Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu: Koliko će pobeda laburista uticati na Zapadni Balkan i Srbiju

Jedna od najpoznatijih adresa na svetu, Dauning strit broj 10 u Londonu, dobila je novog stanara – Kira Starmera.

Njegova Laburistička partija ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu, što konzervativce posle 14 godina seli u opoziciju.

Novi britanski premijer je Starmer, koji prilično dobro poznaje prilike na Balkanu – posebno one iz ratnih devedesetih, tokom raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Kao advokat koji se bavi ljudskim pravima, bio je deo pravnog tima Hrvatske koja je Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu tužila za genocid.

Usred toga su savremeni odnosi Britanije i Srbije koji se, prema mišljenju Ričarda Kaplana, profesora međunarodnih odnosa Linakre koledža Univerziteta u Oksfordu, neće menjati.

„Sve u svemu, London će prema Srbiji i Zapadnom Balkanu pratiti politiku prethodne vlade i Evropske unije“, navodi Kaplan za BBC na srpskom.

• Ko je Kir Starmer, novi britanski premijer
• Ubedljiva pobeda laburista, konzervativci odlaze sa vlasti posle 14 godina
• Vodič kroz izbore u Ujedinjenom Kraljevstvu
• Ko je britanski političar Najdžel Faraž

Britanija, Srbija i Balkan

U martu 2017. godine, obeleženo je 180 godina diplomatskih odnosa Srbije i Britanije, koji su prolazili kroz različite faze.

Dok ih Ministarstvo spoljnih poslova Srbije danas opisuje kao „dobre“, Dejan Popović, ambasador Srbije u Londonu od 2008. do 2013, smatra da su „stabilni“.

Ipak, kako kaže, „nikada nisu prelazili okvire korektnog“.

Slobodan Marković, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, odnose opisuje kao „višeslojne“.

„Na nivou obrazovanja su dobri, jer veliki deo najboljih studenata iz Srbije već godinama odlazi na britanske univerzitete, koji su najbolje rangirani u Evropi“, kaže Marković iz Centra za britanske studije FPN-a, za BBC na srpskom.

„Naravno, na političkom planu postoje problemi.“

Jedan od najvećih je – Kosovo.

„Britanija je u regionu prisutna u političkom i bezbednosnom smislu, a zvanični Beograd je često stava da London podržava projekte prema kojima je srpska strana blago rečeno rezervisana, ili im se otvoreno protivi – Kosovo je primer toga“, navodi Popović.

Nezavisnost Kosova, proglašenu 17. marta 2008. godine, Britanija je odmah priznala i danas podržava put Prištine ka međunarodnim institucijama, čemu se Srbija protivi.

I tu neće biti promena u britanskoj politici.

„Britanija ima isti stav kao i najveće zemlje Evropske unije, njen stav nije poseban“, kaže Marković, autor knjige „Britansko-srpski odnosi od 18. do 21. veka“.

„I sve dok ne dođe do sveobuhvatnog rešenja tog pitanja, to će biti problem u međusobnim odnosima.“

Kaplan dodaje da će Britanija i dalje „promovisati dijalog Srbije i Kosova“, ali očekuje da „vođstvo prepusti Evropskoj uniji“.

• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti
• Kosovo: Muškarci silovani tokom rata prekidaju ćutanje
• Bitka za Košare: Tri tumačenja i jedna pesma
• Detinjstvo za vreme NATO bombardovanja 1999. godine

Drugo otvoreno pitanje je rat u Ukrajini.

„U Londonu tradicionalno postoji verovanje da je Srbija na neki način uvek bila povezana sa Rusijom, što se istorijski pomalo pojednostavljuje, jer nije to uvek tako bilo“, navodi Popović.

„Ipak, Srbija zaista pokazuje značajan stepen uzdržanosti kada je reč o ratu u Ukrajini.“

• Ko je od vladara Srbije i Jugoslavije birao istok, a ko zapad – i kako su prošli

Sve zemlje Evropske unije, na čijem putu se i Srbija nalazi, uvele su sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali se zvanični Beograd tome i dalje nije pridružio.

