Uprkos novim, konkrektnijim upozorenjima Vašingtona Izraelu da ne ulazi dublje u Rafu, grad na krajnjem jugu Pojasa Gaze, izraelski premijer Benjamin Netanjahu odlučan je da sprovede zamišljeno, pa i po cenu, kako je rekao, da njegova zemlja ostane usamljena u tome.
Nakon što je američki predsednik Džozef Bajden rekao da će obustaviti isporuke oružja, ako izraelska vojska izvrši potpunu kopnenu ofazivu na Rafu, Netanjahu je odgovorio da će se Izraelci „boriti noktima ako treba“.
„Ako uđu u Rafu, neću dozvoliti isporuku oružja koje bi bilo korišćeno u toj ofanzivi“, rekao je američki predsednik Džozef Bajden za CNN.
Dodao je i da će „Izrael još nije prešao crvenu liniju“ i da će nastaviti da se stara da Izrael bude bezbedan“.
Uprkos ranijim upozorenjima međunarodnih zvaničnika, izraelski tenkovi u utorak, 7. maja ušli su u deo Rafe i preuzeli kontrolu nad graničnim prelazom sa Egiptom.
Dan ranije, izraelska vojska izdala je naređenje za oko 100.000 civila da se upute prema obližnjim gradovima Kan Junis i Al Mavasi, gde već u šatorima, kao privremenom smeštaju, borave hiljade ljudi.
U Rafi je utočište našlo više od milion ljudi koji su pobegli iz drugih delova enklave gde su se ranije vodile najveće borbe.
Iz SAD, Evropske unije i UN-a su prethodno upozorili da bi potpuna kopnena ofanziva na Rafu izazvala novi talas civilnih žrtava.
- Rafa: Palestinsko utočište pod pretnjom kopnene ofanzive Izraela
- BBC urednik Džeremi Bouen: Netanjahu zna da opstanak Hamasa za njega znači poraz
- Izraelski premijer odoleva pritiscima: Odredili smo datum početka ofanzive na Rafu
- Šest meseci kasnije: Koliko je Izrael blizu ispunjenja cilja uništenja Hamasa
Uprkos čvrstom i glasnom protivljenju SAD-a, izgleda da Izrael nema nameru da odustane od invazije velikih razmera na Rafu.
Grad na krajnjem jugu Pojasa Gaze je, prema tvrdnjama Izraela, poslednje veliko uporište Hamasa na području cele enklave u kojoj je do rata živelo oko 2,3 miliona ljudi.
U intervjuu CNN-u, Bajden je rekao da SAD ne definišu trenutnu situaciju u Rafi kao kopnenu operaciju.
„Nisu ušli u oblast gde je jezgro stanovništva. Ono što su uradili je na samoj granici“, rekao je on.
„Ali, jasno sam stavio do znanja [izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu] i njegovom ratnom kabinetu da neće dobiti našu podršku, ako odu dalje“.
Amerika je, prema tvrdnjama Bajdenove administracije, već obustavila isporuku određenog naoružanja.
Bajden je priznao da je Izrael koristio američko oružje za ubijanje civila u Gazi.
Na pitanje da li je Izrael prešao „crvenu liniju“, američki predsednik je odgovorio: „Ne još“.
Međutim, dan posle Bajdenove izjave, Netanjahu je podsetio na rat iz 1948.
„U ratu za nezavisnost pre 76 godina, bili smo malobrojni protiv mnogih“, rekao je on.
„Nismo imali oružje. Postojao je embargo na oružje za Izrael, ali sa velikom snagom duha, herojstvom i jedinstvom među nama – mi smo izašli kao pobednici“.
Rekao je da Izrael ima „mnogo više od naših noktiju“.
„Istom tom snagom duha, uz Božiju pomoć, zajedno ćemo pobediti“, poručio je Netanjahu.
Ovo nije prvi put da se Netanjahu opire zahtevima Vašingtona, višedecenijskog najvećeg saveznika u svetu.
I ranije je bilo nesuglasica i suprotstavljenih stavova, posebno oko političke budućnosti Pojasa Gaze, ali Amerika do sada nije preduzimala ozbiljnije mere protiv Izraela.
Posle mnogobrojnih upozorenja međunarodnih humanitarnih organizacija da je Gaza „na ivici gladi“, Izrael je u sredu ponovo otvorio prelaz Kerem Šalom, gde su prvi kamioni iz Egipta sa hranom, vodom i lekovima već stigli, saopštila je njegova vojska.
„Posle detaljne bezbednosne inspekcije oprema će biti prebačena na stranu prelaza u Gazi“, dodali su.
