Izbori u Srbiji: Nepravilnosti koje su domaći i strani posmatrači videli tokom glasanja

Tvrdnje da je bilo „kupovine glasova“, „organizovanog dovođenja birača“ i drugih neregularnosti tokom izbornog procesa obeležile su ono što bi trebalo da bude praznik demokratije – glasanje 17. decembra u Srbiji.

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su izbori bili „najčistiji i najpošteniji dosad“, Republička izborna komisija još ne objavljuje zvanične rezultate, jer će biti ponovljenog glasanja na 28 biračkih mesta 30. decembra.

Zbog sumnji da je bilo primanja mita i paralelnog glasanja, bilo je posla i za tpravosuđe, a Više javno tužilaštvo je naložilo dalje istrage za pojedinačne slučajeve.

BBC je pripremio spisak najupečatljivijih zabeleženih sumnji u izveštajima domaćih i stranih posmatrača.

• Pata karte u Beogradu: „Ako nema većine, biće novih izbora“, kaže Vučić
• Kako se mogu poništiti izbori u Srbiji
• Ko posmatra izbore u Srbiji

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost Crta: Glasači dovođeni iz inostranstva

Crta je poslala je 3.000 posmatrača na teren na dan izbora, raspoređenih na 500 biračkih mesta u Beogradu i još toliko u Srbiji.

„Rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu“, bio je zaključak Crte na osnovu prikupljenih materijala posmatrača.

Osnovni razlog za ovaj zaključak su „organizovane migracije birača“.

U Beograd su dovođeni ljudi iz drugih delova Srbije i inostranstva, pre svega Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, da bi glasali na izborima u prestonici, kaže Crta.

Kako bi ostvarili pravo glasa, prijavljivani su na adrese u Beogradu.

„Organizovane migracije birača su fenomen koji je povezan s fiktivnim prebivalištima.

„One nisu ni legalne ni legitimne i u suprotnosti su s osnovnim principima izbornog prava“, navela je Crta, organizacija, koja od 2016. prati izbore.

Ovi ljudi su dolazili do više svojevrsnih punktova, poput beogradske hale Arena, gde su dobijali informacije o biračkom mestu na kojem treba da glasaju.

Potom su organizovano odvoženi na birališta.

„Na 14 odsto birališta u Beogradu uočen je primer organizovanog dovođenja birača iz drugih mesta u Srbiji, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača“, naveli su iz Crte, i priložili fotografije kao dokaz.

Premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić odbacila je navode Crte, rekavši da se radi o „nagađanju i insinuacijama“.

„Birački spisak pokazuje da se od aprila 2022. do decembra 2023. broj birača u Beogradu povećao za mizernih 0, 8 procenata, što je 12.907 ljudi“, rekla je Brnabić nakon objavljivanja Crtinog izveštaja.

Na dan izbora, 17. decembra, granicu sa Bosnom i Hercegovinom prešlo je 20.360 ljudi, „od kojih značajan broj njih nema srpsko državljanstvo, ali je i značajan broj dece“, rekla je kasnije Brnabić.

Opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja tvrdi da je tog dana u Beogradu glasalo 40.000 ljudi iz Republike Srpske, a u medijima su objavljivani snimci brojnih autobusa koji su ih dovozili.

Cesid: Veći broj nepravilnosti

Izbore u Srbiji posmatrao je i Cesid, prva nevladina organizacija u Srbiji osnovana sa ciljem posmatranja izbora još 1997. godine.

Tokom izbora su „uvažena osnovna građanska prava“, saopštio je Cesid.

Ipak, „nije uočen značajan napredak u kvalitetu izbornog procesa u odnosu na prethodne izbore“, upozorava Cesid.

Nejednak pristup medijima i pojavljivanje javnih funkcionera u kampanji neki su od problema predizbornog perioda, ocenjuju.

