Svega nekoliko bilborda, poneka televizijska reklama i bleda onlajn kampanja.
Glasači u Hrvatskoj biraju 12 predstavnika zemlje u Evropskom parlamentu u atmosferi koja ne nalikuje uobičajenim predizbornim trzavicama u nekadašnjoj jugoslovenskoj republici.
U takozvanoj superizbornoj godini, gde su hrvatski birači najpre već odlučili o poslanicima u državnom parlamentu, a krajem godine ih čeka glasanje na predsedničkim izborima, evropsko glasanje protiče u priličnoj senci.
Zbog toga i prvi podaci o niskoj izlaznosti nisu veliko iznenađenje: do 11.30 sati, glasalo je 7,69 odsto birača, što je manje i od već skromnih 10 odsto pre pet godina, pokazuju podaci Državnog izbornog poverenstva u Hrvatskoj.
Mihaela Stanić kaže da se na početku ništa neće promeniti, ali da stvari mogu da se menjaju i iz Evropskog parlamenta.
„Mi smo generacija koja je u školi mnogo učila o Evropskoj uniji, imali smo priliku i da putujemo, pa zato mislim da ljudi ipak ponešto znaju“, kaže 24-godišnjakinja za BBC.
- Evropski levi centar ima problema da zadrži navalu desnice
- Zašto su evropski izbori važni i kako funkcionišu
- „Glasajte ili se suočite sa ratom“: Oštro upozorenje poljskog premijera uoči evropskih izbora
- Zašto Poljska i Belgija dobijaju najviše novca od EU
Osim u Hrvatskoj, poslednjeg dana izbora koji su počeli 6. juna glasa se u još 19 članica EU, među kojima su i one najveće.
Broj poslanika za koje se glasa porašće na 720 sa 705 u budućem sazivu ove institucije.
Hrvatska
Tradicionalnu borbu za 12 mandata vodiće dve najveće hrvatske stranke, vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP).
Ulasku u evropske klupe nadaju se zeleno-leva stranka Možemo, konzervativci stranke Most i desničarski Domovinski pokret.
- Hrvatska dobila novu vladu, bez srpske manjine, tri ministra iz desnog Domovinskog pokreta
- Kako će ishod izbora u Hrvatskoj uticati na život ljudi
Uspehu se ne nadaju samo tradicionalne stranke, već je na biračkom listiću i tim jedne poznate hrvatske influenserke, koja predvodi listu mladih zainteresovanih za evropska izborna pitanja.
„Ko ne pregleda ponudu, može da pomisli da nam se političari i ne obraćaju, ali mogu se pronaći zaista dobri stavovi“, kaže Mihaela Stanić iz Osijeka za BBC.
Birači glasaju za jednu od čak 25 lista na kojima je 300 kandidata tako što jedan glas taju listi, a drugi mogu dodeliti pojedincu za koga žele da se nađe među poslanicima.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Evropska slika
Pol Kirbi, BBC novinar
Mladi sa 16 i 17 godina prvi put će moći da glasaju u Nemačkoj i Belgiji, čime se uvećava broj glasova evropskih mladih.
Mladi Austrijanci i Maltežani već neko vreme mogu da glasaju sa 16 godina, dok Grci to mogu da učine sa 17.
Samo u Nemačkoj procenjuje se da je oko 1,4 miliona novih glasača od 16 ili 17 godina, tako da bi oni mogli da naprave značajnu razliku.
Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) tvrdi da je uspela da privuče mlade, pre svega muškarce, kroz kampanje na društvenim mrežama poput TikToka.
- Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
- Krajnja desnica stremi uspehu na evropskim izborima i odbacuje nemački AfD
- Da li je fašizam, kako tvrdi italijanska premijerka Đorđa Meloni, „poslat na smetlište istorije“
Belgijanci glasaju i na saveznim i regionalnim izborima, uz evropske.
Glasanje u Belgiji je obavezno, a 16-godišnja princeza Eleonora glasala je na evropskim izborima zajedno sa princezom Elizabetom i dva brata.
Ipak, malo je entuzijazma među mladim Belgijancima na glasanju u gradu Alstu.
Flams Belang slavila je ranije u tom mestu, iako nijedna stranka nije želela da sarađuje sa njima.
Simona, mlada glasačica, kaže da se mladim ljudima posebno svidela njihova migrantska politika „jer vole njihove stavove prema ljudima koji dolaze iz inostranstva“.
Mnogi sa kojima je BBC razgovarao u ovom gradu još nisu odlučili za koga će glasati na evropskom ili nacionalnom nivou.
Holandski antiislamski populista Gert Vilders posetio je Alst da bi podržao Flams Belang.
Holandski glasači dužnost su obavili u četvrtak, a izlazne ankete pokazuju da njegova stranka zaostaje za zeleno-levim savezom.
Rezultati neće biti poznati do nedelje uveče.
- Antiislamski populista Gert Vilder pobedio na izborima u Holandiji
- Ko je Viktor Orban, političar koji ljuti Evropu
Najveća nedeljna trka je u Nemačkoj, gde se bira 96 od 720 članova parlamenta.
Konzervativci Ursule fon der Lajen iz koalicije CDU-CSU imaju najveće šanse za pobedu, a najveća je bitka za drugo mesto, za koje se bore socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca i njegovi koalicioni partneri Zeleni, kao i opoziciona AfD.
U Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marin le Pen nada se da će uvećati svoj udeo u 81 mestu ove zemlje, a ankete pokazuju ubedljivo vođstvo ispred stranke predsednika Emanuela Makrona i socijalista koje oživljava Rafael Gluksman.
Veliki adut Nacionalnog okupljanja bio je 28-godišnji lider Žordan Bardela, koji je predvodio kampanju za EU izbore.
Vlast je toliko ozbiljno shvatila Bardelu da je na televizijski duel sa njim izašao i premijer Gabrijel Atal, napadajući bliske veze Nacionalnog okupljanja sa Rusijom.
Makronovu stranku na izborima predvodi Valeri Aje, malo poznata političarka u poređenju sa Bardelom.
U međuvremenu, u Mađarskoj, stranka Fides Viktora Orbana susreće se sa jednim od najvećih izazova u liku Petera Mađara i njegove nove stranke desnog centra Tisa.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
