Ako bismo predstojeće izbore u Srbiji – parlamentarne, pokrajinske i lokalne – uporedili sa više kartaških partija za kojima sede kandidati različitih stranaka, na beogradskom stolu najveća je gomila.

Osvojiti vlast u Beogradu važno je – i simbolično i praktično.

Ne samo što je u pitanju politički, administrativni, kulturni centar Srbije, već i zato što u njemu niču projekti poput Beograda na vodi, nacionalnog fudbalskog stadiona ili saobraćajnica koji su važni za celu državu.

Ovo se lakše razume kroz jezik novca – prestonica raspolaže svotom koja je u rangu desetine državne kase.

Ta izborna partija može biti neizvesna za Srpsku naprednu stranku (SNS), već deceniju najmoćniju u Srbiji, jer opozicija najveće nade polaže u pobedu baš u prestonici.

Da stranka koja ima većinu u parlamentu, ne vlada u glavnom gradu nije retkost u drugim zemljama, poput Velike Britanije, gde državnu vlast drže konzervativci, a London vodi opozicioni laburista.

Beograd je strateški uvek bio vrlo bitan i zato su predstojeći izbori značajni i mogu biti prelomni, ocenjuje Dejan Milenković, profesor Fakulteta političkih nauka.

„Niti će se sadašnja vlast lako odreći Beograda, niti će opozicija lako doći do vlasti.

„Rezultati će ili značajno ojačati vlast SNS ili će uticati na njihovo smanjenje rejtinga, ako Beograd postane opozicioni grad, što može da bude veliki problem i na nivou republike“, kaže Milenković za BBC na srpskom.

Mogu da se odraze na ostatak Srbije

U poslednje dve decenije, vlast u glavnom gradu često je oslikavala republički odnos političkih snaga, jer je u 17 beogradskih opština približno četvrtina ukupnog broja birača u Srbiji.

Opozicija se nada uspehu u centralnim gradskim sredinama, ali su prošlogodišnji izbori pokazali da su jako uporište stranaka na vlasti velike rubne opštine – Surčin, Obrenovac, Mladenovac, Sopot i Barajevo gde je SNS osvajala oko 50 odsto glasova.

Izbornu kampanju Srpska napredna stranka koristi da prikaže šta je sve urađeno u Beogradu, ali i da je spremna na sklapanje novih saveza, poput koalicije sa radikalima Vojislava Šešelja.

„Ulog je veliki jer nije poenta priče u funkciji gradonačelnika koja svakako nije mala, već u osvajanju ili zadržavanju vlasti u Beogradu.

„To će umnogome opredeliti neke stvari koje će se desiti u narednih nekoliko godina u Srbiji“, kaže profesor javne uprave.

Promena vlasti, ako do nje dođe, može da se odrazi i na izbore koji treba da budu održani u više mesta naredne godine, dodaje.

Gradonačelnik predstavlja i zastupa grad i predstavlja izvršnu vlast u Gradu Beogradu, a bira se većinom odbornika u Skupštini Grada.

Ukoliko gradonačelnik nema podršku vladajuće partije, mogu mu „biti ruke vezane“, kaže Milan St. Protić, koji je šest meseci bio na čelu Beograda od 2000. do 2001.

„Na simboličnom nivou, važna je pobeda opozicije u Beogradu zato što će time da se poremeti monopol vladajuće partije koja se pretvorila u režim.

„U funkcionalnom smislu, rekao bih da se preteruje sa značajem beogradskih izbora, jer ko god da napravi vlast, biće ograničen i nadležnostima centralne vlasti i nasleđenim stanjem u Beogradu“, ocenjuje Protić.

Kalemegdan — Gradski čelnici nedovoljno brinu o kulturnom i istorijskom nasleđu, smatra Milan St. Protić

Šta je sve ponudila odlazeća vlast?

Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda u ostavci iz redova naprednjaka, na toj poziciji bio je nešto više od 16 meseci.

