Iako Ujedinjene nacije upozoravaju da je Pojas Gaze postao „najgore mesto na zemlji“, žestoke borbe u južnom gradu Kan Junisu ne prestaju, a zaoštravaju se sukobi i na granici Izraela i Libana.
Dok Ministarstvo zdravlja u Gazi kojim upravlja Hamas saopštava da je u poslednja 24 sata nastradalo 126 ljudi, Izrael tvrdi da je ubio 40 Hamasovih članova u Kan Junisu.
U međuvremenu, američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je u četvrtoj poseti Bliskom istoku od početka rata, poručuje da Izrael mora da se potrudi da ukloni barijere za ulazak humanitarne pomoći u Gazu i da raseljenom stanovništvu obezbedi povratak domovima.
Dnevni broj poginulih civila, posebno dece, „previše je visok“, dodao je Blinken na konferenciji.
On je naveo i da je palestinska država ključna za svaki mirovni plan, ali da je za ostvarenje tog cilja potrebna regionalna saradnja.
- Izraelski plan za Gazu za posle rata: Ograničena vlast Palestincima
- Koje su oružane grupe u Gazi i koliko ih ima
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
Najveći sukob Izraela i Hamasa poslednjih decenija pokrenut je posle iznenadnog upada palestinskih ekstremista na jug Izrael 7. oktobra, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, većinom civila, a još oko 240 ljudi uzeti su za taoce.
Ukupan broj ljudi ubijenih u Pojasu Gaze od početka izraelske odmazde premašio je 23.000 do 9. januara, što je jedan odsto od 2,3 miliona stanovnika enklave, saopštilo je palestinsko Ministarstvo zdravlja pod upravom Hamasa.
Tokom sukoba, koji traje tri meseca, samo jednom su obustavljena neprijateljstva na sedam dana tokom kojih su razmenjeni zarobljenici sa obe strane.
Bilo je pokušaja da se ponovo uspostavi primirje, ali bez uspeha.
Izraelske vlasti kažu da će rat trajati sve do ispunjenja ciljeva, a prvi je potpuno uništenje Hamasa.
Povodom zaoštravanja odnosa Izraela i Libana, pogotovo Hezbolaha, najmoćnije libanske vojno-političke organizacije, Blinken je ponovio je da je Amerika čvrsto uz Izrael.
Hezbolah i Izrael sporadično razmenjuju vatru, ali je situacija pogoršana nakon ubistva najpre zamenika lidera Hamasa u Bejrutu, a potom i likvidacije visokog komandanta Hezbolaha.
Prvih dana nove godine, Izrael je predstavio plan za vreme posle rata, prema kojem bi postojala ograničena palestinska vlast na toj teritoriji, a Izrael bi zadržao ukupnu bezbednosnu kontrolu.
Više o planu pročitajte ovde.
Strah na granici Izraela i Libana
Vajar Dejvis, dopisnik iz severnog Izraela
Efrat Eldan Šehter je rodom iz Severne Galileje i nikada nije ni pomišljala da se sa porodicom preseli negde drugde – sve do 7. oktobra.
Kada je čula i gledala izveštaje o tome šta se dešavalo u južnom Izraelu tog jutra, dok su teško naoružani Hamasovi naoružani napadači probijali ogradu Pojasa Gaze, odmah se podsetila na priče iz „Jom Kipura“ ili bliskoistočnog rata 1973. godine, kada je Izrael istovremeno napadnut – na dva fronta.
„Bila sam užasnuta. Mislila sam da će se ponoviti 1973. godina i da će i Hezbolah doći po nas“, kaže Efrat, dok naš intervju u njenoj bašti prekida glasni topot izraelske artiljerijske vatre.
„Odmah sam sve probudila i vrlo brzo smo se spakovali i odvezli do kuće rođaka u centralnom Izraelu“, priča ona.
Posle mesec dana porodica se vratila u svoju kuću u blizini Kirijat Šmone, frustrirana jer još žive na ivici ratne zone – „tampon zone“ kako je Efrat naziva – u dometu raketa Hezbolaha ispaljenih iz južnog Libana.
