ko učestvuje na izborima za vlast u Beogradu
• Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu

Na poziciji 250. koalicije Nada za Srbiju, koju čine Nova demokratska stranka (NDSS) i Pokret za obnovu kraljevine Srbije (POKS), nalazi se 53-godišnji Goran Ivančević.

Tu poziciju je, kako kaže, izabrao svojevoljno kako bi „odao priznanje aktivistima i ljudima iz pokreta koji su u kampanji, ali i prethodnih godina, prošli kroz težak period“.

„Zbog toga sam simbolički želeo da ih pustim ispred mene“, kaže za BBC na srpskom donedavni predsednik poslaničke grupe POKS-a u pokrajinskom parlamentu.

Po struci je doktor političkih nauka i predaje na Pravnom fakultetu za privredu u pravosuđe u Novom Sadu, gde živi.

Do 2017. godine bio je deo Srpskog pokreta obnove, kada prelazi u POKS, gde je član Predsedništva i generalni sekretar.

Govoreći o predstojećim izborima, Ivančević navodi da je aktuelna izborna kampanja „možda jedna od najprljavijih koje su do sada održane“.

„Nije da nešto kukamo, ali te stvari su fakat i moramo da na izborima učestvujemo, kakvi god oni bili“, navodi.

Poziciju 250. i potpredsednik manjinskog Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Arpad Fremond kaže da je sam izabrao.

Po struci je profesor razredne nastave, ima 42 godine, dugogodišnji je poslanik SVM-a u Narodnoj skupštini, a od nedavno i predsednik Saveta mađarske nacionalne manjine.

„Na 250. sam poziciji zato što želimo da pokažemo da nacionalni savet mora čvrsto da sarađuje sa partijama koje predstavljaju manjine“, kaže Fremond za BBC na srpskom.

Ova manjinska stranka je prethodnih godina sarađivala sa vladajućom SNS i podržavala većinu zakonskih predloga u Skupštini Srbije.

Neposredno pred izbore, preminuo je lider SVM-a Ištvan Pastor, pa je za vršioca dužnosti stranke izabran njegov sin Balint, koji je i predao listu.

„Imam dobru saradnju sa ministrima u Vladi Srbije i od 2013. se znatno se poboljšao položaj mađarske zajednice u Srbiji, na čemu smo dosta radili“, kaže Fremond.

Tijana Šerbula iz opozicionog bloka Srbija protiv nasilja kaže da je pitanje pozicije na listi dogovor stranaka unutar koalicije.

„Ono što je najvažnije jeste da se opozicija ujedinila na listi Srbija protiv nasilja, sa osnovnom idejom da se u našoj zemlji živi normalno – da roditelji bez straha šalju decu u školu, da se deca ne leče preko SMS poruka, a da svako ko krši zakon bude procesuiran.

„Ponosna sam što sam tu i nemam nikakav problem što je to pozicija 250.“

Rođena je u Beogradu, radi kao nastavnica praktične nastave u srednjoj Grafičko-medijskoj školi, a od 2016. do 2020. bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara.

Predsednica je odbora Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa a u toj opštini, a od jula 2022. bila je odbornica te stranke u gradskoj skupštini.

Na poziciji 250. liste Srpske radikalne stranke na parlamentarnim izborima je Veran Panić, advokat iz Valjeva, dok je bivši predsednik Srbije Boris Tadić na pretposlednjem mestu liste koalicije Dosta je bilo i Socijaldemokratske stranke, čiji je lider.

Tadić je na poziciji 249, a jedno mesto ispred njega je slavni košarkaški trener Duško Vujošević, nekadašnji kandidat za gradonačelnika te stranke.

Na poziciji 250 je Milan Jerković, diplomirani inženjer tehnologije iz Beograda.

Centarfor i Bidža

Na pitanje kako čitati izborne liste, Milivojević ukazuje na tri detalja.

• Redno mesto izborne liste

Prvi je redno mesto neke liste na kompletnoj izbornoj listi, to jest broj koji će birači zaokruživati tokom izbornog dana.

Ko prvi prijavi 10.000 potpisa podrške i Republička izborna komisija mu prihvati listu dobija broj jedan i tako redom po redosledu prijavljivanja i odobravanja.

„To je bitno u psihološkom smislu, jer je to prva lista koju vidite kada pogledate spisak i imate inerciju da glasate za nekog ko je prvi“, navodi analitičar.

„Broj jedan je po pravilu stranka na vlasti, posebno u poslednjih desetak godina.“

Ostali brojevi, dodaje, nisu važni, osim ako neko ne želi da postigne neku simboliku.

„Da, na primer, bude peti, jer to znači odličan pet, ili da bude broj devet, kao centarfor koji zabija golove. To je već stvar taktike.“

• Naziv

„U ovoj zemlji partije nisu popularne institucije, pa se one maskiraju sloganima.

