Izrael i Palestinci: Amerikanci su besni na Izrael zbog prekršenih obećanja, piše BBC urednik

Prva humanitarna pomoć u poslednje dve nedelje ušla je u severnu Gazu posle pisma SAD u kojem se Izraelu daje 30 dana da pojača humanitarni pristup, inače rizikuje da mu bude obustavljen deo vojne pomoći.

Pismo je do sada najdetaljnija kritika Bajdenove administracije, rečenicu po rečenicu, načina na koji je Izrael blokirao humanitarnu pomoć Gazi.

Potpisali su ga državni sekretar Entoni Blinken i sekretar za odbranu Lojd Ostin i trebalo je da bude privatno, dok ga neko nije procureo izraelskim novinarima.

Pismo predstavlja nacrt za potpuno drugačiji pristup Izraela operacijama isporuke pomoći u Gazi – njihovo pojačavanje, umesto nametanje ograničenja.

• „Gaza su samo groblja raspršena svuda“
• „Spora smrt“: Život Palestinaca u Gazi pored istrulelog smeća i glodara
• Šta je glad, kad se zvanično proglašava i zašto preti Gazi
• Da li je Izrael preduzeo dovoljno da spreči podstrekavanje na genocid

Pismo je detaljna analiza izraelskih opstrukcija isporuke pomoći i načina na koji je prisilno premestio civile, izloživši 1,7 miliona Palestinaca ozbiljnom riziku od bolesti.

Kritikuje se dugogodišnji izraelski napad na UNRVA, agenciju Ujedinjenih nacija koja se stara o palestinskim izbeglicama.

SAD su „veoma zabrinute“ povodom novih predloženih zakona koji bi „oduzeli određene privilegije i imunitete“.

Ministar iz izraelske vlade želi da konfiskuje sedište UNRVA u okupiranom Istočnom Jerusalimu da bi tu zemlju iskoristio za jevrejsko naselje.

SAD kažu da uvažavaju izraelsku zabrinutost zbog UNRVA, ali tvrde da bi nametanje ograničenja agenciji „uništili“ humanitarne napore u Gazi, kao i obrazovanje i dobrobit desetine hiljada Palestinaca u Istočnom Jerusalimu i na okupiranoj Zapadnoj obali.

Pismo sigurno nije bilo prijatno štivo za njegova dva glavna primaoca, Joava Galanta, izraelskog ministra odbrane, i Rona Dermera, ministra za strateška pitanja, jednog od najbližih savetnika premijera Benjamina Netanjahua.

To nije samo zato što pismo navodi „duboku zabrinutost američke vlade zbog pogoršanja humanitarne situacije u Gazi“.

Ono isto tako sadrži podsetnik, koji je ujedno i pretnja, da američki zakon zabranjuju slanje oružja zemljama koje blokiraju isporuku američke humanitarne pomoći.

Galant je postavio ton izraelskog pristupa ulasku humanitarne pomoći u Gazu dva dana posle napada Hamasa od 7. oktobra 2023. godine.

On je najavio „potpunu opsadu“ Pojasa Gaze.

Neće biti dopušten ulazak goriva niti hrane, poručio je on.

„Sve je zatvoreno… Borimo se protiv ljudskih životinja i ponašamo se u skladu sa tim.“

Opšti pritisak, a pogotovo od Amerikanaca, naterao je Izrael da ublaži Galantov plan, ali pomoć koja je ulazila u Gazu nikad nije bila dosledna niti dovoljna.

Poslednjih meseci, međutim, ograničenja su bila pojačana, zbog čega je izgleda i došlo do slanja ovog pisma.

Ono je znak ogorčenja i besa u Bajdenovoj administraciji zato što Izrael nije održao obećanja da će dozvoliti isporuku pomoći u Gazu.

Glavni diplomata Evropske unije i vodeća grupa za zaštitu ljudskih prava već su optužili Izrael da koristi izgladnjivanje kao oruđe rata.

U maju je Karim Kan, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, optužio premijera Netanjahua i Joava Golanta da izgladnjuju civile u sklopu njegovog zahteva sudu da izda naloge za hapšenje zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Obojica su odbacila ove optužbe.

• Izraelski demonstranti blokirali kamione pomoći namenjene Gazi

Kad je Netanjahu govorio pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku 27. septembra, odbacio je optužbe da Izrael izgladnjuje stanovnike Gaze „kao apsurdne“.

