Dok se izraelski napadi u Gazi nastavljaju i broj poginulih raste, iz Ujedinjenih nacija upozoravaju na tešku humanitarnu situaciju u Pojasu, navodeći da je 40 odsto stanovništva na ivici gladi.
„Svaki dan je borba za opstanak, pronalaženje hrane i vode“, kazao je Tomas Vajt, direktor Agencije za pomoć Palestini UN.
Najmanje 50 ljudi je ubijeno, a desetine ranjeno u izraelskom bombardovanju severnog i južnog dela Pojasa Gaze, kažu iz Ministarstva zdravlja Gaze pod upravom Hamasa.
Gađani su Beit Lahija na severu Pojasa Gaze, kao i južni grad Kan Junis, gde je u napadu na oblast oko bolnice Al-Amal stradalo 10 ljudi.
Iz Palestinskog društva Crvenog polumeseca kažu da je za manje od jednog sata bilo bila tri napada na okolinu bolnice.
U međuvremenu je stigao predlog iz Egipta za sklapanje mira, koji bi trebalo da se odvija u tri faze i okonča primirjem.
Predlog je pokušaj da se „približe tačke gledišta svih strana, sa ciljem da se zaustavi prolivanje palestinske krvi i agresija na Pojas Gaze, uz povratak miru i stabilnosti u regionu“, kazao je Dia Rašvan, šef egipatske Državne službe informisanja.
Plan navodno podrazumeva i otpuštanje talaca i ideju o tome kako bi trebalo da izgleda vlast u Gazi posle rata, navodi se u izveštajima, a u Kairu čekaju odgovor obe zaraćene strane.
- Šta stopa smrtnosti u Gazi govori o ratu
- Ko je vođa Hamasa Jahja Sinvar
- Koje su oružane grupe u Gazi i koliko ih ima
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
Uporedo sa nastavkom neprijateljstava Izraela i Hamasa koje je do sada odnelo više od 22.000 života, dominantno u Pojasu Gaze, traju i sporadični sukobi izraelskih snaga i Hezbolaha, najjače vojno-političke organizacije u Libanu, koja ima podršku Irana.
Izrael je 28. decembra saopštio da je broj napada Hezbolaha u jednom danu bio najveći od 7. oktobra.
Više od 500 izraelskih vojnika stradalo je od početka rata, više od 160 njih je poginulo tokom kopnene invazije na Gazu, a više od 900 ih je tom prilikom ranjeno, saopštili su iz Ministarstva odbrane Izraela.
Beni Ganc, izraelski ministar, kaže da je „ističe vreme za diplomatsko rešenje“ zbog sve češćih napada Hezbolaha na sever Izraela.
„Vojska će intervenisati ako ekstremisti ne prestanu da napadaju severni Izrael“, dodao je.
General-pukovnik Herci Halevi, načelnik Generalštaba izraelske vojske, rekao je da su trupe u stanju visoke borbene pripravnosti povodom napada Hezbolaha.
Razmena vatre Izraela i Hezbolaha eskalirala je od Hamasovih napada na Izrael 7. oktobra i potonje izraelske odmazde na Pojas Gaze.
Sve ovo dovodi do zabrinutosti da bi sukob u Gazi mogao da se proširi na region.
„Situacija na severnoj granici Izraela zahteva promenu“, rekao je Ganc na konferenciji za novinare.
„Štoperica za diplomatsko rešenje ističe. Ako svet i libanska vlada ne deluju kako bi sprečili vatru na severne stanovnike Izraela i udaljili Hezbolah od granice, izraelska vojska će to učiniti“, poručio je.
Hezbolah, ili Božja stranka, šiitska je politička i vojna organizacija koja ima veliku moć u Libanu, ali se u zapadnim i arapskim državama smatra terorističkom organizacijom.
Ova organizacija podržava palestinske ekstremiste u Pojasu Gaze, ali nije objavio da će ući u direktan sukob sa Izraelom zbog ofanzive na palestinske teritorije.
Hezbolah i Izrael počeli su 2006. godine rat posle napada libanskih ekstremista na sever Izraela.
Izraelska vojska tada je izvršila invaziju na južni Liban, ali je Hezbolah pokazao snagu primoravši tada Izrael da se povuče.
Od najnovijeg sukoba, od oktobra 2023, više od 100 ljudi je ubijeno u Libanu, većinom borci Hezbolaha, ali među poginulima su i civili, među kojima i trojica tri novinara.
