Izbori za Evropski parlament 2024: Šta glasanje u EU donosi Srbiji i Balkanu

Ovoletošnje Evropsko prvenstvo u fudbalu ima političku uvertiru: izbore za Evropski parlament, ali se za nju zemlje Balkana – nisu kvalifikovale.

Dok politički potresi odzvanjaju Evropom, pa se zbog poraza vladajućih raspuštaju nacionalni parlamenti poput francuskog ili padaju vlade poput belgijske, zemlje kandidati moraju da sačekaju da se prašina malo slegne.

„Teško je očekivati da će se nešto preko noći promeniti jer je potrebno vreme da se formiraju evropske institucije, ali će biti jako važno ko će u budućoj Evropskoj komisiji preuzeti resor proširenja.

„Dosadašnji komesar Oliver Varhelji je imao izrazito snažan mađarski interes u ovom delu Evrope, pa bi bilo interesantno videti da resor preuzme predstavnik članice koja nije direktno uključena“, kaže Višeslav Raos, profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka za BBC na srpskom.

On dodaje da je „priča ‘više Evrope’ pomalo izgubila, što se vidi po porazu predsednika Emanuela Makrona“, čija je stranka u Francuskoj doživela debakl.

Sa posebnom pažnjom, izbori su praćeni u zemljama sa kojima EU pregovara o članstvu: Crnoj Gori, Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji; kandidatima: Bosni i Hercegovini, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini, kao i Kosovu, kandidatu za članstvo u EU.

• EU izbori: Težak poraz za Šolca i Makrona – izlazne ankete
• Zašto su evropski izbori važni i kako funkcionišu
• Evropski levi centar ima problema da zadrži navalu desnice

Na izborima za Evropski parlament, među 720 poslanika najviše će biti onih iz grupacije desnog centra, konzervativnih političkih stranaka.

U pojedinim članicama, poput Nemačke, Austrije ili Francuske, dobar rezultat ostvarile su i stranke ekstremne desnice.

Nešto je drugačija slika na severu Evrope, u Skandinaviji, gde su zadovoljnije socijaldemokratske i zelene stranke.

Menja li se politika evropskog proširenja?

Listi na kojoj je bio Milorad Pupovac, politički predstavnik Srba u Hrvatskoj, mandat u Evropskom parlamentu izmakao je za oko hiljadu glasova.

U izbornoj večeri, dodatne brige će mu na lice doneti pitanje da li će nova evropska politička garnitura drugačije gledati na proširenje ka Balkanu.

„Ova trenutna i privremena slika na Balkanu predstavlja ono što Evropa ne bi želela da bude, a istovremeno bi i mogla da postane.

„Bilo bi veoma loše ukoliko ovaj saziv parlamenta ne bi odlučnije odmrznuo proces proširenja, iako je jasno da bi postojeća pravila teško bila dosledno primenjena na sve u ‘evropskom ostatku’, a posebno ono da onaj ko uđe prvi, ne blokira naredne“, kaže on u razgovoru za BBC na srpskom.

Ključne odluke, a one o proširenju Unije spadaju u takve, u Briselu se donose saglasnošću svih članica, što je ponekad mukotrpan i dugotrajan proces koji otvara mogućnost da jedna ili nekoliko zemalja blokiraju odluku svih drugih.

Takve situacije najviše puta iskusila je Severna Makedonija, čiji je evropski put najpre zaustavila Grčka zbog neslaganja sa prethodnim imenom zemlje, a potom i Bugarska, zbog pitanja identiteta i jezika.

Ipak, ovi mehanizmi neće biti lako promenjeni.

„Pojedine veće članice, poput Nemačke, zagovaraju da se izvrši reforma kojom se ne bi tražio konsenzus, već većina u pitanjima poput proširenja.

„To je nešto što manjim zemljama nije baš prihvatljivo, bez obzira na stranačku pripadnost“, zaključuje profesor Raos.

‘Ovaj saziv može odlučivati o ratu i miru’

Pupovac kaže da su izbori u Evropi održani u nikad izazovnijem vremenu na kontinentu, dok je „Evropa pred serijom ratova, od kojih se onaj u Ukrajini vodi na njenom tlu“.

„Velika je opasnost da bi ovaj saziv parlamenta u mandatu mogao da odlučuje o pitanjima rata i mira, a ta tema je bila potpuno odsutna u kampanjama stranaka.“

Pričale stranke o ratu ili ne, i na ovim izborima važnu ulogu igralo je pitanje strahova – racionalnih, ali i iracionalnih.