On je predstavio ulogu Izraela u operacijama isporuke pomoći Gazi koja je dijametralno suprotna onoj opisanoj u Blinkenovom i Ostinovom pismu.

Za Netanjahua, optužbe su bile još jedan znak antisemitizma u UN-u i njegovim institucijama.

Izrael je, rekao je on, „prepun laži i kleveta“.

„Dobro se predstavlja kao zlo, a zlo se predstavlja kao dobro.

„Mi pomažemo da u Gazu pristigne 700.000 tona hrane. To je više od 3.000 kalorija dnevno za svakog muškarca, ženu i dete u Gazi“, rekao je.

Suve činjenice u američkom pismu u direktnoj su suprotnosti sa njegovom emotivnom retorikom.

Neke od njih bave se ograničenjima koje je Izrael uveo u septembru, dok je Netanjahu iznosio vlastite tvrdnje u Njujorku.

• „Količina pomoći koja je ušla u Gazu u septembru je najniža od svih meseci tokom protekle godine“ – drugim rečima, još od pre Hamasovih napada 7. oktobra prošle godine
• SAD su naročito zabrinute „skorašnjim postupcima izraelske vlade – među njima zaustavljanjem komercijalnog uvoza, zabranjivanjem ili otežavanjem 90 odsto humanitarnih kretanja između severne i južne Gaze u septembru
• Amerikanci kritikuju i način na koji Izrael usporava isporuku pomoći nametanjem iscrpljujućih pravila, i iznose veliki broj konkretnih zahteva:
• Oni žele da se ukinu ograničenja na upotrebu kamiona i kontejnera, i da se poveća broj odobrenih šofera na 400. Agencije UN kažu da je nestašica šofera i kamiona značajno otežala ulazak pomoći u Gazu
• Izrael mora da učvrsti i ubrza bezbednosne i carinske provere. Organizacije za humanitarnu pomoć tvrde da se tegobna pravila koriste za usporavanje isporuka
• Amerikanci žele da se pomoć prevozi preko luke Ašdod „ubrzanom“ rutom do Pojasa Gaze. Ašdod je moderna izraelska luka za kontejnere koja je udaljena kratkom vožnjom od Gaze. Nakon što je Izrael odbio da dozvoli da se ona koristi, SAD su potrošile procenjenih 230 miliona dolara na pontonski mol za isporuke pomoći u Gazu koji se raspao po lošem vremenu pre nego što je mogao da poboljša situaciju
• Izrael takođe mora da ukine ograničenja na isporuke pomoći iz Jordana

Izrael tvrdi da Hamas krade pomoć i prodaje je po uvećanim cenama.

Amerikanci se ne osvrću direktno na to, sem u jednoj jedinoj rečenici koja priznaje da su „bezakonje i pljačka u porastu“.

Središnje mesto u pismu zauzima izraelski pritisak na Gazu.

Njihova kritika odlazi mnogo dalje od mehanike isporuke pomoći u Gazu.

U njemu se zahteva okončanje izolacije severne Gaze, gde ultranacionalisti iz Netanjahuovog kabineta žele da zamene Palestince jevrejskim doseljenicima.

Zabrinutost za severnu Gazu pojačala se otkako je Izrael započeo aktuelnu ofanzivu u tom delu enklave.

Postupci vojske podsećaju na plan koji je izložila grupa penzionisanih oficira, predvođenih Giorom Ejlandom, general-majorom koji je nekada bio izraelskih savetnik za nacionalnu bezbednost.

Ejland kaže da je on želeo sporazum o vraćanju talaca i okončanje rata još u ranoj fazi.

Ali budući da se to nije desilo, on veruje da su sada neophodne radikalnije mere.

Izrael je već odvojio severnu Gazu od juga koridorom duž Vadi Gaze koji seče teritoriju na pola.

Ejland mi je rekao da je njegov plan bio da se otvore rute evakuacije na nedelju do 10 dana tako da bi čak 400.000 civila preostalih na severu mogli da odu.

Potom bi teritorija bila odsečena, sve isporuke obustavljene, a svi koji bi ostali unutra smatrali bi se legitimnom vojnom metom.

Izgleda da se verzija ovog plana sprovodi u kampu Džabalija na severu, nakon što su ga odsekle izraelske trupe, tenkovi i dronovi.

