Nekoliko sati pošto je Izrael saopštio da je preuzeo kontrolu nad graničnim prelazom Rafa u jeku pregovora o prekidu vatre, međunarodne agencije za pomoć upozorile su da je time onemogućeno pružanje pomoći civilima unutar te oblasti i da je Gaza „na ivici gladi“.
Pored Rafe, na krajnjem jugu uz granicu sa Egiptom, zatvoren je i prelaz Kerem Šalom, čime su „zagušene dve glavne arterije za dopremanje pomoći u Gazi“, upozorava Jens Laerke, portparol humanitarne kancelarije Ujedinjenih nacija.
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, rekao je da se zatvaranjem pogoršava već teška humanitarna situacija i pozvao Izrael i Hamas „da pokažu političku hrabrost i postignu sporazum, kako bi se zaustavilo krvoproliće i okončala patnja Palestinaca i izraelskih talaca u Gazi“.
„Sporazum je od suštinske važnosti. Ovo je odlučujući trenutak sudbinu celog regiona“, poručio je Gutereš.
Zvaničnik izraelske vojske rekao je da se radi na ponovnom otvaranju Kerema Šaloma, kada bezbednosna situacija to dozvoli.
- Rafa: Palestinsko utočište pod pretnjom kopnene ofanzive Izraela
- Izraelski premijer odoleva pritiscima: Odredili smo datum početka ofanzive na Rafu
- Šest meseci kasnije: Koliko je Izrael blizu ispunjenja cilja uništenja Hamasa
Dan ranije, izraelska vojska izdala je naređenje za oko 100.000 civila da se upute prema obližnjim gradovima Kan Junis i Al Mavasi, gde već u šatorima, kao privremenom smeštaju, borave hiljade ljudi.
U Rafi je utočište našlo više od milion ljudi koji su pobegli iz drugih delova enklave gde su se ranije vodile najveće borbe.
„Imam dozvolu da ćerku prebacim odavde, kako bi se operisala u inostranstvu. Granica je sada zatvorena. „Ne znamo šta da radimo. Želim da znam, da li su naša prava manja u odnosu na ljude iz drugih zemalja. Deca u Gazi nemaju detinjstvo“, rekla je Feda Šalen, jedna od raseljenih koja se zatekla u Rafi pošto je prelaz zatvoren.
Izraelska vojna komanda saopštila je da je „izraelska vojska je započela preciznu protivterorističku operaciju u istočnoj oblasti Rafe. Posle obaveštajnih podataka koji su ukazivali da se prelaz Rafa koristi u terorističke svrhe, tokom noći smo preuzeli operativnu kontrolu nad prelazom sa strane Gaze“.
Kažu da su „eliminisali otprilike 20 terorista“ i da su „locirana su tri operativna tunelska okna“.
BBC ne može da proveri ovu informaciju.
Izraelska vojska je dodala da će nastaviti da deluje protiv Hamasa u istočnom delu grada Rafa i na području južnog graničnog prelaza sa Egiptom.
Izrael dugo najavljuje kopnenu ofanzivu na Rafu, iako su u toku pregovori o primirju.
Ulasku tenkova prethodili su vazdušni udari na Rafu, u danu kada je palestinska ekstremistička grupa, saopštila da prihvata uslove o primirju. Više o tome pročitajte ovde.
Najnoviju izraelsku ofanzivu na Rafu, osudio je i Egipat, posrednik u pokušajima da Izrael i Hamas postignu sporazum o prekidu vatre.
Upozorio je da njegovo preuzimanje graničnog prelaza „ugrožava živote više od milion Palestinaca“ koji zavise od njega u pogledu pomoći.
Egipat je važan jer je posrednik u pokušajima da se Izrael i Hamas pristanu na prekid vatre. Njegov glas ima težinu i zbog činjenice da je Egipat najvažnija arapska zemlja sa kojom Izrael ima mirovni sporazum.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu više puta je rekao da će se kopnena ofanziva na Rafu desiti bez obzira da li bude postignuto primirje i da je cilj potpuno uništenje Hamasa.
„Ideja da ćemo prekinuti rat pre nego što postignemo sve njegove ciljeve ne dolazi u obzir“, rekao je on.
„Ući ćemo u Rafu i eliminisati bataljone Hamasa sa ili bez dogovora (o primirju), kako bismo ostvarili potpunu pobedu“, poručio je Netanjahu ranije.
Iz njegovog kabineta u ponedeljak, 6. maja kasno uveče je saopšteno da je ratni kabinet odobrio kopnenu ofanzivu na Rafu uprkos apelima međunarodnih zvaničnika i bojazni da bi to moglo da izazove nove velike civilne žrtve.
Sa Netanjahuom je u ponedeljak telefonom razgovarao američki predsednik Džozef Bajden koji je ponovio „svoj jasan stav o Rafi“.
Vašington je više puta isticao da ne podržava invaziju na Rafu bez plana da se pomogne civilima koji su se tamo sklonili.
Naredba o evakuciji iz delova Rafe usledila je posle subotnjeg raketnog napada Hamasa upravo iz Rafe, u kojem su ubijena tri izraelska vojnika u blizini prelaza Kerem Šalom.
Kao odgovor, Izrael je tokom noći izveo vazdušne napade na Rafu.
