Drugi put u poslednje dve godine, birači u Srbije izašli su na parlamentarne izbore kako bi odlučili o budućem sazivu skupštine.
Prema poslednjim podacima koje je saopštila Republička izborna komisija, do 18 časova glasalo je 51,93 odsto birača.
Ove godine, u birački spisak upisano je ukupno 6.500.666 birača koji su mogli da glasaju na 8.273 biračka mesta, koja su bila otvorena od sedam ujutru do osam uveče.
Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević rekao je ranije da će, u slučaju da na nekom biračkom mestu dođe do prekida glasanja u trajanju dužem od sat vremena, vreme do kojeg se može glasati biti produženo.
Ovogodišnja izlaznost do 18 časova nešto je veća nego na prethodnim izborima, kada je do ovog vremena glasalo 50,82 odsto stanovnika sa pravom glasa.
Najveća izlaznost zabeležena je u Beogradu, gde je glasalo 57,07 odsto.
- Reciklaža, eksperimenti i manjak kreativnosti: Šta je obeležilo izbornu kampanju u Srbiji
- Ko je ko na listama za izbore za Skupštinu Srbije
- Izbori 1993-2003-2023: Tri decembra, tri decenije i tri različite zemlje
Građani su na parlamentarnim izborima birali jednu od 18 izbornih lista, na kojima je predloženo 2.817 kandidata za 250 mesta u parlamentu.
Cenzus za prelazak izbornog praga je tri odsto.
SVE O IZBORIMA U SRBIJI 2023. GODINE
KAKO JE PROTEKAO IZBORNI DAN U SRBIJI
KO JE KO NA LISTAMA ZA IZBORE ZA SKUPŠTINU SRBIJE
KO UČESTVUJE NA IZBORIMA ZA VLAST U BEOGRADU
Ko se takmičio na izborima?
Na ovogodišnjim parlamentarnim izborima, vladajuća Srpska napredna stranka ušla je u trku sa tradicionalnim koalicionim partnerima pod sloganom „Srbija ne sme da stane“, dok su socijalisti Ivice Dačića nastupili samostalno.
S druge strane, devet opozicionih stranaka okupilo se u koaliciji pod nazivom „Srbija protiv nasilja“.
Zasebnu koaliciju napravile su Srpska stranka Zavetnici i Srpski pokret Dveri, dok su Nova demokratska stranka Srbije Miloša Jovanovića i Pokret obnove Kraljevine Srbije Vojislava Mihajlovića izašli sa listom pod nazivom „Nada za Srbiju“.
Ove godine u parlamentarnu trku ušli su i Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića, Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, kao i Narodna stranka Vuka Jeremića.
Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i njegova Socijaldemokratska stranka napravili su koaliciju sa pokretom Saše Radulovića Dosta je bilo.
U izbornu trku ušao je i doktor Branimir Nestorović.
Na izbornom listiću našli su se još: Savez vojvođanskih Mađara, Ruska stranka, koalicija Srbija na Zapadu, kao i Albanska demokratska alternativa.
Stanovnici Srbije mogli su da zaokruže i listu Šaipa Kamberija, Usame Zukorlić – Ujedinjeni za pravdu, SDA Sandžaka, Koaliciju za mir i toleranciju, koju čine manjinske stranke.
Šta su doneli izbori 2022 godine?
Na prethodnim parlamentarnim izborima pobedu je odnela lista Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, koja je sa Socijalističkom partijom Srbije posle više meseci formirala Vladu.
Izbori su održani 3. aprila 2022, ali su zbog nepravilnosti pet puta ponavljani u Velikom Trnovcu, pa je rok od tri meseca za formiranje vlade zapravo počeo da teče tek kada su proglašeni konačni rezultati u ovom mestu – početkom jula.
U narednih godinu i po dana, nova vlada suočila se sa rastućom inflacijom, pritiscima da zauzme jasan stav po pitanju rata u Ukrajini, ali i da se ubrza rešavanje statusa Kosova.
Ove godine održali su se i masovni protesti posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar kao i u selima u okolni Mladenovca 3. i 4. maja.
Priliku da se za govornicom skupštine obrate imala je opozicija okupljena na listama Ujedinjeni za pobedu Srbije i Moramo, kao i Nacionalna demokratska alternativa – NADA, Dveri, Zavetnici, POKS i manjinske stranke.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