„Do sada su sarađivali umereni sa levog i desnog centra, uz liberale kao korektivni faktor rasta.

„Ali sada je tu novi reljef evropske, ali i hrvatske politike, nastao kao rezultat straha, kao i organizovanih kampanja verskih institucija, nevladinih organizacija, opštih trendova na Zapadu“, kaže predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS).

Pupovčeva stranka na nedavnim parlamentarnim izborima osvojila je mandate koji pripadaju srpskoj zajednici, ali se posle više od decenije nije našla u vladajućoj većini dosadašnjih partnera iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) premijera Andreja Plenkovića.

HDZ je prihvatio uslov novih učesnika u vlasti, desničarskog Domovinskog fronta, da u većini ne budu predstavnici SDSS-a.

I na izborima za Evropski parlament, najbolji rezultat u Hrvatskoj ostvario je HDZ, osvojivši šest od dvanaest mandata.

Četiri su pripala najvećoj opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji (SDP), a po jedan Domovinskom pokretu i zeleno-levoj partiji Možemo.

„Glavna tema u Hrvatskoj bila je ko može da uspešnije privuče novce iz evropskih fondova, a u senci su ostale teme koje su dominirale u ostatku Unije – zelene tranzicije, Ukrajine, proširenja, migracije“, kaže Višeslav Raos sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka.

Ipak, on zaključuje da je u Hrvatskoj „pobedio politički mejnstrim, što nije slučaj u svim zemljama Evrope“, gde su dobre rezultate ostvarile nove ili antisistemske stranke.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Slučaj Hrvatska: Šta kad na izbore izađe 21 odsto glasača

Hrvatska je u Evropsku uniju ušla 1. jula 2013. godine i od tada održala četiri glasanja za predstavnike u Evropskom parlamentu.

Ni na jednim izborima izlaznost nije bila velika: 2013. godine glasalo je samo 20,8 odsto birača, 2014. godine glasalo je 25,2 odsto, 2019. godine nešto većih 29,8 odsto.

Taman kada se pomislilo da će broj onih koji su glasali nastaviti da raste, 2024. godine na birališta je izašlo 21,3 odsto glasača, što Hrvatsku ostavlja pri samom dnu evropske lestvice izlaznosti na izbore.

„Čudno je da elite u Hrvatskoj već više od deset godina nisu uspele da iskomunciraju važnost evropskih izbora.

„Ipak, i stranke i birači su se pomalo umorili, kandidature na različitim izborima su se duplirale, pa je bilo jasno da je teško pratiti ovaj tempo“, upozorava na fenomen „superizborne godine“ politikolog Raos.

Birači u Hrvatskoj u aprilu su glasali na parlamentarnim izborima, a do kraja godine čekaju ih i predsednički izbori.

I Milorad Pupovac upozorava da je niska izlaznost odgovornost onih koji „upravljaju svešću i budnošću građana“.

„Entuzijazam prema Evropskoj uniji se već neko vreme izgubio, a tu je i previše negativnih poruka prema EU, negativnih poruka prema ljudima na vlasti u Hrvatskoj koji se identifikuju sa EU, poput premijera Plenkovića.

„Objektivno, nije bilo dovoljno informacija da se izbori uopšte održavaju, pa građani nisu imali dovoljno saznanja – mediji su birali potpuno drugačije teme.“

Čak i za mlade glasače, informacije su problem.

Antonio Sečak, 23-godišnjak iz Osijeka, kaže da evropsku politiku prati samo kada se pokrenu velike teme.

„Političari pokušavaju da se obrate svima, ali sve je to na ideološkom nivou: da li smo konzervativni i važne su nam neke tradicionalne vrednosti, ili smo liberalniji, pa se zalažemo za prava svih.

„Niko ne zna da ponudi informacije koje nas treba da podstaknu da glasamo za nekoga i mislimo da će nam konkretno biti bolje.“

Njegov prijatelj, 25-godišnji Domagoj Sabo, kaže da su evropska pitanja tako i dalje daleko od stanovnika zemlje koja je postala deo EU pre više od jedne decenije.

„Pričam sa prijateljima o politici, ali mnogo više o nacionalnoj ili lokalnoj, ne nešto mnogo o evropskoj.

„Možda bi valjalo da nam bolje objasne kakav bi uticaj evropska politika imala na svakog pojedinca u maloj zemlji poput naše.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]