„Najviše se plašimo da ništa neće biti urađeno jer Hezbolah samo čeka na granici da uđe i izvrši invaziju na Izrael“, kaže majka troje dece.
„Ne mogu da spavam. Želim da se moja vlada pobrine da ovde budemo potpuno bezbedni. Ako je potrebno, treba da deluju i unište infrastrukturu Hezbolaha u Libanu“, kaže ona.
Otkako je nasilje ovde izbilo 8. oktobra, kada je Hezbolah ispalio rakete i artiljeriju „u znak solidarnosti“ sa Palestincima, a Izrael uzvratio, sukobi na severu su uglavnom ograničeni na pet-šest kilometara na granici.
Ali borbe su sve intenzivnije i smrtonosnije – devet vojnika i četiri civila je ubijeno u Izraelu, kažu zvaničnici, dok su vlasti u Libanu izvestile da je ubijeno više od 120 ljudi, među kojima i najmanje 21 civil.
Pogranične zajednice severnog Izraela danas su poput gradova duhova.
Više od 80.000 stanovnika evakuisano je u južnije delove zemlje, ali Nisan Zevi je jedan od retkih koji je ostao.
Biznismen, i član civilne zaštite, pokazuje mi svoj kibuc – Kfar Giladi, severno od Kirijat Šmone.
Pejzaž je očaravajući dok gledate na bujnu, zelenu dolinu Hula i planinu Hermon u daljini, ali ova granica je oduvek bila nemirna.
Kao i Efrat, i Nisan ne veruje da većina ljudi može da se vrati domovima i poslovima dok ne postoji garancija trajnog mira.
Posebno je frustriran što rezolucija 1701 Saveta bezbednosti UN, koja je pomogla da se okonča rat u Libanu između Izraela i Hezbolaha 2006. godine, nije u potpunosti sprovedena.
Najvažnije, kaže Nisan, 1701 poziva na demilitarizaciju naoružanih grupa (posebno Hezbolaha) u južnom Libanu.
A to, jasno, nije postignuto.
Nisan je član Lobija 1701, koji poziva na primenu rezolucije „bilo diplomatskim putem ili vojnom akcijom Izraela“.
„Ono što tražimo od naše vlade je da vodi računa o Hezbolahu, da uguši pretnju koja dolazi iz južnog Libana“, kaže mi on.
Dodaje da mnoga libanska sela može da vidi iz svoje kuće i odakle, kaže on, dolazi mnogi napadi.
Kada ga pitam da li bi podržao još veću akciju izraelske vlade u južnom Libanu, Nisan odgovara:
„Apsolutno! Ne samo ja. Veliki deo stanovništva Izraela zahteva isto.
„Ako to ne uradimo, zadesiće nas još jedan 7. oktobar“, dodaje on.
Novom zaoštravanju na Bliskom istoku doprinelo je i ubistvo jednog od vođa Hamasa Saleha al-Arurija u Bejrutu, u Libanu.
Bio je ključna figura u brigadama Kasam, Hamasovom vojnom krilu, i najbliži saradnik Ismaila Hanijea, koji se smatra prvim liderom Hamasa.
U Libanu je bio veza Hamasa sa Hezbolahom i Iranom.
Više o njemu pročitajte ovde.
Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha, rekao je da je ubistvo Hamasovog visokog zvaničnika „veliki i opasan zločin o kojem ne možemo da ćutimo“.
Ako Izrael bude pokrenuo rat u Libanu, „neće postojati ni ograničenja, ni pravila“, poručio je.
Nasralah je ranije rekao da bi bilo kakva ubistva na teritoriji Libana bila crvena linija za Hezbolah.
Ko je Nasralah pročitajte u posebnom tekstu.
Hezbolah, ili Božja stranka, šiitska je politička i vojna organizacija koja ima veliku moć u Libanu, ali se u zapadnim i arapskim državama smatra terorističkom organizacijom.
