Izbori u Srbiji 2023: Zašto se sumnja u birački spisak pred svako glasanje

Novi izbori u Srbiji, stara tema.

Popis iz 2022. godine pokazao je da u Srbiji živi oko 5,1 miliona punoletnih građana, dok je u biračkom spisku iste godine bilo upisano oko 6,5 miliona ljudi sa pravom glasa.

Razlika od oko 1,4 miliona ponovo je otvorila pitanje tačnosti biračkog spiska.

I to je samo jedna od dilema koja velom tajne obavija ovo naizgled jednostavno, proceduralno predizborno pitanje: da li su na spisku i ljudi koji su se odavno odselili iz zemlje ili preminuli, ima li duplih birača i da li se pojedini glasači fiktivno sele kako bi glasali u drugim opštinama.

„Problem biračkog spiska u Srbiji više je problem socijalno-psihološke prirode, odnosno poverenja, nego faktičkih izazova koji odatle mogu da proisteknu iz nedovoljno tačnih podataka“, kaže Bojan Klačar, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSid), za BBC na srpskom.

• Neznani podstanari i nepoznati susedi – stalna muka biračkog spiska u Srbiji
• Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu
• Raspisani izbori u Srbiji: Za šta se glasa i ko može da bira, a ko da bude izabran
• Ko je ko na listama za izbore za Skupštinu Srbije

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zaduženog za vođenje biračkog spiska, za BBC na srpskom objašnjavaju da su od 2012. godine uradili niz stvari kako bi evidencija birača bila tačna.

Istovremeno Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je podatke o broju prijava prebivališta u Beogradu po godinama kako bi se, navode, „onemogućile netačne i zlonamerne informacije u vezi sa prijavom prebivališta“.

Zato, kažu, smatraju da je „birački spisak danas često ažurniji od građana“.

Nevladine organizacije, međutim, ističu da je nemoguće reći koliko su birački spiskovi tačni bez provere postojeće evidencije.

„Bez revizije, niko ne može da vam kaže koliko je tačan birački spisak“, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor Crte, organizacije koja prati izbore, za BBC.

Takva provera, koja se našla i među preporukama međunarodnih organizacija, počela je pre četiri godine, ali nije dovedena do kraja po prvobitnoj zamisli.

Srbija, međutim, nije jedina zemlja u kojoj se dovodi u pitanje tačnost biračkog spiska.

Slična situacija je i regionu, a razlog za to je, kako objašnjava Despot Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka, nemogućnost državne uprave da isprati odlaske građana u inostranstvo.

Zašto ima razlika u brojevima popisa i glasača?

U biračkom spisku 2022. godine bilo je oko 1,4 miliona više birača nego punoletnih stanovnika na popisu iste godine.

Republički zavod za statistiku ranije je objavio da se podaci za popis i birački spisak prikupljaju na različite načine i da se zato ne mogu porediti.

Dok je popis obuhvatio građane Srbije koji žive u zemlji, u biračkom spisku su svi koji imaju pravo glasa, dakle i oni koji žive u inostranstvu, sa ispunjenim uslovima za glasanje.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da se iz biračkog spiska ne ispisuju oni koji odu iz zemlje.

„Ljudi koji nisu faktički u Srbiji i dalje su u biračkom spisku.

„U tome nema ničeg nezakonitog jer oni i dalje imaju biračko pravo i hipotetički bi mogli da se pojave na biračkom mestu gde su prijavljeni, iako možda godinama žive u inostranstvu“, kaže Nenadić.

Srpski državljani mogu da glasaju u inostranstvu ako se prijave na vreme.

Na prethodnim izborima 2022. godine, u biračke spiskove u inostranstvu bilo je upisano 39.777 birača, državljana Srbije, što je bio najveći broj od 2004. godine.

Da li su u biračkom spisku i preminuli?

Ne bi trebalo, ali može da se dogodi.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objašnjava da su od 2019. godine matične knjige povezane sa biračkim spiskom.

„Podatak o preminuloj osobi nadležni matičar dostavlja referentu za ažuriranje biračkog spiska.