U rezultate rada njegove uprave nabraja, između ostalog, besplatne udžbenike, besplatne državne vrtiće, socijalne mere poput ličnih pratilaca, asistenata koji su besplatni, besplatne ulaske na bazene tokom leta, dvostruko jeftiniji gradski prevoz.

„Više od 500 ulica je sređeno za godinu dana na teritoriji čitavog grada, nisu probijani termini.

„Sve to desilo se samo u proteklih godinu dana, ali moguće je da to neće biti dovoljno, ja to ne znam“, kaže Šapić za BBC na srpskom.

Nekadašnji uspešni vaterpolista deset godina je bio na čelu Novog Beograda, opštine u Srbiji sa najvećim brojem stanovnika.

Kaže da su Novobeograđani rezultate osetili prvi put posle četiri do šest godina.

Na pitanje zašto je onda podneo ostavku na mesto gradonačelnika, odgovara da je „takav bio politički dogovor“ da se na glasanje ide u isto vreme sa parlamentarnim i pokrajinskim izborima, a svi su prevremeni.

„Nisam podneo ostavku što sam se nekog uplašio ili što mislim da sam loše radio.

„Bez moje ostavke nisu mogli da se dese svi izbori u jednom danu“, kaže potpredsednik SNS.

Aleksandar Šapić — Šapić nije pristao na intervju za BBC na srpskom, ali je na naša pitanja odgovarao prilikom otvaranja prenoćišta za beskućnike

Na predstojećim izborima, glasači biraju i „suštinski, politički koga žele da vodi Beograd“.

„Bez obzira na kanalizaciju, instalaciju, bulevare, škole, vrtiće veliko je pitanje iza koje politike će sutra da stane gradonačelnik srpske prestonice i šta će da se uči u tim školama.

„Glavna tema vam je danas u Evropi i Americi da li će sutra da bude predmet seksualno vaspitanje gde će da se omogućava maloletnicima da menjaju pol i da se uče raznoraznim rodovima kojih danas ima 77, to će da dođe i kod nas“, ističe Šapić koji je pre ulaska u SNS vodio desno orijentisanu stranu SPAS.

Takve teme su pitanje sistema vrednosti, dodaje.

„Da li ćete šarenu zastavu duginih boja da kačite na Skupštinu Grada, ne zato što želim da diskriminišem bilo koga (…), ali tamo što se mene tiče, mogu da stoje samo dve zastave – srpska i zastava sa grbom Grada.

„Da li je neko spreman da se odrekne dela svoje teritorije, kao što je Kosovo i Metohija, bez obzira što je samo gradonačelnik Beograda, sutra će biti spreman da se odrekne i dela svog grada“, napominje Šapić.

Za protivkandidate kaže da imaju „nula dana“ iskustva u vođenju Beograda, a on 13 godina i da to ne znači da neće biti uspešni, ali ljudi zasad „moraju da im veruju na reč“.

„Možda će Beograđani da odaberu njih, bože moj, meni neće pasti kruna s glave, učestvovao sam na mnogo izbora, nikad nisam molio, niti sam ubeđivao ljude da glasaju za mene.

„Treba da glasaju za one za koje veruju da će da srede njihovu ulicu, opštinu, grad, državu“, dodaje.

Šapić se iz vaterpola povukao u 31. godini kao najbolji nacionalni strelac svih vremena.

Prve korake u gradskoj vlasti napravio je u vreme kad je Beogradom upravljala Demokratska stranka.

Od 2009. do 2012. bio je pomoćnik gradonačelnika Beograda u mandatu Dragana Đilasa koji je danas jedan od predvodnika opozicione koalicije Srbija protiv nasilja.

Za opoziciju prilika za uspeh

Dragan Đilas siguran je u pobedu opozicije na izborima, što bi bilo prvi put posle punih deset godina otkako je upravo on smenjen sa mesta gradonačelnika.

Kaže da nije ideja da se promeni vlast u Beogradu, a da u Srbiji ostane ista.

