Dvadeset meseci posle prethodnih izbora, Vlada Srbije nije pala, ni lokalne i pokrajinske vlasti nisu izgubile podršku, a Srbija ponovo ide na glasanje.

Iako se gotovo ništa nije promenilo u političkoj zbilji, novu izbornu trku vode mnoga stara lica, neki povratnici i pokoji novajlija.

Bilo je dosta recikliranja i eksperimenata kod vlasti, a manjka kreativnosti i siromašnih digitalnih veština kod opozicije, ocenjuje politikolog i konsultant iz Hrvatske Aleksandar Musić.

Dok predsednik Srbije i nekadašnji lider, a sada samo član Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić tokom kampanje poručuje da „Srbija ne sme da stane“, očekujući pobedu na republičkom nivou, opozicija nade polaže u uspeh na beogradskim izborima, na talasu nezadovoljstva zbog nasilja u društvu iz prethodnog perioda.

„Vučić je osetno manji manevarski prostor nego pre koristio do krajnjih granica, dok opozicije nisu ni izbliza do kraja iskoristile izrazito emotivne teme kojima su se posvetile – nasilje i Kosovo“, navodi Musić za BBC na srpskom.

U nedelju 17. decembra, biraće se novi sastav parlamenta – samim tim i vlade, nova pokrajinska skupština u Vojvodini, kao i vlast u 65 opština i gradova, među kojima je i Grad Beograd.

Više od 6,5 miliona građana Srbije glasaće na hiljadama biračkih mesta, ali nijedno neće biti na Kosovu.

Birači sa Kosova listiće će ubacivati u kutije u Tutinu, Raškoj, Kuršumliji i Vranju.

• Raspisani izbori u Srbiji: Za šta se glasa i ko može da bira, a ko da bude izabran
• Ko posmatra izbore u Srbiji
• Izbori 1993-2003-2023: Tri decembra, tri decenije i tri različite zemlje

Stari i novi savezi

Vladajuća Srpska napredna stranka ušla je u trku na republičkom nivou sa tradicionalnim koalicionim partnerima, koji su ostali gotovo nevidljivi u kampanji.

Tako se sa bilborda nisu osmehivali predstavnici Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića, Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića, Pokreta socijalista čiji je osnivač doskorašnji šef Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin, kao ni Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i Srpske narodne partije Nenada Popovića.

Verni praksi da izlaze na izbore nezavisno od naprednjaka, ali da im se zaklinju na postizbornu vernost, i ovog puta bili su socijalisti Ivice Dačića, čiji se staž na vlasti meri decenijama.

Od aktera srpske politike još iz devedesetih, tu je i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, iz koje su 2008. izašli funkcioneri okupljeni oko Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića i napravili SNS.

Posle godina političkih nesuglasica, ovog puta su Šešeljevi radikali u predizbornom savezu sa naprednjacima na izborima za Beograd.

Neki spojevi su bili neočekivani i među opozicionarima.

Dok su proevropske stranke opozicije i njihovi lideri uspeli da prevaziđu međusobne razlike napravivši koaliciju Srbija protiv nasilja, partije sa nacionalnim predznakom u programima odlučile su da idu u četiri kolone.

Napravljena je i jedna pomalo iznenađujuća koalicija lidera Socijaldemokratske stranke i nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića sa Dosta je bilo Saše Radulovića.

Istovremeno, u politički ring vratio se lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović sa neposrednim pristupom u kampanji, čestim psovkama i objavljivanjem nemontiranih snimaka na društvenim mrežama.

Ima i novih, iskusnih lica, ali koji su početnici u politici.

Posle lekarske i spisateljske karijere, zvaničnu političku započeo je učešćem na republičkim izborima i lekar Branimir Nestorović, koji je popularnost stekao tokom pandemije korona virusa.

• Ko je ko na listama za izbore za Skupštinu Srbije
• Ko učestvuje na izborima za vlast u Beogradu
• O izborima sa pozicije 250: Na začelju lista iskusni političari, nova lica i jedna baka

Vučić: Dominira izborima, na kojima čak i ne učestvuje

Analiza Gaja Delonija, BBC novinar iz Beograda

Srpski predsednik Aleksandar Vučić se možda ne kandiduje na parlamentarnim izborima lično, ali su mu slika i ime u centru kampanje njegove stranke.

Tobože proevroska, ali ideološki neuhvatljiva Srpska napredna stranka postigla je niz pobeda od dolaska na vlast 2012.

Iako nije više stranački lider, Vučić je dominantna figura u srpskoj politici prethodne decenije. I kampanja to oslikava.