Srbija je u međuvremenu rat u Ukrajini kvalifikovala kao „agresiju“, koju je nekoliko puta javno osudila, ali je izostalo „usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom“.

Upravo je to, uz rešavanje kosovskog pitanja, više puta isticano kao ključna prepreka srpskim evrointegracijama, koje već godinama tapkaju u mestu.

„Dok sam bio ambasador, Britanija je bila veoma opredeljena u podršci proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan“, priseća se Popović.

„Naravno, taj glas se gubio u vrtlozima koje je doneo Bregzit – teško je bilo očekivati da oni koji izlaze iz Evropske unije podržavaju one koji treba da uđu,“ dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Nešto bolji položaj Zapadnog Balkana, Popović vidi u potencijalno boljem odnosu Londona i Brisela, posle smene vlasti koja je 2016. sprovela izlazak Britanije iz EU.

„Otuda, pretpostavljam da će sa jačim uticajem na Brisel, Britanija moći da dodatno formuliše njene pozicije na Zapadnom Balkanu.“

Međutim, Marković smatra da je Britanija napuštanjem EU izgubila inicijativu na Balkanu.

„Kandidati za članstvo danas moraju da se obraćaju drugim zemljama Unije, pre svega Francuskoj ili Nemačkoj i u tom smislu je britanski uticaj znatno ograničeniji nego ranije.“

„Uticaj Britanije na Balkanu najniži je od Drugog svetskog rata.“

• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen
• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju

Na kraju, tu je i pitanje Bosne i Hercegovine (BiH).

„Nova vlada, kao i prethodna, biće zabrinuta za održavanje stabilnosti u regionu Zapadnoj Balkana, posebno zbog uticaja Rusije“, kaže Kaplan sa Oksforda.

Britanija i Britanija

U pobedi laburista nema ničega neočekivanog, kažu uglas sagovornici BBC-ja na srpskom.

„Jednostavno, period od 14 godina vlasti u demokratskoj državi, za razliku od nekih koje nisu takve, iscrpi potencijale vladanja i dolazi do zasićenja birača“, navodi Popović.

„Došao je trenutak svođenja računa“.

Za to vreme, Konzervativna partija imala je pet premijera – Dejvida Kamerona, Terezu Mej, Borisa Džonsona, Liz Tras i Rišija Sunaka.

„U međuvremenu su laburisti napravili zaokret ka centru, koji ih je vratio na poziciju sa koje je Toni Bler vladao toliko godina“, kaže bivši ambasador Srbije u Londonu.

• Pet godina od glasanja za Bregzit: Da li Britanija izgleda bolje
• „Bregzit mi je drastično promenio život“: Muke stranih studenata u Velikoj Britaniji
• Može li Velika Britanija posle Bregzita postati „pridružena članica“ Evropske unije
• Da li je Bregzit pojačao imigraciju u Velikoj Britaniji

Laburisti će, barem u prvim godinama vlasti, raditi na „reafirmaciji vrednosti koje partija nosi sa sobom od osnivanja“, dodaje.

To u praksi znači veću podršku nacionalnoj zdravstvenoj službi i promene u poreskoj politici, oko čega Popović smatra da će biti najviše borbi.

Marković naglašava da je pobeda laburista „ubedljiva“, a „slom konzervativaca spektakularan“, ali i da je zbir glasova te dve partije najniži u istoriji.

„To govori o o eroziji poverenja u njih“, ističe Marković.

„Izlaznost je bila niska, deo birača konzervativaca je ostao kod kuće i ovo su pre svega bili izbori protesta protiv njih, ali nije pokazano ni veliko oduševljenje laburistima.“

Njihova ubedljiva prednost, smatra, može se brzo istopiti ako izborna obećanja ne budu brzo ispunjena, zbog čega će pre svega biti koncentrisani na unutrašnju politiku.

„Pobedili su konzervativce zbog stava birača da konzervativci nisu u stanju da izađu na kraj sa unutrašnjim problemima, tako da im Balkan zaista nije na listi prioriteta.“

Nestali na Kosovu: Prošlost koja proganja

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]