Izbori u Srbiji: Prvi put sa mladima na izbore u Srbiji – da li zaista „ide glas“

Posle prvog dana škole, prvog kontrolnog testa (i prvog keca), pa onda prve ljubavi i prvog položenog ispita, mladi rođeni 2002. 2003. i 2004. godine na izborima u aprilu mogli bi prvi put i da glasaju.

Jedan od njih je Đorđe Stojanović iz Vranja – ima 19 godina, studira na Fakultetu organizacionih nauka i kaže da jedva čeka izbore.

„Na izborima imamo priliku da odredimo kako će naše naredne četiri godine da izgledaju, da utičemo na donošenje odluke“, navodi Stojanović.

Parlamentarni, predsednički i lokalni izbori u Srbiji zakazani su za 3. april, ali je pitanje koliko će Stojanovićevih vršnjaka tog dana izaći na birališta.

Istraživanje Krovne organizacije mladih (KOMS) pokazuje da su mladi slabo zainteresovani za politiku, kao i da ne veruju baš mnogo u sebe.

Na primer, više dve trećine mladih u Srbiji smatra da uopšte nema uticaj na političke procese, kao i da se na političke odluke može uticati samo kroz partije.

• Da li su mladi u Srbiji u pravu kada na prvom poslu traže dobru platu
• Izbori 3. aprila – za šta sve glasa Srbija
• Zašto se u Srbiji sve manje glasa na izborima

„U principu, mišljenje mladih o politici jeste možda pežorativnije nego što bi trebalo“, kaže za BBC na srpskom Miljana Pejić iz KOMS-a.

„Institucije i partije uglavnom vide kao nešto prljavo, gde će i oni da se uprljaju ako se uključe“, dodaje.

Pored toga, navodi, retko kada se sa mladima priča o mogućnostima učešća u politici.

„Iz te pozicije neznanja, a onda i nerazumevanja kako sve to funkcioniše, imamo situaciju da je mladima politika strana i daleka“, smatra Pejić.

Međutim, to ne znači da su mladi i apolitični.

Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, smatra da su mladi veoma zainteresovani za „savremena pitanja i vrednosti“, poput jednakosti i pravde.

„Ali uslov da bi ih zanimala politika jeste da politika pre svega postoji – oni su politični, samo na drugačiji način, ne vide politiku u političkim institucijama“, kaže kratko.

Za to vreme među mlađima ima i onih koji pokušavaju da nešto promene.

Jedan od primera je kampanja „Ide glas“, a čiji je cilj veća izlaznost na izborima 3. aprila.

„Ide gas, ide gas – mladi danas za sve govore da ide gas, zašto onda da ne ide i glas“, kaže Dejana Stošić, aktivistkinja kampanje.

„Ide gas“ je poštapalica iz slenga, proizašla iz trep supkulture, a koristi se kao motivacija i „loženje“ – nešto poput „idemo, bre“.

„Ne ide gas, dok ne ode glas“, dodaje Stošić uz osmeh.

O apolitičnosti među mladima

„Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora“, piše crnim slovima na velikom zelenom papiru.

Stihovi Đorđa Balaševića nalaze se u rukama smeđokose devojke koja stoji nasred auto-puta kroz Beograd.

Zove se Anja Pantić, studentkinja je psihologije, ima 20 godina i sa prijateljima izašla na prvu blokadu saobraćajnica u znak protesta protiv rudnika kompanije Rio Tinto.

„Došla sam jer smatram da je priroda nešto najvažnije što imamo i jedino što još možemo da zaštitimo – probaćemo zajedničkim snagama da nešto uradimo“, rekela je Pantić za BBC.

„Ovakve akcije mogu da uspeju, ali moramo da budemo uporni i istrajni“, dodala je.

Narednih meseci na ulicama Beograda i drugih gradova širom Srbije često se protestovalo zbog najave izgradnje rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji.

Na tim skupovima je bio veliki broj mladih ljudi, a sagovornici BBC-ja upravo takve proteste ističu kao jedan od dokaza da njihova generacija nije potpuno apolitična.