„Svima (opozicionim liderima) im je jedini program koji nude: ‘Aleksandar Vučić je loš, on je tiranin, on je autokrata“, kaže premijerka Ana Brnabić.

Ona je takođe članica SNS i nimalo se ne libi da pravi poveznice sa predsednikom, više puta se pozivajući na Vučića tokom intervjua za BBC.

Poruka je izgleda jasna: glas za naprednjake je glas za Vučića.

Raša Nedeljkov, programski direktor posmatračke misije CRTA, kaže da je to usredsređivanje na predsednika problematično.

„Šezdeset odsto ljudi misli da je Vučić kandidat – bilo na republičkim ili lokalnim izborima. To je ogromna obmana“, rekao je Nedeljkov.

Ali ako je obmana, ima značajnu moć.

Vučić i njegova stranka uživaju u neprekinutom nizu pobeda na izborima već punu deceniju.

U tom periodu bilo je dosta izlazaka na birališta.

Poslednji parlamentarni izbori održani su pre 20 meseci. A pre toga, 2020. godine.

Ali ovog puta, SNS ima jaču konkurenciju.

Većina opozicionih stranaka koje se zalažu za ulazak Srbije u Evropsku uniju dogovorile su da na izbore izađu u koaliciji.

U pitanju je ono što se na engleskom naziva „veliki šator“ – tu su različite stranke od ekoloških aktivista do konzervativaca.

Ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je proevropska opozicija privlačnija kao ujedinjena, nego kao pojedinačne partije.

Njihova izborna lista se zove „Srbija protiv nasilja“, što pokazuje da je nastala iz protesta koji su usledili posle dve masovne pucnjave u zemlji početkom maja.

Opozicija tvrdi da su ubistva posledica kulture verbalnog i fizičkog nasilja koju promoviše Vučić i SNS i njihovi saveznici u medijima.

„To je ono što Srbiji sad treba“, kaže Borko Stefanović, potpredsednik Stranke slobode i pravde levog centra.

„Nastalo je iz velikih protesta. Kad je postalo jasno da vlada neće ispuniti nijedan od zahteva ljudi na ulicama, mi kao proevropske, odlučili smo da se skupimo i uradimo ono što ljudi traže od nas godinama.“

Srbija protiv nasilja je možda tražila izbore, ali će se suočiti sa teškom borbom zbog dominacije naprednjaka.

SNS ima dobro podmazanu mašineriju.

Iz Crte ističu da im na ruku idu i mnogi prijateljski nastrojeni mediji.

Raša Nedeljkov ukazuje na „hronični manjak pluralizma“ i dodaje da se Vučić samo ove godine 250 puta obraćao preko televizije.

(…) Kao što i predsednikova voljena Crvena zvezda želi da dominira nad manjim klubovima u srpskoj Superligi, naprednjaci se nadaju rutinskoj pobedi na parlamentarnim izborima.

Isto je i za lokalne izbore koji se održavaju širom zemlje, između ostalog i u glavnom gradu Beogradu.

Delimično je razlog za to i duga vlast naprednjaka, a i manjak kredibilne alternative.

Demokratska stranka se raspala kad je izgubila vlast 2012. i nijedna od malih partija koje su nastale nije dorasla tome da ima realne šanse da formira vladu.

Stari i novi alati u kampanji

I hrvatski stručnjak smatra da je Vučić za vlast logičan izbor za okupljajući simbol kampanje.

„Staviti Brnabić, Gašića ili Vesića na čelo kampanje značilo bi pucati sebi u nogu, ako ne i u glavu“, smatra Musić.

Govoreći o kampanji opozicije, on kaže da su smanjili generičke poruke i patetiku u odnosu na pre, ali da i dalje ne rade „inteligentno i pravovremeno“.

„Čini se da su ih izbori iznenadili, lideri izlaze nepripremljeni pred kamere, materijali koji su trebali biti spremni prvoga dana ubacuju se pred kraj kampanje i to skromnog kvaliteta, strategija je nepoznata, baulja se u dnevnoj taktici“, navodi.

Da bi ubedili ljude da glasaju za njih, stranke u kampanji najviše para daju na oglašavanje kroz reklamne spotove i bilborde, koji prethodnih nedelja krase ulice širom Srbije, a neki su čak i prilepljeni za novogodišnju ukrasnu rasvetu.

Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom dominiraju spotovi SNS i nešto manje SPS-a, uglavnom sa konvencija.

