Izbori u Venecueli: Maduro tvrdi da je osvojio treći predsednički mandat, opozicija ga optužuje za prevaru

Nikolas Maduro ponovo je pobedio na predsedničkim izborima u Venecueli, prema delimičnim rezultatima zvaničnih organa.

Na osnovu 80 odsto prebrojanih glasova, Maduro je osvojio 51,20 odsto, a njegov rival, Edmundo Gonzales 44,02 odsto, saopštio je šef Nacionalnog izbornog veća (CNE) Elvis Amoroso, koji je blizak saradnik Madura.

Opozicija tvrdi da je bilo velikih neregularnosti i da saopšteni rezultati nisu tačni, najavljujući da ih neće priznati.

Nikolas Maduro je na funkciji predsednika od 2013. i smrti njegovog mentora Uga Čaveza.

• Maduro prekinuo diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama
• Srbi u Venecueli: Maduro, Gvaido, kralj Petar, sarme i vanilice
• „Plaćen sam da tvitujem državnu propagandu“

Ankete uoči glasanja pokazale su da je Gonzalez ima solidnu prednost nad Madurom.

I izbori 2018. na kojima je Maduro osvojio drugi mandat kritikovani su kao nepošteni.

Uoči ovih izbora, opozicija je ukazala na mogući sličan ishod, ukazujući da je Maduro rekao pristalicama na jednom predizbornom skupu da će pobediti „na ovaj ili onaj način“.

Posle saopštavanja preliminarnih rezultata, Maduro je pristalicama u Karakasu rekao da je njegov ponovni izbor „trijumf mira i stabilnosti“.

Pohvalio je venecuelanski izborni sistem, opisavši ga kao transparentan, i rugao se opoziciji za koju je rekao da na svakim izborima „roni suze i kaže da je prevarena“.

Pošto je bio ograničen broj međunarodnih posmatrača izbora – samo četiri iz Amerike – opozicija je rasporedila hiljade posmatrača na biračka mesta širom zemlje kako bi mogla da objavi sopstvene rezultate.

Poziv posmatračima iz Evropske unije povukao je šef izborne komisije, koji je blizak sa Madurom.

Bivšem predsedniku Argentine, Albertu Fernandezu, takođe je uskraćen poziv pošto je izjavio da bi predsednik Maduro trebalo da prihvati poraz ukoliko do njega dođe.

Posmatrači iz Brazila odbili su da prisustvuju izborima pošto ih je venecuelanski predsednik kritikovao.

Portparolka opozicione koalicije koju predvodi Gonzales rekla je da su njihovi posmatrači bili „primorani da odu“ sa mnogih biračkih mesta.

Opozicija je pozvala pristalice i da motre u biračkim centrima, pogotovo „u odlučujućim satima“ posle završetka glasanja, plašeći se da će vlast pokušati da ukrade glasove.

Istraživanja javnog mnjenja dala su Gonzalesu veliku prednost u odnosu na Madura.

Mnogi glasači su rekli da žele promene posle 25 godina koliko je na vlasti socijalistička partija PSUV, najpre pod vođstvom pokojnog predsednika Uga Čaveza, a nakon njegove smrti od raka 2013. godine, pod Nikolasom Madurom.

Pod njihovim vođstvom, PSUV je stekao kontrolu ne samo nad izvršnom i zakonodavnom vlašću, već i nad velikim delom pravosuđa.

Izbori 28. jula bili su prvi posle više od 10 godina na koje većina opozicije izlazi ujedinjeno sa zajedničkim kandidatom i bez bojkota.

Kritičari predsednika Venecuele bili su stoga uvereni da bi ovo mogla da bude najbolja šansa opozicije da svrgne Madura.

Prevazišli su brojne prepreke, od kojih je najveća bila zabrana Mariji Korini Maćado, odabranoj kandidatkinji opozicije, da se kandiduje na izborima.

Oni koji žele promene su se vrlo brzo ujedinili oko podrške 74-godišnjem Edmundu Gonzalezu.

Jedno od obećanja opozicije bilo je da će u slučaju pobede preokrenuti situaciju u zemlji, što bi omogućilo povratak miliona Venecuelanaca koji su napustili zemlju zbog političke i ekonomske krize tokom Madurove vladavine.

Ogromna venecuelanska imigracija, koja broji 7,8 miliona ljudi, kao i činjenica da ankete pokazuju da će se taj broj uvećati ako Maduro pobedi, ukazuju da su se ovi izbori pomno pratili i u Americi i južnoameričkim državama, gde ima mnogo Venecuelanaca.

Maduro je uoči glasanja imao agresivnu retoriku, upozoravajući da bi moglo da dođe do „krvoprolića“ ako izgubi.

Zbog te izjave dobio je i kritike Luiz Inasija Lule da Silve, predsednika Brazila, koji je rekao da bi Maduro trebalo da nauči da „ako pobedi, ostaje na vlasti, ali ako izgubi, da treba da ode“.

Simbol Madurove kampanje je borbeni petao i cela kampanja je sprovedena uz borbeni ton.

„Prebrodili smo hiljade oluja. Ne mogu da nas pobede, niti će to moći“, rekao je na kraju mitinga, aludirajući na brojne izazove toko 11 godina na vlasti.

Pre izbora 2018. godine, Maduro je osujetio pokušaj opozicionog lidera Huana Gvaida da ga svrgne sa vlasti pošto je proglasio sebe legitimnim predsednikom.

Iako je Gvaida podržalo više od 50 zemalja, među kojima su Amerika i zemlje Evropske unije, Maduru su ostale verne venecuelanske snage bezbednosti.

Na kraju je paralelna vlada koju je vodio Gvaido raspuštena, a Maduro je to iskoristio da sebe predstavi kao „branioca suvereniteta Venecuele“, što je pomenuo i na poslednjem mitingu uoči ovogodišnjih izbora.

„U nedelju ćemo pokazati fašistima i imperijalistima. Vikaćemo: ‘Živela Venecuela, naša voljena domovina'“, rekao je Maduro.

Novoizabrani predsednik će položiti zakletvu 10. januara 2025. godine.

Pogledajte: Odnosi Venesuele i Amerike

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]