Sa izraelske strane, poznato je da su najmanje četiri civila i devet vojnika poginuli na granici sa Libanom od početka neprijateljstava.
Izraelska vojska je evakuisala džiljade civila koji žive u desetinama zajednica u pograničnoj oblasti.
Više o Hezbolahu pročitajte ovde.
Prema poslednjim podacima palestinskih izvora pod kontrolom Hamasa, od početka sukoba 7. oktobra, najvećeg poslednjih decenija, u Pojasu Gaze poginulo je više od 21.000 ljudi, uglavnom dece i žena.
BBC tim za utvrđivanje činjenica je objavio tekst u vezi sa brojem ubijenih i ranjenih u Pojasu Gaze od početka rata.
Hiljade palestinskih porodica u Gazi pokušavaju da nađu sklonište dok Izrael širi kopnenu ofanzivu preko centralne i južne teritorije.
BBC tim za proveru činjenica je na osnovu satelitskih snimaka utvrdio da je tokom bombardovanja Gaze najverovatnije uništeno 100.000 objekata.
Dok je trajao sedmodnevni prekid vatre, Hamas je oslobodio 110 od oko 240 talaca koje je uzeo tokom iznenadnog napada na jug Izraela 7. oktobra, a Izrael je iz zatvora pustio 240 Palestinaca.
BBC je razgovarao sa nekolicinom oslobođenih Palestinaca koji optužuju izraelske zatvorske vlasti da su ih tukli i maltretirali. Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.
U razgovorima sa izraelskim vojnicima i civilima, BBC je došao do saznanja da su pripadnici Hamasa tokom napada 7. oktobra počinili niz teških zločina, da su sakatili i silovali žene na jugu Izraela.
O tome više pročitajte u tekstu Lusi Vilijamson, BBC dopisnice iz Jerusalima.
Prethodno su UN optužile i Izrael i Hamas za ratne zločine.
Šta su ratni zločini i kako mogu da budu gonjeni pročitajte u posebnom tekstu.
Hronologija najvažnijih događaja:
- Hamas, ekstremistička grupa koja kontroliše Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael
- Tada je ubijeno 1.400 ljudi, a oteto 245. Do sada je oslobođeno pet talaca – pročitajte izjavu jedne od oslobođenih žena
- Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdušnim udarima na Pojas Gaze, a poslednjih dana pojačava kopnene napade
- Više od 21.000 ljudi poginulo je u Pojasu Gazi do sada, među kojima je najmanje 8.000 dece, kažu palestinski izvori pod upravom Hamasa
- Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug
- Tokom izraelske opsade Gaze, više od 700.000 Palestinaca otišlo je iz severnog u južni deo Pojasa
- Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu, opkolivši grad Gazu i presekavši Pojas Gaze na dva dela
- Izraelska vojska poručuje da bi napadi na Gazu mogli da potraju nekoliko meseci „dok na kraju ne bude više Hamasa“
- Izraelska vojska izvela je 31. oktobra vazdušni napad na izbeglički kamp Džabalija, u severnom delu Pojasa Gaze, ubivši i ranivši desetine ljudi
- Hamas je izgubio kontrolu nad severom Pojasa Gaze, zauzeli smo njegovo uporište u Džabaliji, objavila je izraelska vojska 9. novembra
- Oko 300.000 ljudi učestvovalo je 11. novembra u propalestinskom maršu u Londonu
- Izraelska vojska ušla je 15. novembra u kompleks glavne bolnice u Gazi, tvrdeći da se u tunelima ispod nje nalazi komandno mesto Hamasa
- Stotine pacijenata i lekara izašli su u 18. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi, noseći bele zastave. Izrael danima pretražuje bolnicu
- Tridesetak prevremeno rođenih beba evakuisano je 20. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi u Egipat
- Prvo i jedino primirje Izraela i Hamasa trajalo je sedam dana, od 24. novembra do 1. decembra kada su oslobođeni zatočeni sa obe strane
- Izrael je 1. decembra, posle sedam dana primirja, nastavio napade na Pojas Gaze, a 3. decembra je saopštio da su njegove snage ušle i u Kan Junis, najveći grad u južnom delu područja
- SAD blokirale rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o prekidu vatre
- U decembru su učestali napadi jemenske pobunjeničke grupe Huti na brodove u Crvenom moru, lanci snabdevanja poremećeni
- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je krajem decembra rezoluciju u kojoj se traži stvaranje uslova za dostavljanje pomoći u Gazi, ali bez pominjanja obustave neprijateljstava
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