„Dominantnu ulogu u kampanji je imao predsednik Aleksandar Vučić, koji nije bio kandidat na izborima, i što je po propisima moguće, ali je uticalo na favorizovanje jednog izbornog učesnika“, naveo je Cesid.

Tokom izbora je primećen veći broj nepravilnosti.

„Od teških nepravilnosti posebno treba izdvojiti indicije o pritiscima na birače ispred biračkih mesta, ubacivanje glasačkih listića, napade na posmatrače, glasanje na izborima iako nisu bili upisani u pojedine izvode iz biračkog spiska“, nabraja Cesid.

Primećene su i „paralelne evidencije (bez uvida o tome ko ih sprovodi)“, česti proceduralni propusti poput izostanka kontrolnih UV lampi, grupno glasanje, kao i ugrožavanje tajnosti glasanja.

Kontrola UV lampom na biračkom mestu služi da se proveri da li je birač prethodno glasao.

Koliko su nepravilnosti uticale na ishod glasanja, biće moguće oceniti „tek kada stignu kompletirani izveštaji posmatrača“, saopštio je Cesid.

Nedelju dana posle izbora ova organizacija dala je i niz preporuka kako da buduću izbori budu sprovedeni na bolji način.

Međunarodni posmatrači: „Nigde kao u Srbiji“

Na dan izbora, birališta je obilazilo 361 međunarodnih posmatrača iz 45 zemalja, predstavljajući različite evropske institucije.

Među njima je bio i socijaldemokrata Andreas Šider ispred misije Evropskog parlamenta, koji je rekao da nigde do sada nije video izbore nalik srpskim.

„Nisam video nikada izbore da je bilo toliko tenzija pre, i toliko slika koje pokazuju dovođenje ljudi autobusima, kupovinu glasova…“, rekao je Šider za N1.

Predsednik Vučić je kasnije komentarisao da su posmatrači „otišli na biračka mesta i nisu videli nepravilnosti, ali su (ih) posle videli na društvenim mrežama“.

Iako su od 1.220 posmatranih biračkih mesta pozitivno ocenili glasanje na 93 odsto, istakli su i primere ozbiljnih nepravilnosti.

„Primećeni su… kupovina glasova i ubacivanje više listića u glasačku kutiju odjednom.

„Tajnost glasanja nije u dovoljnoj meri obezbeđena… Primećeni su i česti slučajevi grupnog glasanja, neki od slučajeva nedozvoljenog uticaja na birače, nedozvoljenog praćenja izlaznosti birača i fotografisanja glasačkih listića“, piše u izveštaju, objavljenom 18. decembra.

Posmatrtači su saopštili da su „izbori bili tehnički dobro organizovani, a glasači su mogli da biraju između više opcija“.

Međutim, imali su više zamerki i na predizborni period, ali i sam dan glasanja.

„Odlučujuće uključivanje predsednika je dominiralo izbornim procesom, a upotreba njegovog imena na jednoj od lista zajedno sa pristrasnošću medija doprinela je nejednakim uslovima“, kazao je Rejnhold Lopatka, koordinator posmatračke misije.

Učestalost vanrednih izbora „podriva poverenje“ u demokratske institucije i odlaže reforme, upozoravaju posmatrači.

„Manjak političke debate, pritisci na birače, akcenat na diskreditovanju ličnosti protivnika, oštra retorika tokom kampanje… veoma su zabrinjavajući“, rekao je Klemen Grošelj, šef delegacija Evropskog parlamenta.

Šta su rekle diplomate?

Legitimitet demokratskih procesa zavisi od transparentnosti i spremnosti svih da poštuju volju naroda izraženu na izborima, poručio je Kristofer Hil, američki ambasador u Srbiji.

Nasilju i vandalizmu nad državnim institucijama nije mesto u demokratskom društvu, napisao je Hil na mreži Iks za Božić po gregorijanskom kalendaru.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke bilo je oštrije.