Ova organizacija podržava palestinske ekstremiste u Pojasu Gaze, ali nije objavila da će ući u direktan sukob sa Izraelom zbog ofanzive na palestinske teritorije.
Hezbolah i Izrael počeli su 2006. godine rat posle napada libanskih ekstremista na sever Izraela.
Izraelska vojska tada je izvršila invaziju na južni Liban, ali je Hezbolah pokazao snagu primoravši tada Izrael da se povuče.
Od najnovijeg sukoba, od oktobra 2023, više od 100 ljudi je ubijeno u Libanu, većinom borci Hezbolaha, ali među poginulima su i civili, među kojima i trojica tri novinara.
Sa izraelske strane, poznato je da su najmanje četiri civila i devet vojnika poginuli na granici sa Libanom od početka neprijateljstava.
Izraelska vojska je evakuisala hiljade civila koji žive u desetinama zajednica u pograničnoj oblasti.
Više o Hezbolahu pročitajte ovde.
Hronologija najvažnijih događaja:
- Hamas, ekstremistička grupa koja kontroliše Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael
- Tada je ubijeno 1.200 ljudi, a oteto oko 240
- Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdušnim udarima na Pojas Gaze, a poslednjih dana pojačava kopnene napade
- Više od 23.200 ljudi poginulo je u Pojasu Gaze do sada, kažu palestinski izvori pod upravom Hamasa
- Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug
- Tokom izraelske opsade Gaze, više od 700.000 Palestinaca otišlo je iz severnog u južni deo Pojasa
- Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu, opkolivši grad Gazu i presekavši Pojas Gaze na dva dela
- Izraelska vojska poručuje da bi napadi na Gazu mogli da potraju nekoliko meseci „dok na kraju ne bude više Hamasa“
- Izraelska vojska izvela je 31. oktobra vazdušni napad na izbeglički kamp Džabalija, u severnom delu Pojasa Gaze, ubivši i ranivši desetine ljudi
- Hamas je izgubio kontrolu nad severom Pojasa Gaze, zauzeli smo njegovo uporište u Džabaliji, objavila je izraelska vojska 9. novembra
- Oko 300.000 ljudi učestvovalo je 11. novembra u propalestinskom maršu u Londonu
- Izraelska vojska ušla je 15. novembra u kompleks glavne bolnice u Gazi, tvrdeći da se u tunelima ispod nje nalazi komandno mesto Hamasa
- Stotine pacijenata i lekara izašli su u 18. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi, noseći bele zastave. Izrael danima pretražuje bolnicu
- Tridesetak prevremeno rođenih beba evakuisano je 20. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi u Egipat
- Prvo i jedino primirje Izraela i Hamasa trajalo je sedam dana, od 24. novembra do 1. decembra kada su oslobođeni zatočeni sa obe strane
- Izrael je 1. decembra, posle sedam dana primirja, nastavio napade na Pojas Gaze, a 3. decembra je saopštio da su njegove snage ušle i u Kan Junis, najveći grad u južnom delu područja
- SAD blokirale rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o prekidu vatre
- U decembru su učestali napadi jemenske pobunjeničke grupe Huti na brodove u Crvenom moru, lanci snabdevanja poremećeni
- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je krajem decembra rezoluciju u kojoj se traži stvaranje uslova za dostavljanje pomoći u Gazi, ali bez pominjanja obustave neprijateljstava
- Južna Afrika je krajem decembra 2023. podnela Međunarodnom krivičnom sudu tužbu protiv Izraela optužujući ga za genocid,
- Saleh al-Aruri, zamenik političkog lidera Hamasa, ubijen je u libanskom glavnom gradu Bejrutu 2. januara 2024. Izrael još nije potvrdio da je izvršio ovaj napad, Hezboloh poručuje da ubistvo neće proći nekažnjeno
- Izraelski ministar odbrane izneo je 5. januara 2024. plan za Gazu posle rata: Ograničena palestinska uprava, a Izrael će potpuno bezbednosno kontrolisati područje
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