„To je bolje za Beograd, ali nedovoljno dobro za Srbiju, mada je najveća šansa da se promena vlasti desi ovde.

„Beograd je evropski Njujork, metropola u koju svako može da dođe, da živi i radi, ovde nema getoizacije, gde god da živite, na Vidikovcu ili Vračaru, vi ste Beograđanin“, kaže Đilas za BBC na srpskom.

Dragan Đilas je na poziciji gradonačelnika bio od 2008. do 2013.

Đilas očekuje da njegova koalicija osvoji 40 odsto glasova u Beogradu.

„Naš je problem što mi više u dobre vesti ne verujemo, sami sebe ubeđujemo da to neće da se desi.

„Svi koji glasaju i za našu koaliciju i nacionalne stranke, svi oni su za smenu ove vlasti“, napominje Đilas.

Ko sve učestvuje na beogradskim izborima, pročitajte ovde.

Na pitanje zašto je onda vlast raspisala izbore, ako ima šanse da ih izgubi, odgovara „verovatno zbog njegovog razgovora sa Vučićem“.

„Beogradski su verovatno raspisani zbog tog obećanja, svi su o tome pričali i na kraju je to moralo da se desi“, dodaje.

Podsetio je na dogovor sa predsednikom Srbije i tadašnjim liderom SNS-a da se do kraja prošle godine raspišu izbori u prestonici.

Sastanak dvojice političara održan je posle prošlogodišnjih aprilskih izbora na kojima je SNS osvojila najveći broj glasova, ali nedovoljno da sama formira vlast u Beogradu.

Pat pozicija je ubrzo rešena u korist naprednjaka i socijalista, a za gradonačelnika je izabran Šapić.

„Posao gradonačelnika Beograda je najlepši“, jer svaki dan kad pogleda kroz prozor – vidi rezultate, kaže ovaj privrednik, sa dugogodišnjim iskustvom u medijima i marketingu i diplomom avioinženjera Mašinskog fakulteta.

Opisujući aktuelnu vlast u prestonici, kaže da „deset godina Beograd prave prema sebi“ i da taj „haos“ mora da prestane.

To će ilustrovati primerom spomenika Stefanu Nemanji, jednom od najvažnijih srpskih srednjevekovnih vladara.

Kaže i da ne bi rušio spomenik u podnožju Nemanjine ulice, ispred napuštene zgrade Železničke stanice, ali mu je „žao Nemanje, jer stoji u rupi usamljen kao neki jadničak, a okolo nikog živog“.

Koju su ocenu Beograđani dali spomeniku Stefanu Nemanji

I Đilas je ponosan na rezultate rada, od izgradnje vrtića, dogovorenog projekta za metro, kupovine novih autobusa za gradski prevoz, do 13. penzije i pomoći porodiljama i trudnicama.

Posle decenije u opoziciji, kaže da je vreme da Srbija krene u drugom smeru i postane zemlja u kojoj je će ljudi pristojno da žive.

„Mnogo nas deli od toga, ali svake godine nas deli još više, kad uđete u pogrešan voz svaka stanica je pogrešna“, kaže uz osmeh.

Kako je Đinđić postao gradonačelnik

Opozicija se nada onome što se desilo pre tačno 27 godina.

Novembra 1996. održani su lokalni izbori na kojima je koalicija Zajedno pobedila u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu.

Beograd, 1996. godine — Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić predvodili su proteste na ulicama srpskih gradova 1996. godine

Međutim, takozvana crveno-crna koalicija vladajućih partija, predvođena socijalistima Slobodana Miloševića i radikalima Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića, nije priznala rezultate, što je bio okidač za masovne demonstracije.

Do smene vlasti na republičkom nivou doći će tek tri godine kasnije, posle Petooktobarskih demonstracija 2000, ali je već 1997. lider Demokratske stranke Zoran Đinđić sedam meseci bio gradonačelnik Beograda.