„Ista je procedura i u slučaju promene prezimena, tako da je birački spisak danas često ažurniji od građana jer se promena odmah unosi u birački spisak, dok se lični dokumenti građana, poput lične karte, menjaju tek po njihovom zahtevu“, tvrde iz Ministarstva.

Ipak, mediji u Srbiji izvestili su o slučajevima kada su u biračkom spisku ostajali i preminuli.

To se desilo u Užicu ove godine, kada je stanovnici ovog grada na zapadu Srbije stiglo rešenje da je njen sin, koji je preminuo 2005, ove godine upisan u birački spisak.

Iz užičke Gradske uprave objasnili su da je reč o „birokratskom propustu“.

Da li u biračkom spisku ima ‘duplih birača’?

Ne bi trebalo.

Ministarstvo navodi i da kontroliše prijave građana za glasanje u inostranstvu od 2020. godine, što znači da ako birač ostvari pravo da glasa van zemlje, on se neće naći i na biračkom mestu gde je upisan po prebivalištu.

Tako, tvrde, ne može da bude dupliranja.

Dupliranje je nemoguće i kada se menja prebivalište, kažu oni.

Iz Ministarstva navode da kada „građanin promeni prebivalište, taj podatak se u roku od 24 časa menja u biračkom spisku“, što znači da se staro prebivalište briše.

Sadašnji jedinstveni birački spisak napravljen je usvajanjem zakona 2009, koji je stupio na snagu dve godine kasnije.

Do tada, Srbija nije imala jedinstven birački spisak, već su baze vođene na nivou jedinica lokalne samouprave, objašnjava Bojan Klačar iz CeSid-a.

„Sređivanja baze bio je mukotrpan proces jer su se u njemu bili i ljudi koji su odavno umrli i sa duplim Jedinstvenim matičnim brojevima (JMBG).

„Taj proces verovatno nije doveden do idealnog stanja koje bi podrazumevalo da u biračkom spisku nemate nijedno umrlo lice ili osobu sa netačnim JMBG brojem“, kaže Klačar.

Da li u biračkom spisku ima ‘fantomskih glasača’?

‘Fantomski glasači’ su glasači koji fiktivno menjaju prebivalište kako bi mogli da učestvuju na izborima.

Oni su posebno bili tema pred izbore u Beogradu tema izbora 2022. godine, o čemu je pisao i BBC na srpskom.

Predstavnici vlasti odbacuju da takvi glasači postoje.

Nemanja Nenadić ističe da, kada se govori o mogućim manipulacijama, najveći problem je „to što ne postoji zakonsko ograničenje da isto lice, u okviru istog izbornog ciklusa, glasa više puta na lokalnim izborima“.

„Hipotetički, stanovnik Niša mogao bi da se preseli u Beograd i glasa na beogradskim izborima 17. decembra, a potom se vrati u Niš i glasa na lokalnim izborima na proleće u tom gradu“, kaže Nenadić.

Naglašava da u tome ne bi bilo ničeg nezakonitog, a nisu isključene ni realne situacije da „osoba u decembru živi u jednom, a u maju u drugom gradu“.

„Ipak, nepostojanje zakonskog ograničenja kada je reč o glasanju u istom ciklusu u okviru lokalnih izbora stimulisaće možda neke stranke da organizuju fiktivno preseljenje pristalica“, kaže Nenadić.

BBC nije mogao nezavisno da potvrdi da je takvih slučajeva bilo.

Odgovarajući na pitanje o većem broju birača koji prijavljuju prebivališta u Beogradu nego što bi se očekivalo u normalnim okolnostima, iz Ministarstva državne uprave kažu „da nemaju saznanja da ima većih odstupanja u odnosu na broj birača u Beogradu“.

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je podatke o stanovnicima koji su prijavili prebivalište u Beogradu u poslednje 23 godine.

Ti podaci pokazuju da je prosečno beleženo 30.816 prijava u Beogradu godišnje u poslednjih deset godina odnosno od 2012.

U 2023. do oktobra je prijavljeno 29.374 ljudi.

Revizija biračkog (ni)je potrebna

Zbog brojnih dilema u vezi sa preciznošću biračkog spiska, nevladine organizacije smatraju da je potrebna revizija evidencije birača.