„Za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) neprihvatljivi su zloupotreba javnih resursa, zastrašivanje birača i kupovina glasova, koje su međunarodni posmatrači uočili u Srbiji.

„Srbija je glasala, ali je Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) prijavila zloupotrebu javnih resursa, zastrašivanje birača i slučajeve kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU“, navelo je ministarstvo.

Predsednik Vučić je izjavio da zvanični Beograd sastavlja „važno pismo o uplivu i mešanju jedne važne zemlje u izborni proces Srbije na najbrutalniji način“ koje će biti gotovo do Nove godine.

Vučić nije otkrio o kojoj se zemlji radi.

Studenti: Tražimo istragu

Neformalna organizacija Studenti protiv nasilja takođe je iznela sumnje u regularnost izbora, zbog čega su prvo pridružili protestima opozicije, a potom i organizovali blokade ulica u Beogradu.

Oni sumnjaju u krađu glasova, ističu dvostruko ili neovlašćeno upisivanje, nepravilnosti u registraciji birača, i nedostatke u brojanju glasova.

Studenti, koji su u međuvremenu promenili ime u „Borba“, zatražili su od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), koje je nadležno za Jedinstveni birački spisak, da ispita sumnje u krađu glasova.

Ministarstvo je potom saopštilo da je „Jedinstveni birački spisak jedna od najažurnijih evidencija u Republici Srbiji i da nikad nije bio uređeniji“.

„Tvrdnje o postojanju takozvanih ‘fantomskih birača’ apsolutno su neistinite i paušalne“, kaže ministarstvo.

Oni su rekli da je „birački spisak do 2012. godine vodila svaka opština za sebe i da je takav način vođenja imao nedostatke“.

„Otkako su 2012. godine objedinjeni svi podaci i uspostavljen Jedinstveni birački spisak, obezbeđena je puna kontrola, tačnost i ažurnost podataka“, navelo je Ministarstvo.

Sumnje studenata ovo nije umirilo, pa su najavili da će od svake lokalne samouprave zatražiti uvid u birački spisak a ako ne dobiju odgovor, najavljuju nastavak protesta.

Šta kaže Srbija protiv nasilja?

Koalicija Srbija protiv nasilja i njihove pristalice danima protestuju ispred Republičke izborne komisije, a njihovi funkcioneri štrajkuju glađu, kako navode, „zbog dokazane izborne prevare i dosad neviđene izborne pljačke“.

Zato ne žele da učestvuju u ponovljenom glasanju na nekoliko biračkih mesta koje je zakazano za 30. decembra, već trže poništavanje svih izbora održanih 17. 12.

„Hapse se politički neistomišljenici, prebijaju se i privode studenti, institucije brane režim a ne zakon, huligani nasrću na građane koji protestuju, novinare koji o tome izveštavaju i imovinu koja pripada svima nama.

„Glasanje u takvim uslovima nema smisla“, navodi se u saopštenju.

Oni traže od nadležnih institucija da na osnovu zahteva pojedinaca, organizacija koje prate izbore i opozicije ponište „pokradene izbore“ i uvaže zahteve za revidiranje biračkog spiska, zaustave pritiske i ucene na birače kako bi posle toga mogli da budu organizovani fer i pošteni izbori.

Republička izborna komisija u međuvremenu je zatražila od nadležnih organa da provere podatke o biračima za koje opozicija sumnja da su „fantomski“.

„Proverom je jasno utvrđeno da najveći broj birača ima prijavljeno prebivalište i upisan je u Jedinstveni birački spisak mnogo pre raspisivanja izbora održanih 17. decembra 2023. godine, od kojih neki i pre 20 i više godina, što je očigledan dokaz da nisu tačne tvrdnje koalicije Srbija protiv nasilja da se broj birača sa pravom glasa na beogradskim izborima veštački povećavao radi uticaja na ishod održanih izbora“, naveo je RIK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]