„To je trenutak na koji sam najponosniji – pokazali smo da ćemo reći nešto i pobuniti se ako nam nešto smeta“, navodi Đorđe Stojanović.

Kako kaže, procenat mladih koji se uključuje u politiku i učestvuje na izborima i dalje je mali, ali „evidentno ima onih koji žele da se bore“.

• Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik
• Ko su kandidati za predsednika Srbije
• Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji

Anica Stamenković iz Ćićevca, koja isto ima 19 godina, smatra da su mladi načelno zainteresovani za politiku.

„Međutim, mnogi imaju problem oko slike šta je zapravo politika“, navodi Stamenković.

„Uglavnom su im stranke prva asocijacija, a oko njih ne žele da se izjasne i one ih uopšte ne interesuju“, dodaje.

Sve to pokazuju i brojke.

Teško da bi neka politička institucija položila školsku godinu, ako bi mladi imali uloge profesora, pokazuje istraživanje KOMS-a.

Ocene je davalo 1.280 ljudi od 15 do 30 godina i đaci ponavljači bi pre svega bili narodni poslanici (prosek 1,3), a onda i Narodna skupština (prosek 1,4).

Isto istraživanje pokazalo je da manje od trećine mladih redovno glasa, dok čak 40 odsto nikada nije ubacilo listić u glasačku kutiju.

Pogledajte video – da li živimo bolje ili lošije nego pre prethodnih izbora

Zašto mladi ne glasaju?

Zato što mladi politiku vide kao „kontaminiranu oblast“, izjavila je ranije za BBC na srpskom Iris Žeželj, socijalna psihološkinja.

„S druge strane, spremni su da se volonterski angažuju za različite ciljeve – očuvanje životne sredine, zaštitu prava životinja, promociju nauke“, navela je.

„Dakle, biraju da se drže podalje od politike, ali i dalje imaju želju da poprave svet“.

Erik Gordi takođe smatra da „samo deluje da su mladi apolitični“.

Kako kaže, problem je u „stanju političke scene“, koja je slična u svim zemljama bivše Jugoslavije.

„Nema političkog sadržaja koji bi nekoga dodatno zanimao“, kaže Gordi.

„Čak je i razlika između vlasti i opozicije mala – veliki broj ljudi je ubeđen da bi se opozicija posle pobede na izborima ponašala potpuno isto vlast“, dodaje.

Takođe, kako navodi, nigde u regionu nema suštinske debate.

„Sve stranke su samo mreže koje za građane čine usluge, a zauzvrat dobijaju glasove“, ističe.

„A problem je i što većina mladih širom regiona ne vidi nikakvu budućnost u zemlji u kojoj žive.“

• Da li će izbori promeniti prava LGBT zajednice u Srbiji
• Da li je politika u Srbiji pristupačna osobama sa invaliditetom
• Politički mjuzikl – stranačke pesme koje su obeležile izborne kampanje u Srbiji
• Od čokolada do baterija za električna vozila – sudbina najvećih investicija najavljenih pred prošle izbore

Miljana Pejić iz KOMS-a se u traženju rešenja za to pitanje opet poziva na brojke.

„U izveštaju o potrebama mladih se vidi da 85 odsto njih smatra da ne može da utiče na političke odluke“, kaže.

„Otud i nedostatak motivacije da se u većoj meri uključuju u demokratske procese.“

Međutim, bili su aktivni na pojedinim protestima, koji su „mehanizam koji najviše odgovara njima i njihovim potrebama“, smatra Pejić.

„Zbog pitanja ekologije se, na primer, veoma veliki broj mladih okuplja“, kaže.

Pejić smatra i da je problem to što mladi kroz formalno obrazovanje ne uče kako da učestvuju u javnim procesima, kao i da je veliko pitanje ko im se zapravo obraća.

Dejana Stošić iz kampanje „Ide glas“ smatra i da političke stranke ne rade dovoljno na privlačenju mladih.

