Izbori u Srbiji 2023: Može li opozicija da uzdrma Vučića koji „očekuje civilizovanu kampanju“

Srbija se bliži rekordu u broju izbora na Balkanu.

Sredinom decembra, vanredno će se glasati za poslanike skupštine, što će biti 14. takvi izbori od uvođenja višestranačja 1990-ih.

U manje od dve godine, biraće se novi sastav parlamenta – samim tim i vlade, nova pokrajinska skupština u Vojvodini, kao i vlast u desetinama opština i gradova.

Građani sa pravom glasa biraće 17. decembra i vlast u Beogradu, a upravo ovi izbori smatraju se najneizvesnijim.

Opozicija cilja Beograd kao jednu od glavnih meta za izbornu pobedu, smatrajući da će time načeti neprikosnovenu vlast Aleksandra Vučića u poslednjih više od deceniju i nešto više.

• Neznani podstanari i nepoznati susedi – stalna muka biračkog spiska u Srbiji
• Šta su promenili izbori u Srbiji
• Kako je biti „čuvar glasačkih kutija“ na izborima u Srbiji
• Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu

Biće ovo 10. vanredni parlamentarni izbori od 1990. godine.

Ako se izuzmu prvi višestranački izbori posle Drugog svetskog rata, 1990. godine, redovni parlamentarni izbori održani su samo tri puta: 1997, 2012. i 2020. godine.

Prema proceni organizacije Transparentnost Srbija, ovi izbori mogli bi da koštaju oko 25 miliona evra.

Za finansiranje izborne kampanje za parlamentarne izbore, učesnicima će biti isplaćena 1,1 milijarda dinara, odnosno nešto više od 9,7 miliona evra, navodi Transparentnost.

S obzirom da će biti održani i lokalni izbori u Beogradu i u još više od 60 mesta, taj trošak bi mogao da bude uvećan za oko deset odsto, dodaje se.

Zašto su izbori vanredni?

Iako Aleksandar Vučić kao predsednik države i njegova Srpska napredna stranka, uz koalicione partnere, imaju stabilnu većinu u Skupštini Srbije i u brojnim opštinama, ipak su se opredelili da raspišu vanredne izbore.

U obrazloženju predloga o raspisivanju izbora, vlada je saopštila da bi oni mogli da „obezbede viši stepen demokratičnosti, smanje tenzije između suprotstavljenih opcija u društvu, odbace isključivost i govor mržnje i afirmišu pravo na slobodno iznošenje mišljenja i stavova o određenim političkim, ekonomskim i drugim pitanjima, i dalju afirmaciju evropskih vrednosti“.

Vučić je u sredu, 1. novembra, potpisao ukaz o raspuštanju skupštine i raspisivanju vanrednih izbora.

„Živimo u vremenima koja su teška za ceo svet, u vremenu globalnih izazova, ratova i sukoba, u vremenu u kojem je neophodno da svi budemo ujedinjeni u borbi za očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije.

„Važno je da Srbija sačuva mir i stabilnost i sačuvamo unutrašnju koheziju, a ova kampanja je prilika da svi učesnici na civilizovan način predstave različite politike i programe, ali koji nijednog trenutka neće ugroziti naš vitalne nacionalne interese“, rekao je Vučić.

Nešto ranije je Vladimir Orlić, predsednik skupštine, raspisao lokalne izbore u 65 gradova i opština u Srbiji, dok je lokalne izbore u Vranjskoj banji raspisao gradonačelnik Vranja.

Uoči raspisivanja izbora, Skupština Srbije za samo nekoliko dana usvojila je budžet za sledeću godinu, kao i još 60 zakona i sporazuma – o tome više pročitajte ovde.

Bojan Klačar, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSid), za BBC na srpskom navodi četiri razloga zbog kojih se, po njegovom mišljenju Vučić opredelio za vanredne izbore.

„Najpre, zato što je Vučić procenio da se neće ništa bitno promeniti do proleća sledeće godine, a i da bi predupredio ako se ipak desi neki nepredviđeni događaj ili događaj van njegove kontrole koji bi mogao da dodatno oteža njegovu poziciju“, smatra Klačar.

Drugi razlog je, kaže, taj što Vučić računa da opozicija ne može da se za kratko vreme dobro organizuje i konsoliduje.

Uz to, ukazuje Klačar, Vučić je i dalje najpopularniji političar i političar s najviše poverenja.

Stoga, on i SNS procenjuju, na osnovu podataka i istraživanja, da su „i dalje u dobroj poziciji i da u kratkoj i efikasnoj kampanji mogu da odnesu pobedu koja bi prouzrokovala dodatnu apatiju među opozicijom“.

Proevropska opozicija odlučila je da na izbore izađe na jednoj listi koja će se zvati Srbija protiv nasilja, dok se stranke desnice i desnog centra i dalje bezuspešno dogovaraju o koalicionom nastupu.