Izrael je Kerem Šalom zatvorio u nedelju 5. maja kada su četiri izraelska vojnika ubijena u Hamasovom raketnom napadu, iz oblasti prelaza Rafa, kako je izraelska vojska tada saopštila.
Izraelska vojna komanda saopštila je u utorak, 7. maja da je „izraelska vojska je započela preciznu protivterorističku operaciju u istočnoj oblasti Rafe. Posle obaveštajnih podataka koji su ukazivali da se prelaz Rafa koristi u terorističke svrhe, tokom noći smo preuzeli operativnu kontrolu nad prelazom sa strane Gaze“.
Kažu da su „eliminisali otprilike 20 terorista“ i da su „locirana su tri operativna tunelska okna“.
BBC ne može da proveri ovu informaciju.
Izrael dugo najavljuje kopnenu ofanzivu na Rafu, iako su u toku pregovori o primirju.
Ulasku tenkova prethodili su vazdušni udari na Rafu, u danu kada je palestinska ekstremistička grupa, saopštila da prihvata uslove o primirju. Više o tome pročitajte ovde.
Najnoviju izraelsku ofanzivu na Rafu, osudio je i Egipat, posrednik u pokušajima da Izrael i Hamas postignu sporazum o prekidu vatre.
Glas ove zemlje ima težinu i zbog činjenice da je Egipat najvažnija arapska zemlja sa kojom Izrael ima mirovni sporazum.
„Nemamo gde da odemo“, kaže majka dvoje dece
Gada El Kurd se sa svoje dvoje dece nalazi u Rafi.
Oni su u poslednja četiri meseca, čak šest puta bili raseljeni.
Gada je za BBC rekla da je samo 15 minuta udaljena od jedne od tih oblasti u Rafi iz kojih je naređena evakuacija, ali da za sada neće da ode.
„Da budem iskrena, potpuno sam zbunjena. Nemamo gde da odemo. Ovo je bilo poslednje mesto“, kaže ona.
Izrael upućuje Palestince da idu u gradove Kan Junis i Al-Mavasi, ali Gada kaže da ne veruje da bi bilo bezbedno da se presele tamo.
Život u šatorima, po vrućini, uopšte nije zdrav, kaže ona.
Dodaje da je i Kan Junis, najveći grad juga Pojasa Gaze, uništen i ne veruje da je bilo gde bezbedno.
Pogledajte fotografije iz Rafe: Nova evakuacija
Najveći sukob Izraela i Hamasa počeo je 7. oktobra, kada su palestinske ekstremističke grupe probile granicu i upale na jug Izraela, ubivši oko 1.200 ljudi i otevši 252 ljudi.
Za 128 otetih se i dalje veruje da su u Pojasu Gaze, a među njima se pretpostavlja da su najmanje 34 mrtva.
U odgovoru na napad, Izrael je pokrenuo potpunu ofanzivu na Pojas Gaze, a do sada je ubijeno više od 34.600 Palestinaca, blizu 78.000 ranjeno, prema podacima Ministarstva zdravlja te teritorije kojim upravlja Hamas.
Tokom dosadašnjeg rata, koji traje od 7. oktobra, samo jednom je – u novembru – bilo uspostavljeno kratkotrajno, sedmodnevno primirje.
Tada je oslobođeno nekoliko desetina Izraelaca koje je Hamas oteo tokom iznenadnog napada na jug Izraela 7. oktobra, kao i više od 100 Palestinaca koji su godinama u izraelskim zatvorima.
Prekinut rad TV Al Džazira u Izraelu
Izraelske vlasti su u subotu prekinule rad televizijskog kanala Al Džazira u toj zemlji, nazvavši ga „glasnogovornikom Hamasa“.
Policija je u nedelju upala u kancelarije katarske televizije u hotelu Ambasador u Jerusalimu.
Tvrdnje da predstavlja pretnju izraelskoj sigurnosti, Al Džazira je nazvala „opasnom i smešnom laži“.
Kanal je saopštio da zadržava pravo da „preduzme svaki pravni korak“.
Ekipa BBC-ja otišla je na mesta, ali policija nije dozvolila snimanje ili ulazak u hotel.
Prema novinskoj agenciji Rojters, izraelski satelitski servis Iks prikazao je poruku: „U skladu sa odlukom vlade, emitovanje stanice Al Džazira je obustavljeno u Izraelu“.
Blokada je zapravo samo delimična, pošto je kanal i dalje dostupan preko Fejsbuka u Izraelu.
Pogledajte video: BBC novinar iz Gaze
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