„Najbolji primer je SNS koja uporno na svim nivoima izlazi uz ime i prezime Aleksandra Vučića, zato što je njegov rejting znatno viši od rejtinga stranke i njihovih koalicionih partnera.“

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz 2022. godine pokazuje da mladi u Srbiji ne veruju u političke institucije i politiku, dok političarima daju takve ocene da bi u školi svi redom morali na popravne.

Najveće poverenje omladina ima u vojsku, crkvu i policiju, a najmanje u političke stranke, čiji deo je tek 3,5 odsto ispitanih.

• Raspored na listi

Raspored na listi, kako navodi, važan je zbog proporcionalnog izbornog sistema, koji u praksi znači da se umesto pojedinačnih kandidata biraju liste.

U zavisnosti od broja glasova koje lista dobije, toliko ljudi sa vrha spiska završi u poslaničkim klupama.

„S tim što stranke na vrh često stave nekoga za koga ste sigurni da neće biti poslanik“, navodi Milivojević.

„Ako je reč o vladajućoj stranci, to su budući ministri ili direktori javnih preduzeća, gde najveći deo samo overi mandat na prvom zasedanju i odmah podnese ostavku.“

Međutim, dodaje, kako se „raspodeljuju funkcije, tako se sledeći na listi pomera, pa u poslaničke klupe stigne i neko ko je bio i 150. na listi, posebno gledajući rezultate Srpske napredne stranke na poslednjih nekoliko izbora.“

Ranije su, dodaje, izbori bili po većinskom izbornom sistemu, kada su birači iz 250 izbornih jedinica širom zemlje birali predstavnika te jedinice u parlamentu.

„Ima tu anegdota sa čuvenim Dobrivojem Budimirovićem Bidžom (nekadašnjim funkcionerom SPS-a tokom devedesetih, koji je više od 20 godina bio na čelu Svilajnca).

„’U mome selu i u Svilajncu, kada prođu pored izbornog plakata, svi se pitaju ko je ovaj s’ Bidžua’, navodno je rekao, a to bio niko drugi do Slobodan Milošević.“

Milošević je bio nekadašnji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije – optužen je pred Haškim tribunalom za ratne zločine u ratovima devedesetih.

Preminuo je 2006, pre donošenja presude.

„Dakle, Bidža je na sopstveno ime pobeđivao u njegovoj izbornoj jedinici, a ime Miloševića i SPS-a je bila samo dodatna podrška“, navodi Milivojević.

O životu posle izbora

Goran Ivančević iz POKS-a upravo promenu izbornog sistema, uz borbu protiv partijskog zapošljavanja, ističe kao jedan od najvažnijih postizbornih ciljeva koalicije Nada.

„Neophodno je da ljudi glasaju za konkretno ime i prezime kandidata, ne za liste“, navodi.

Prognozama rezultata ne želi da se bavi, ali dodaje da stanje u društvu i državi svakako mora da se menja.

Bojana Kostur iz Dveri smatra da će ovi izbori biti „drugačiji u odnosu na prethodne zato što je opozicija vidljivija, iako je i dalje ima malo na nacionalnim televizijama“.

„Ima šanse da se nešto promeni“, veruje.

Život u Srbiji opisuje kao „izuzetno loš, porodice ne mogu da sastave kraj sa krajem, a sve više mladih napušta Srbiju“, ali veruje da „ima šanse da se nešto promeni“.

Koalicija Srbija protiv nasilja očekuje pobedu, izričita je Šerbula.

Posle slavlja, planiraju formiranje tehničke vlade, koja bi imala za cilj da „prvo sredi svoje dvorište“ i da se „konačno vrati normalnost u Srbiju“.

„Da se bavimo dekriminalizacijom, zaustavimo divljanje cena i oslobodimo medije, a na kraju i organizujemo nove, slobodne, parlamentarne izbore“, kaže Šerbula.

Arpadu Fremondu za to vreme „nije drago što će biti izbora“.

„Ako želimo da ostvarimo neke političke ciljeve, onda i građani očekuju od nas da svaka vlada ispuni mandat koji traje četiri godine“, smatra.

Nada se da će tako biti posle ovih izbora, koji se održavaju te godinu i po dana posle onih u aprilu 2022, kao i da će SVM ostati „most između Srbije i Mađarske“.

Na pitanje kako će Srbija izgledati posle glasanja 17. decembra, odgovara da „volju građana uvek treba ispoštovati“, ali da „ne očekuje velike promene“.

„Očekujem da Savez vojvođanskih Mađara ostvari dobar rezultat, izuzetno bi nam značilo da imamo poslaničku grupu u parlamentu i očekujem da ćemo biti deo vladajuće većine.“

„Ako je tako, onda možemo da utičemo na razne stvari koje tiču naše zajednice i njenog opstanka“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]