Naprednjaci sa sloganom ‘Snaga je u ljudima’ snimili su reklame sa različitom tematikom, od potreba radnika, seljaka, starih, parova koji žele na vantelesnu oplodnju, pa sve do veštačke inteligencije i savršene srpske realnosti koju krase tenkovi i vojnici sa cvećem.

Dok je proevropska opozicija za spotove koristila kadrove protesta Srbija protiv nasilja, koji su neposredno posle dva masovna ubistva u maju bili vrlo posećeni, među desničarima je bilo je i pokušaja kreativnosti.

Lider Dveri Boško Obradović prikazan je kao iznenadni spasilac srpskog seljaka u sivom sakou na njivi, od vlasti koja mu otima džakove.

Dok su spotovi SNS osrednjeg kvaliteta, ali im na ruku ide brojnost i rasprostranjenost, kod opozicije nema kvantiteta, a i kvalitet je upitan, ocenjuje Musić.

„Spot Srbije protiv nasilja je, na primer, predug, loše kopiran u odnosu na američke kampanjske spotove (pogrešno shvaćeno usporavanje snimka i zumiranje lica), s ponavljanjem poruke koja se u kampanji prethodno nije propisno oslikala.

„Spotovi desnih opozicija su sramotni, loše i jeftino, nešto primerenije Miši Vaciću (kandidat na izborima za Beograd) nego nekome ko se bori za državu, teritoriju, neke njemu svete vrednosti“, kaže on.

Vacić je lider Srpske desnice, čiji naziv liste na ovim izborima „Da se vojska na Kosovo vrati“, što je poruka koja su proteklih meseci pojavila na mnogim zidovima širom Srbije.

Ovog puta se bori za mesto odbornika u Beogradu, objavljujući snimke za očuvanje ćirilice, po ugledu na Moskvu, dok je prošle godine bio kandidat za predsednika Srbije, ali je osvojio svega 0,8 odsto glasova.

• Izbori 1993-2003-2023: Tri decembra, tri decenije i tri različite zemlje
• Živi li se bolje ili lošije od prošlih izbora
• O izborima sa pozicije 250: Na začelju lista iskusni političari, nova lica i jedna baka

Pitanje statusa Kosova, o kom već godinama pregovaraju Beograd i Prištine, postalo je okosnica spota lidera Narodne stranke Vuka Jeremića na društvenim mrežama.

Jeremić predstavlja komšiju pomiritelja u bračnoj svađi para iz susednog stana, kome lopovi, sasvim neočekivano, obučeni u dresove nemačke i francuske reprezentacije i prezimenima nemačkog kancelara i francuskog predsednika Šolca i Makrona, iznose iz stana ikonu.

Jeremić ih ubeđuje da ukradeno vrate i kaže da, u slučaju da dođu na vlast, narodnjaci neće prihvatiti francusko-nemački predlog rešenja za Kosovo.

Francusko-nemački predlog normalizacije odnosa Beograda i Prištine usvojile su sve države članice Evropske unije, čak i pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, i predstavlja „de fakto pregovarački okvir za pristupanje Srbije EU“.

Borba potpisima slavnih

Na drugoj strani, manje na kartu emocija, a više na motivaciju igra proevropska opozicija koja velike nade polaže u izlaznost.

Dragan Đilas, lider opozicione Stranke slobode i pravde koja je u koaliciji Srbija protiv nasilja, ističe da je za pobedu na republičkom nivou dovoljno da na izbore izađe samo pet odsto više ljudi nego na prethodnim.

Iste poruke poslate su i sa brojnih tribina kampanje Proglas širom Srbije.

Njihovu inicijativu za izlazak na izbore je potpisalo više od 170.000 ljudi, a pokrenulo ju je 14 akademika, glumaca i istaknutih javnih ličnosti.

Iako ne govore o tome za koga bi trebalo da se glasa, kako se navodi na sajtu Proglasa, zadatak im je „promena nepodnošljive društvene zbilje“.

Kao svojevrsni odgovor, SNS je objavila spisak od 2.000 ljudi koji podržavaju njihovu stranku, među kojima su brojni profesori univerziteta, javne ličnosti i sportisti poput Nikole Jokića, Božidara Maljkovića, Željka Rebrače i drugih.

Direktan pristup umesto mitinga

Za mesec i po dana kampanje, održani su brojne konvencije, ali stiče se utisak da političari do glasača žele da stignu direktno.

Da bi im se maksimalno približili, posebno mladima, naprednjaci Aleksandar Vučić, Siniša Mali, ali i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić krenuli su stopama Gorana Vesića, koji je bio i demokrata i naprednjak, i jedan je od prvih Tiktokera na srpskoj političkoj sceni.