„Kad je Zoran Đinđić tada došao na čelo Beograda, to je pokrenulo strukturalne promene koje su kasnije dovele do pada Miloševićevog režima“, kaže Dejan Milenković, profesor FPN-a.

Đinđić će 2000. postati prvi demokratski izabrani premijer u Srbiji.

Osvrćući se na period od pre četvrt veka, Dragan Đilas kaže da je to razlog zašto sada naprednjaci nisu raspisali lokalne izbore u velikim gradovima poput Novog Sada i Niša.

„Oni su gledali gde sigurno dobijaju.“

Posle smene Miloševićeve vlasti, 2000. na mesto predsednika Skupštine Beograda dolazi Milan St. Protić.

Taj posao je, kao funkcioner nekadašnje Demokratske opozicije Srbije, obavljao manje od pola godine: od oktobra 2000. do marta 2001. kad podnosi ostavku.

„Ja sam vam bio kao engleska kraljica na nivou Beograda, nisam imao apsolutno nikakva ovlašćenja, a javnost je mislila da o nečemu odlučujem i zato me smatrali odgovornim.

„Ono što sam mislio da treba da se uradi u Beogradu, oni koji su realno držali vlast nisu hteli, i otpočetka smo bili u raskoraku“, kaže Protić.

I tada i sada, smatra, potrebno je da se odrede prioriteti i da ne može metro da se gradi, a da nema rešene kanalizacije u celom gradu.

Trećina Beograđana, oko 560.000 nema kanalizaciju, prema podacima zvaničnika iz 2019. godine, a otpadne vode bez prerade idu u reke.

„Meni to liči na kaćiperstvo, čist snobizam – hoćete metro, a nemate kanalizaciju.

„To je kao da kupujete skup automobil ili firmiranu garderobu, a imate poljski toalet“, kaže Protić.

Šta ako dođe do promena?

Ako današnja opozicija i uspe u Beogradu, na osnovu iskustva iz DOS-a koji se raspao posle tri godine, Protića brine jedinstvo koalicije na duži rok.

„Tu ima suviše političkih faktora, neće biti lako njih ujediniti oko zajedničke politike u Beogradu, jer tu će svako da vuče na svoju stranu.“

Pritom, političari retko razumeju šta je Beograd i koliko se pažljivo treba odnositi prema tradiciji, kulturi i nasleđu koje taj grad ima, dodaje ovaj istoričar.

Koliko god se tu opozicija nadala pobedi, neće im biti lako ako naprednjaci formiraju skupštinsku većinu i Vladu Srbije.

„Mnogo je teže da se radi ako gradonačelnik i republička vlast nisu deo iste stranke ili koalicije“, kaže Đilas koji je to iskusio od 2012. do 2013. kada je DS pobedio u Beogradu, ali izgubio na parlamentarnim izborima.

Ipak, kaže da gradska vlast u skladu sa Zakonom o glavnom gradu ima dovoljno mogućnosti, na primer, da „zaustavi divljački urbanizam i uništavanje Beograda“, poput uklanjanja Sajma.

„Ulice su danas tragedija sa rupom do rupe“, kaže on.

Prema najavama zvaničnika, Beogradski sajam će biti preseljen u Surčin, kod budućeg Nacionalnog stadiona, u okviru manifestacije EKSPO 2027.

Hala 1, koja je pod zaštitom, ostaje tamo gde je i danas i taj prostor biće pretvoren u kreativni centar, najavio je proletos gradski menadžer Miroslav Čučković.

Da može biti teško voditi gradove ili opštine ako ste opozicija u odnosu na republičku vlast, pokazalo se nedavno na primerima Šapca i Paraćina, napominje profesor FPN-a.

„Postojali su određeni problemi u transferima novca sa republičkog nivoa na jedinice lokalne samouprave koje im pripadaju.

„Eventualna pobeda opozicije može da dovede i do toga da se neki planovi ili život građana pogorša u Beogradu, ako ne bude dovoljno sredstava“, zaključuje Milenković.

Možda će vas zanimati i ova priča