„Mladi su pokazali da ih politika ne zanima, pa samim tim ni stranke nemaju program za njih, niti im se obraćaju na adekvatan način – ako im se uopšte i obraćaju“, navodi Stošić.

„Onog trenutka kada mladi pokažu da je i naš glas bitan, onda ćemo postati bitni svim političkim akterima“, dodaje.

Ko se u ovoj izbornoj kampanji obraća mladima, na koji način i kojim kanalima, zdušno prate u KOMS-u.

Pejić navodi da u broju poruka prednjače Patriotski blok, lista Zajedno možemo sve Aleksandra Vučića, a potom lista Ujedinjeni za pobedu Srbije.

„Neke teme su sada posebno iskočile u odnosu na izbore 2020. godine, poput stambenog pitanja, koje je zastupljeno na svim listama“, navodi Pejić.

„A tu su kao i ranije pitanja zapošljavanja, obrazovanja i odlaska mladih iz Srbije“, dodaje.

Nada se, kaže, da će na izborima veći broj mladih iskoristiti biračko pravo.

Međutim, Gordi nije optimističan.

„Rekao bih da nisu velike mogućnosti da se preokrene trend opadanja interesovanja za politiku u klasičnom smislu, a koji postoji u čitavom svetu“, navodi.

Mladi su, smatra, odavno zaključili da „priče političara iz čitavog regiona, koji su na istim funkcijama već 30 godina, nemaju nikakve veze sa njihovim životima“.

Pogledajte video: Kako je pandemija virusa korona promenila seksualne navike mladih

Da li će mladi izaći na izbore?

Isidora Martać takođe ima 19 godina, dolazi iz Raške, brucoškinja je na Matematičkom fakultetu i 3. aprila će takođe prvi put ubaciti glasački listić u kutiju.

„Imala sam periode kada me politika nije zanimala i kada prosto nisam želela da ulazim u te vode, ali se to vremenom promenilo“, navodi.

Martać smatra da mladi do sada nisu bili zainteresovani da razmišljaju o načinu na koji glasom na izborima mogu da doprinesu društvu.

„Nije se dovoljno govorilo o njima i nikada nisu videli razlog da glasaju“, navodi.

Međutim, kako kaže, utisak joj je da se povećao broj mladih koji prati izbornu kampanju.

„Kada razgovaram sa vršnjacima i drugim studentima, vidim da su više zainteresovani i da misle da je vreme da glasaju“, ističe Martać.

„Mislim da je došao period u kojem su mladi u tom nekom nazovi fazonu ‘ajde da probam i vidim da li će se nešto promeniti'“, dodaje.

• Da li je pandemija preokrenula „odliv mozgova“ iz Srbije
• Koliko su mladi u Srbiji (ne)obrazovani
• Kako iz opuška cigarete da nikne biljka – đaci iz Srbije u borbi protiv zagađenja

Optimistična je po pitanju glasanja mladih je Anica Stamenković iz Ćićevca, inače studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu.

„Verujem da su se mladi probudili i da su jednostavno rešili da izađu na izbore“, navodi.

Stamenković za sebe kaže da „veoma zainteresovana za politiku, posebno omladinsku i stvari koje utiču na mlade“.

„Mladi nisu zainteresovani zato što su nekoliko puta pokušali da glasaju – ili se ništa nije desilo ili donosioci odluka nisu bili otvoreni za saradnju“, dodaje.

Đorđe Stojanović smatra da mladi u njegovom okruženju u sve većoj meri postaju svesni koliko su izbori i politika bitni za njih.

„Koliko god delovalo da jedan glas ne može ništa da promeni, nije tako – svaka promena kreće od nas kao pojedinaca,“ kaže Stojanović.

On zato mogućnost glasanja na izborima naziva pravom, ali i „moralnom odgovornošću“.

Ide glas

Broj mladih koji će 3. aprila ubaciti izborni listić u kutiju mogla bi da promeni kampanja „Ide glas“, u kojoj su se najviše angažovali upravo mladi.