Ali TikTok nije magična pilula, podseća Musić.

„Ako ste dosadni, Tiktok vam neće pomoći da eksplodirate u mlađim biračkim bazenima.

„Ako postoji neka baza, nešto što se može prodati mlađim biračima, a onda još znate to učiniti sočnim preko TikToka, tada profitirate“, objašnjava on, dodajući da je pogrešno pred kraj kampanje „manično objavljivati generičke sadržaje iz kampanje“.

Vladajuća Srpska napredna stranka koristila je i klasične alate, poput predizbornih konvencija, a jedna od najvećih bila je u beogradskoj Areni, na kojoj je govorio i nekadašnji predsednik Tomislav Nikolić, vrativši se iz privremene političke penzije.

Još jedna vrsta direktnog obraćanja, kojoj proteklih dana svedoče mnogi u Srbiji, jeste i pozivanje ljudi na privatne brojeve telefona da provere hoće li dobiti glasove.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkrio je kako radi jedan takav kol-centar SNS u Beogradu, odakle svakodnevno anketiraju ljude o izborima, navodno plaćajući zaposlene dnevnicama u kešu i podstičući ih da glasaju za SNS.

Vučić je demantovao da njegovi stranački saborci plaćaju ljude da glasaju za njih u intervjuu za NIN.

Otišao je u kol centar i lično pozvao jednog građanina da ga pita kako živi, o čemu je snimio i video za društvene mreže.

Na ovom primeru je opozicija mogla da poentira, smatra Musić.

„To je konkretno situacija koja je dušu dala za dobru kreativu ili hrabru gerilu, nešto što je moglo odjeknuti, bilo na samoj lokaciji kol-centra, bilo u nekom videu gde se ta tema obrađuje na sočan i ubojit način, a osim kuknjave napravljeno je – ništa.“

Da i opozicionari imaju kol centar u kom rade stranački aktivisti, s ponosom je pratioce izvestio Dobrica Veselinović iz Zeleno levog fronta.

Bizarnosti

Društvene mreže poslužile su i za one nezvanične spotove, koji služe za blaćenje političkih protivnika.

Tako je ovu kampanju obeležilo objavljivanje porno snimka Đorđa Miketića iz opozicione koalicije Srbija protiv nasilja.

Slučaj je komentarisao i predsednik Srbije i Bezbednosno informativna agencija, glavni akter je potvrdio autentičnost snimka i saopštio da se povlači iz kampanje.

Između ostalih, deljen je bio i snimak doskorašnjeg gradonačelnika Aleksandra Šapića kako se voditelju i aktivisti Dušanu Čaviću glasno i pred svedocima obraća sa „dripčino i magarče“.

Ovog puta političari nisu mnogo obećavali, ali su se ponovo pojedini izdvojili neutemljenim izjavama, poput Milice Đurđević Stamenkovski iz opozicione stranke Zavetnici koja je rekla da se godišnje u Srbiji izvrši 100.000 abortusa.

„To je 100.000 duša koje nisu rođene, to je 100.000 manje Srba“, napisala je na Iksu, nekadašnjem Tviteru.

Zvanični podaci govore da su brojke devet ili deset puta manje od toga.

Tokom 2022. u Srbiji je prijavljeno 11.306 prekida trudnoće, u 2021. godini ih je bilo 10.880, podaci su Instituta za javno zdravlje Batut.

Prethodne tri godine 2018, 2019, 2020. bilo ih je od 11.000 do 14.000, objavio je Istinomer.

CRTA: Brisanje granica između države i partije

Sve ukupno, na osnovu terenskih izveštaja, posmatrači Crte ocenjuju da ovaj izborni proces neće ostati upamćen kao svetli primer, naprotiv, „daleko je od demokratskih principa“.

„Pritisci na birače su produbljeni, brutalniji i suroviji, pre svega u javnoj upravi i socijalnoj službi, kako na zaposlene tako i na korisnike“, poručio je Raša Nedeljkov na konferenciji.

Normalizacija ćutanja institucija i brisanje granica između države i partije, uz sistematsku zloupotrebu javnih funkcija i najuticajnijih medija kojom su izborni akteri stavljeni u neravnopravan položaj, glavne su odlike aktuelne kampanje, dodao je.

Imajući u vidu da kod polovine lista koje učestvuju na izborima za odbornike Skupštine Beograda postoji sumnja u falsifikovane potpise podrške, to bi mogao da bude „najmasovniji slučaj falsifikovanja“ u istoriji, ocenila je Tamara Branković iz ove organizacije.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]