Ujedno je to i jedna od preporuka koju je kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) uputila Srbiji pre više od deset godina.

Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije Crte, objašnjava da je ovaj proces počeo 2019. godine, kada je formirana radna grupa sastavljene od profesora, predstavnika civilnog sektora i međunarodnih organizacija.

Grupa je izradila metodologiju kako bi se utvrdilo koliko je u biračkom spisku preminulih, koliko je glasača u inostranstvu, da li ima ljudi sa istim ličnim podacima i da li ima gomilanja glasača na istoj adresi.

Iz Ministarstva državne uprave kažu da do revizije nije došlo zbog zakonskih ograničenja u pristupanju podacima o ličnosti, kao i mišljenja Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Nedeljkov kaže da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iskorišćen samo kao „izgovor“, a da je ceo proces stao „jer više nije postojala politička volja da postupak bude završen“.

Bojan Klačar, koji je takođe bio član radne grupe, kaže da postoje načini da se uradi verifikacija biračkog spiska iza koje bi stala država, a da to ne ugrozi Zakon.

„Verifikacija ne bi promenila činjenicu da postoje razlike između broja ljudi koji su upisani u birački spisak i realnog broja ljudi koji žive u Srbiji.

„Međutim, verifikacijom bi bile odagnate sumnje uoči svakih izbora oko toga kako i na koji način je ažuriran birački spisak“, kaže Klačar.

Dodaje i da taj proces nije jednostavan i da se sa njim zakasnilo ne samo za ove, već i za prolećne lokalne izbore sledeće godine.

„Takav postupak najbolje je uraditi između dva izborna ciklusa, kada je atmosfera mirnija“, smatra on.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave tvrde da je preporuka ODIHR-a o tačnosti biračkog spiska već sprovedena „na zakonit način“.

Oni podsećaju da putem Portala eUprava svi građani, nezavisno da li žive u zemlji ili u inostranstvu, mogu da provere podatke koji se o njima vode u Jedinstvenom biračkom spisku ili podnesu zahtev za upis.

Istu mogućnost imaju i u jedinicama lokalne samouprave.

Iz Ministarstva kažu i da upravna inspekcija nadzire primenu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Od 2012. godine do danas sprovedeno je blizu 2.700 inspekcijskih nadzora, dodaju.

Kako da proverite birački spisak?

Glasači mogu da provere da li su u biračkom spisku na vladinom sajtu unošenjem JMBG-a i broja lične karte ili pasoša.

U slučaju da primete grešku, birači mogu da upute zahtev da se ispravi.

Do zaključenja biračkog spiska, promene u spisku vrši opštinska ili gradska uprava, a od zaključenja do 72 časa pre dana izbora za to je nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, navodi se o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku.

U regionu isti problemi

Sumnje u ažurnost biračkih spiskova ne pojavljuju se samo u Srbiji, već i u zemljama regiona.

Tako je na predsedničkim izborima 19. marta 2023. godine u Crnoj Gori pravo glasa imalo 543.175 ljudi, dok je prema procenama Zavoda za statistiku u toj balkanskoj državi tada živelo 618.000 stanovnika.

To znači da skoro 87 odsto građana ima pravo glasa, dok je evropski prosek oko 70 odsto.

Zvanični podaci iz Hrvatske pokazuju slične probleme, pošto po popisu država ima 3,2 miliona punoletnih građana s prebivalištem u zemlji, dok je u Registru birača 3,7 miliona ljudi.

„Ti različiti brojevi nisu nužno narušavanje samog demokratskog procesa i ne vode nužno do manipulacije na izborima, ali pokazuje da državna uprava ne može da isprati kretanja stanovništva“, kaže Despot Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.

Kao poseban problem navodi to što nema velikog odziva ljudi koji glasaju u inostranstvu, iako doprinose prihodima matičnih zemalja.

„Oni ne glasaju i iz objektivnih razloga, na primer glasačko mesto je udaljeno, ali i zato što im izborni proces nije predstavljen na pravi način.

„Zadatak institucija treba da bude da rade na učešća građana koji se iseljavaju“, zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]