Njihovi aktivisti mesecima u Beogradu idu od vrata do vrata sa porukom „izađi i glasaj“, a aktivni su i na društvenim mrežama.

„Nas ne zanima ko će za koga da glasa, već samo da što veći procenat ljudi bez obzira na godine iskoristi pravo glasa“, kaže dvadesettrogodišnja Dejana Stošić.

„Izlazak na izbore je najmanja stvar koju svako od nas može da uradi za naše društvo i državu“, dodaje.

Kako navode, u projektu je učestvovalo više od stotinu mladih aktivistkinja i aktivistkinja.

Često se može čuti da su mladi su najgori i nezainteresovani, smatra Mila Jovanović iz kampanje „Ide glas“.

„Mi smo na ovaj način pokazali da su mladi i te kako zainteresovani za političke procese i političku participaciju“, navodi.

• Šta je pošlo naopako za milenijalce
• Stigla je nova generacija – zumeri: Ko su oni, zašto su važni i kako utiču na današnji svet
• „Zveri u nama“ – kad srednjoškolka u Srbiji pravi stripove

Njihovi volonteri, ističe, razgovarali su sa građanima svih beogradskih opština „o tome kako se živi, sa kojim problemima se susreću, zašto glasaju ili ne glasaju“.

Jedna od njih je Milica Mitrović, apsolventkinja na Pravnom fakultetu, koja ima 23 godine.

„Mislim da mlade samo bije glas da su apolitični – niko se nije potrudio da im približi politiku, sve se vrti u krugu kojem ne mogu da priključe“, smatra Mitrović.

„I sve se svodi na komplikovane, šture, rogobatne i staromodne poruke na televiziji, koje mlade nikada neće zainteresovati“, dodaje.

Za koga bi mladi glasali?

Šta bi se desilo ako bi mogli da biraju idealnog kandidata?

Koliko ta osoba ima godina? Kojim temama se bavi? Da li je važan pol i to kako se oblači?

Odgovori mladih sagovornika BBC-ja na srpskom su uglavnom slični.

Isidora Martać navodi da je mladima potrebna osoba koja bi se bavila „svim aktuelnostima i temama važnim za državu“, dok Anica Stamenković želi „osobu koja im nudi rešenje za njihove probleme“.

Pol i godine nikome nisu bili bitni.

„Mislim da je to zanemarljiv trenutak – može da bude bilo ko, ali važno je da bude neko ko deluje da je iz naroda, da ne priča ljudima sa visine“, kaže Đorđe Stojanović.

A kojim temama bi trebalo da se bavi?

Mladi sagovornici BBC-ja opet ističu uglavnom iste stvari – pre svega ekologiju.

„Primetila smo da je projekat Rio Tinto izazvao veliku reakciju među mojim vršnjacima, a tu je i zagađenje vazduha“, kaže Martać.

„Nek kaže ‘da, vazduh u Beogradu je među najzagađenijim na svetu’, mi ćemo to pokušati da rešimo“, dodaje Stamenković.

• Ko je stari, a ko novi zeleni u srpskoj politici

Pored ekologije, kao važne teme istakli su obrazovanje i zapošljavanje.

„Koja je poenta da se mladi obrazuju, rade na sebi i ličnom razvoju, ako to sutra neće da im se isplati, već će se poslovi tražiti preko stranaka“, pita se Stamenković.

Đorđe Stojanović kaže da je „obrazovanju potrebno prilagođavanje“.

„Mnogo se današnja situacija razlike u odnosu na pre 20 ili 30 godina, veliki je generacijski jaz, tako da bi trebalo da se neko time pozabavi“.

Ipak, smatra, najvažnije je da se političari obraćaju mladima i pričaju sa njima.

„Ali ne samo ‘uradićemo ovo ili ono’, već nešto konkretnije“, navodi.

„Potrebne su jasne strategije, jasni planovi i neko ko će da sluša mlade – ta osoba bi imala velike šanse.“

Pogledajte i video – kratka istorija višestranačja u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]