Sedam meseci od početka rata, Izrael kaže da pobeda neće biti moguća bez zauzimanja grada.
„Nemamo gde da odemo“, kaže majka dvoje dece
Gada El Kurd se sa svoje dvoje dece nalazi u Rafi.
Oni su u poslednja četiri meseca, čak šest puta bili raseljeni.
Gada je za BBC rekla da je samo 15 minuta udaljena od jedne od tih oblasti u Rafi iz kojih je naređena evakuacija, ali da za sada neće da ode.
„Da budem iskrena, potpuno sam zbunjena. Nemamo gde da odemo. Ovo je bilo poslednje mesto“, kaže ona.
Izrael upućuje Palestince da idu u gradove u Kan Junisu i Al-Mavasi, ali Gada kaže da ne veruje da bi bilo bezbedno da se presele tamo.
Život u šatorima, po vrućini, uopšte nije zdrav, kaže ona.
Dodaje da je i Kan Junis, najveći grad juga Pojasa Gaze, uništen i ne veruje da je bilo gde bezbedno.
Pogledajte fotografije iz Rafe: Nova evakuacija
Više od polovine od ukupno 2,5 miliona stanovnika Pojasa Gaze nalazi se u Rafi, koji su tamo pobegli od borbi u drugim delovima teritorije.
Uslovi u prenaseljenom gradu su užasni, a ljudi govore o nedostatku hrane, vode i lekova.
Izrael već dugo najavljuje kopnenu ofanzivu na Rafu, tvrdeći da se tamo nalaze preostali odredi Hamasa.
Izrael je prethodno dao rok Hamasu da do 10. marta oslobodi sve taoce koje je oteo tokom napada 7. oktobra ili će u suprotnom početi ofanziva na Rafu.
Do danas, Hamas nije oslobodio taoce, a veruje se da je još oko 130 ljudi u rukama palestinske ekstremističke grupe.
Najveći sukob Izraela i Hamasa počeo je 7. oktobra, kada su palestinske ekstremističke grupe probile granicu i upale na jug Izraela, ubivši oko 1.200 ljudi i otevši 252 ljudi.
Za 128 otetih se i dalje veruje da su u Pojasu Gaze, a među njima se pretpostavlja da su najmanje 34 mrtva.
U odgovoru na napad, Izrael je pokrenuo potpunu ofanzivu na Pojas Gaze, a do sada je ubijeno više od 34.600 Palestinaca, blizu 78.000 ranjeno, prema podacima Ministarstva zdravlja te teritorije kojim upravlja Hamas.
I dalje traju pregovori o prekidu vatre, uz posredovanje Egipta.
Hamas ponavlja da traži potpuno povlačenje izraelskih trupa iz Pojasa Gaze, a izraelska vlada je u više navrata rekla da primirja neće biti dok ne uništi Hamas i dok svi taoci ne budu oslobođeni.
Netanjahu je u subotu rekao da su uslovi Hamasa neprihvatljivi.
Tokom dosadašnjeg rata, koji traje od 7. oktobra, samo jednom je – u novembru – bilo uspostavljeno kratkotrajno, sedmodnevno primirje.
Tada je oslobođeno nekoliko desetina Izraelaca koje je Hamas oteo tokom iznenadnog napada na jug Izraela 7. oktobra, kao i više od 100 Palestinaca koji su godinama u izraelskim zatvorima.
Prekinut rad TV Al Džazira u Izraelu
Izraelske vlasti su u subotu prekinule rad televizijskog kanala Al Džazira u toj zemlji, nazvavši ga „glasnogovornikom Hamasa“.
Netanjahu je rekao da je vlada odlučila da zatvori TV kanal dok traje rat u Gazi.
Policija je u nedelju upala u kancelarije katarske televizije u hotelu Ambasador u Jerusalimu.
Tvrdnje da predstavlja pretnju izraelskoj sigurnosti, Al Džazira je nazvala „opasnom i smešnom laži“.
Kanal je saopštio da zadržava pravo da „preduzme svaki pravni korak“.
Izraelski ministar komunikacija Šlomo Karhi rekao je da je u raciji u hotelu u Jerusalimu oduzeta medijska oprema.
Ekipa BBC-ja otišla je na mesta, ali policija nije dozvolila snimanje ili ulazak u hotel.
Prema novinskoj agenciji Rojters, izraelski satelitski servis Ies prikazao je poruku: „U skladu sa odlukom vlade, emitovanje stanice Al Džazira je obustavljeno u Izraelu“.
Blokada je zapravo samo delimična, pošto je kanal i dalje dostupan preko Fejsbuka u Izraelu.
Razne grupe za ljudska prava i novinska udruženja kritikovale su odluku izraelske vlade o gašenju kanala Al Džazira u Izraelu.
Udruženje za građanska prava u Izraelu (ACRI) saopštilo je da je podnelo zahtev Vrhovnom sudu zemlje da izda privremenu naredbu za poništavanje zabrane.
Grupa je rekla da su tvrdnje da je emiter bio propagandno sredstvo za Hamas „neosnovane“ i da je kanal zabranjen ne zbog bezbednosnih zabrinutosti, već da bi „služila politički motivisanijoj agendi, koja ima za cilj da ućutka kritičke glasove i koja cilja arapske medije“.
Pogledajte video: BBC novinar iz Gaze
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.