Izbori će biti održani u godini u kojoj su se dogodila dva nezapamćena masovna ubistva u Srbiji u samo dva dana, posle čega su inicirani veliki protesti u Beogradu i drugim gradovima koji i dalje traju.

Vučić i njegovi saradnici pozivaju građane da glasaju za stabilnost i budućnost, a ne za, kažu, povratak u prošlost kada su zatvarane fabrike, ljudi ostajali bez posla, kada nije izgrađena nijedna nova bolnica ili auto-put, kada su plate bile mnogo manje.

• Vučićev narodni pokret za državu – šta se može očekivati
• Proevropska opozicija se dogovorila: Na jednoj listi za izbore – „Srbija protiv nasilja“
• Vučić – od frižidera do gipsa

SNS se hvali rastom plata i penzija, smanjenjem nezaposlenosti, izgradnjom infrastrukture, a Vučić u televizijskim nastupima prikazuje grafikone kako bi potkrepio sopstvene uspehe i navodni nerad prethodne vlasti od 2000. do 2012. godine.

„Od 1976. do 2012. godine, izgrađeno je pruga – nula, ‘krompir’, a mi smo izgradili 108 kilometara potpuno novih, najmodernijih pruga.

„Oni su rekonstruisali 31 kilometar pruga do 2012, a mi 807 kilometara. Mi ne stajemo“, rekao je Vučić u intervjuu TV Pink.

Pod tim sloganom će, preneli su mediji, i nastupiti na izborima: „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Pristalice opozicije, međutim, ukazali su na društvenim mrežama da je to kopija slogana koji je korišćen na antivladinim skupovima početkom ove godine, a koji je zapravo jedan od citata ubijenog premijera Zorana Đinđića.

Opozicija godinama kritikuje Vučića i njegovu vlast za korupciju, porast nasilja, razne kriminalne afere koje nisu rešene, uzurpaciju medija, pogotovo televizija koje mogu da se gledaju u celoj Srbiji.

Na tvrdnje vlasti da su poboljšale životni standard ljudi, opozicija uzvraća da su mnoge namirnice i komunalne usluge drastično poskupele i da se Srbija mnogo zadužuje, što će opterećivati generacije.

„Vladajuća koalicija (SNS i SPS kao vodeće snage koalicije) je favorit i na ovim izborima i to posebno važi za parlamentarni i pokrajinski nivo, kao i za ogromnu većinu lokalnih izbora“, kaže Klačar iz CeSid-a za BBC.

Dodaje da izborna trka može da bude neizvesna u Beogradu, posebno posle okupljanja građansko-leve opozicije.

„Vladajuća koalicija je u boljoj poziciji, jer su i dalje vodeći u javnom mnjenju i mogu da nastupaju s pozicije moći, što im omogućava da kontrolišu političku i medijsku agendu“, kaže Klačar.

Ali, ako se budu dešavali neki nepredviđeni događaji, kao što je to već bio slučaj, takvi scenariji povećavaju šanse opoziciji, dodaje.

Desnici više odgovara ambijent političke krize na Kosovu, dok za građansko-levu opoziciju više odgovara scenario u kome oni mogu da nametnu teme poput borbe protiv nasilja, korupcije, stanja demokratije, ocenio je Klačar.

• Izbori koji su promenili sve: Kako su naprednjaci 2012. preuzeli vlast u Srbiji
• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista

Za šta se sve glasa i kakva je procedura?

Za Skupštinu Srbije, za Skupštinu AP Vojvodina, za lokalne skupštine opština, između ostalog i za Beograd, glavni i najveći grad u zemlji.

Na prethodnim izborima u aprilu 2022. godine, pravo glasa imalo je oko 6,8 miliona ljudi.

Glasalo je oko 60 upisanih birača.

U međuvremenu je održan popis stanovništva, a prema zvaničnim podacima, u Srbiji živi 6.647.003 ljudi.

„Problemi s biračkim spiskom su pre svega problemi s poverenjem: izgubljeno je poverenje političkih aktera i dela javnosti.

„Budući da nije urađen proces verifikacije biračkog spiska, niko sa sigurnošću ne može reći koliko je on ažuriran, ali bi po prirodi stvari s protokom vremena trebalo da bude bolji“, kaže programski direktor CeSid-a.

Dodaje da je danas, verovatno, najveći problem što u spisku i dalje postoje umrla lica, iako je teško reći o kolikom je broju reč.

Klačar kaže da je birački spisak odraz stanja čitave administracije i da stoga proces sređivanja mora da obuhvati sve aktere – od nadležnih ministarstava, lokalnih samouprava do građana koji bi morali da budu revnosniji u prijavi promena u ličnim adresama ili prijavi smrti u porodici.

„Prvi korak bi mogao da bude verifikacija biračkog spiska koji bi nam pokazao koliko je birački spisak ažuriran, odnosno da se urade procene koliko ljudi zaista živi na svojim adresama, koliko ih ima i boravište u inostranstvu, koliko je umrlih lica i slično“, kaže Klačar.