• Šta najnoviji izraelski napadi govore o Netanjahuovom sledećem potezu
• Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok
• Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
• Zašto je Bliski istok toliko važan za SAD

U pismu Blinkena i Ostina insistira se na tome da „izraelska vlada ne sme da vodi politiku prisilne evakuacije civila iz severa na jug Gaze“.

Humanitarne agencije moraju da imaju „stalan pristup severnoj Gazi“ i da mogu da ulaze direktno iz Izraela, umesto da se kreću opasnim i često smrtonosnim putem sa juga.

Naredbe za evakuaciju moraju da budu otkazane „kad za tim nema operativne potrebe“.

Izrael je naterao 1,7 miliona civila, od kojih su mnogi pobegli iz severne Gaze, u uzak pojas teritorije duž obale između Al Mavasija i grada Deir al Balah, gde se u pismu tvrdi da „ekstremna prenatrpanost izlaže civile visokom riziku od dobijanja teških bolesti“.

Amerikanci žele popuštanje pritiska, kako bi civili mogli da zađu dublje na kopno pre zime.

BBC je utvrdio da je Izrael takođe bombardovao ono za šta tvrdi da su Hamasovi ciljevi u oblasti koju naziva „humanitarnom zonom“.

Pismo je postiglo momentalne rezultate.

Prvi put od početka oktobra, Izrael je dopustio ulazak konvoja kamiona sa pomoći, mada još ne na onom nivou koji traže SAD.

Da li pismo može da zaustavi humanitarnu katastrofu u Gazi, posebno u odsustvu obustave vatre, sasvim je drugo pitanje.

Izrael je dobio 30 dana da popravi stvari.

Američki predsednički izbori će se održati u tom vremenskom roku.

Pre samog dana izbora, SAD neće ograničavati isporuku oružja Izraelu, naročito imajući u vidu da su Izraelci na ivici, potencijalno, mnogo šireg rata sa Iranom.

Ako pobedi potpredsednica Kamala Garis, Bajdenova administracija će moći da nastavi da vrši pritisak na Izrael do njene inauguracije u januaru.

Biće verovatno sasvim druga priča ako bivši predsednik Donald Tramp osvoji drugi mandat.

Na osnovu Trampove prethodne četiri godina na tom položaju, Netanjahu će verovatno smatrati da ima mnogo više slobode da radi ono šta želi dok bude čekao da istekne vreme Džozefu Bajdenu u Beloj kući.

Silne su kritike na račun Bajdena, u njegovoj Demokratskoj stranci, ali i šire, zato što ne koristi poluge moći koje bi trebalo da idu sa američkim položajem najvažnijeg izraelskog saveznika.

Bez američke vojne i diplomatske pomoći, Izraelu bi bilo otežano da vodi ratove.

Pismo deluje kao ozbiljan pokušaj da se izvrši pritisak na njega.

U protekloj godini rata, Netanjahu je često ignorisao želje SAD.

Do prekretnice je došlo na Generalnoj skupštini UN krajem septembra, kad su SAD, Velika Britanija i drugi saveznici Izraela verovali da su nagovorili Izrael da prihvati 21-dnevno primirje u Libanu kako bi se otvorio prostor za diplomatiju.

Umesto toga, Netanjahuov govor je bio još radikalniji, odbivši primirje i eskalirajući regionalni rat.

Iz njegovog hotela u Njujorku, on je izdao naređenje za atentat na lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha.

Neki viši zapadni zvaničnici žale se da je Netanjahu „nasankao“ Bajdenovu administraciju.

Pismo je okasneli pokušaj da se povrati ravnoteža.

Bajden je bio ubeđen da će najbolje uticati na Izrael ako mu bude ponudio bezuslovnu podršku.

On je savetovao Izrael posle napada 7. oktobra da ne bude zaslepljen besom, kao što je rekao da je to bila Amerika posle napada Al Kaide 11. septembra 2001. godine.

Ali Netanjahu je često ignorisao njegove želje.

Bilo da Izrael bude poslušao američke zahteve u vezi sa Gazom ili ne, dok Bajden ulazi u počasni krug kao predsednik, očigledno je da je njegov pokušaj da zaustavi širenje rata iz Gaze na ostatak Bliskog istoka omanuo.

A što se tiče samog pisma, ono će biti „premalo i prekasno“ za sve one civile u Gazi koji trenutno pate, i koji su poginuli, kao posledica višemesečnih ograničenja humanitarne pomoći koje je nametnuo Izrael.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]