• Izbori za Skupštinu Srbije

Da bi stranka ili koalicija učestvovala na izborima, odnosno bila na glasačkom listiću, prema zakonu mora da obezbedi 10.000 sudski overenih potpisa, a konačnu listu utvrđuje Republička izborna komisija.

Po raspisivanju izbora, skupština se raspušta, a vlada ulazi u tehnički mandat, ali će nastaviti da radi punim kapacitetom, u skladu sa ustavnim i zakonskim propisima.

Na parlamentarnim izborima glasa se za narodne poslanike, a stranka ili koalicija koja obezbedi većinu potom će dobiti mandat da napravi novu Vladu Srbije.

Bira se 250 poslanika čiji mandat traje četiri godine.

Pred građanima će na izbornom listiću biti niz stranaka i koalicija koje predlažu poslaničke kandidate.

• RIK tri meseca posle glasanja saopštio konačne rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji
• Mandat manje za SPS – RIK, Vučić protiv prevremenih izbora na jesen
• Izbori 2022: Da li je Srbija otišla udesno i zašto
• Od Možemo do Moramo: Preko ulice do institucija – „zelena levica“ kao nova politička opcija regiona

Pravo glasa imaju i državljani Srbije koji žive u inostranstvu.

Na prethodnim izborima, u biračke spiskove u inostranstvu bilo je upisano 39.777 birača, državljana Srbije, što je bio najveći broj od 2004. godine.

Broj mandata koji će stranke ili koalicije osvojiti srazmeran je broju dobijenih glasova.

Od februara 2020. godine, partije moraju da osvoje tri odsto glasova kako bi ušle u skupštinu.

Ovaj cenzus se ne odnosi na stranke koje predstavljaju nacionalne manjine.

Predsednik daje mandat za formiranje nove vlade predstavniku stranke koja je osvojila najviše glasova ili obezbedila većinu za sastavljanje vlade – najmanje 126 poslanika.

Parlament mora da potvrdi izbor predsednika ili predsednice vlade i kabinet.

Na prethodnim parlamentarnim izborima, SNS je ubedljivo pobedio, ali nije imao dovoljnu većinu u skupštini, pa je posegao za starim partnerom – Socijalističkom partijom Srbije.

• Izbori u Beogradu

Na prethodnim vanrednim izborima aprila 2022. godine vodila se velika bitka između stranaka koje su na vlasti u Srbiji i opozicije.

Na kraju su SNS i socijalisti, uz pomoć još nekih odbornika iz opozicije, uspeli da naprave vlast, a za gradonačelnika je izabran Aleksandar Šapić, bivši proslavljeni vaterpolista i nekadašnji predsednik Skupštine opštine Novi Beograd.

„Ja nisam odlazeći, ja sam dolazeći gradonačelnik“, samouvereno je poručio Šapić kada je objavio da podnosi ostavku, čime je stvorio prostor za raspisivanje vanrednih izbora u Beogradu.

• Aleksandar Šapić novi gradonačelnik Beograda
• Zašto je neobično da vlast i opozicija u Srbiji razgovaraju
• Preletači i srpska politika: „Političari računaju da građani slabo pamte“

Iako je često praksa da proklamovani kandidat za gradonačelnika bude i nosilac liste za lokalne izbore, redno mesto na listi nema nikakav uticaj na kasniji izbor.

To može biti bilo koji odbornik koga većinom glasova izabere Skupština grada, na mandat od četiri godine.

Gradonačelnik predstavlja i zastupa grad i predstavlja izvršnu vlast u Beogradu.

• Izbori sa Skupštinu AP Vojvodina

Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine ima 120 poslanika, koji se biraju na četiri godine.

Prema poslednjem popisu iz 2022, u Vojvodini živi 1.749.356 ljudi.

Ovo će biti deseti izbori za Skupštinu AP Vojvodina od 1992. godine.

Uoči ovih izbora, poslanici pokrajinske skupštine su usvojili izmene odluke o načinu biranja novog saziva, a najveća novina je da nosilac izborne liste ne mora da ima prebivalište na teritoriji Vojvodine.

Da bi neka stranka ili koalicija učestvovala na izborima treba da prikupi 4.000 overenih izjava birača, a ne kao do sada 6.000.

Za proglašenje manjinske izborne liste, sada je dovoljno 2.000 overenih izjava birača, umesto 3.000.

• Vanredni lokalni izbori

Pored beogradskih, lokalni izbori će vanredno biti održani i u 66 gradova i opština u Srbiji.

Vladajuća Srpska napredna stranka odlučila je da pojedinim lokalnim skupštinama skrati mandat, tako što su predsednici opština u septembru sinhronizovano podnosili ostavke.

Prevlačenjem miša u mapi ispod možete da vidite u kojim se sve gradovima i opštinama glasa i broj stanovnika u njima:

Pogledajte video: Treći put na glasanje sa stanovnicima beogradskog naselja Konjarnik

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]