Izrael je povratio kontrolu nad područjem oko Gaze i pronađena su tela 1.500 pripadnika ekstremističke palestinske grupe Hamas, saopštila je izraelska vojska, a eksplozije već četiri dana odjekuju i u Gazi i u Izraelu.
Izrael će upotrebiti „ogromnu silu“, upozorio je premijer Benjamin Netanjahu povodom sukoba u kojima je do sada poginulo više od 1.600 ljudi na obe strane.
Ismail Hanije, šef političkog krila Hamasa, kaže da dok traju borbe neće pregovarati sa Izraelom o taocima koje su zarobili.
Dan ranije su poručili da će „početi likvidaciju zarobljenih izraelskih civila za svako izraelsko bombardovanje civilnih objekata bez najave“.
Izrael procenjuje da je kidnapovano između 100 i 150 ljudi iz južnog Izraela u subotu, a Netanjahu kaže da će učiniti sve da ih spasu.
Od početka sukoba u subotu ujutro iznenadnim napadom pripadnika Hamasa, dosad je poginulo više od 900 ljudi u Izraelu – među njima je 260 posetilaca muzičkog festivala na jugu zemlje – više o tome pročitajte u posebnom tekstu.
U odmazdi Izraela, u Gazi je poginulo najmanje 770 ljudi, a oko 4.100 ranjeno, kažu palestinski izvori.
- Sukob Izraela i Palestinaca: Sve što treba da znate
- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
- Napad Hamasa šokirao Izrael, ali šta je sledeće
- Kako izraelska obaveštajna služba nije uspela da zaustavi masovni napad iz Gaze
Izraelska vojska je naredila „potpunu opsadu Gaze“, a Netanjahu kaže da je tek počela odmazda za najveće napade palestinskih ekstremista na teritoriju Izraela u poslednjih nekoliko decenija.
Zbog vazdušnih napada iz Izraela u Pojasu Gaze raseljeno je 187.000 ljudi, od čega se 137.000 krije u školama pod upravom Ujedinjenih nacija, saopštili su iz UN-a.
Palestinski predsednik Mahmud Abas mogao bi da uskoro poseti Moskvu, izveštava novinska agencija Rojters, pozivajući se na ruski RBC.
Palestinsko rukovodstvo je podeljeno između Abasove Palestinske uprave (PA), koja kontroliše delove Zapadne obale, i militantne grupe Hamas, koja upravlja Gazom.
Mnoga mesta u svetu, poput Ajfelove kule u Parizu, prethodnih dana bila su osvetljena plavo belim bojama u znak podrške Izraelu, ali je u Londonu i Njujorku bilo i velikih okupljanja onih koji podržavaju Palestince.
Među žrtvama sukoba u Izraelu su i stranci – potvrđeno je da je poginulo devet američkih državljana, a sumnja se da je stradalo i deset Britanaca.
Šta znamo do sada
- Izraelska vojska je saopštila da je najmanje 900 ljudi poginulo u napadima proteklog vikenda, a ranjeno više od 2.000, dok je još nepoznat broj talaca koje su zarobili palestinski ekstremisti
- U uzvratnim napadima izraelske avijacije, najmanje 770 ljudi ubijeno je u Pojasu Gaze, a više od 4.100 je ranjeno, rekli su palestinski zvaničnici
- Izraelski premijer Netenjahu: Odmazda je tek počela
- Vojno krilo Hamasa preti likvidacijama izraelskih civila ako se bombardovanja nastave
- Zbog vazdušnih napada iz Izraela u Pojasu Gaze raseljeno je 187.000 ljudi, od čega se 137.000 krije u školama pod upravom Ujedinjenih nacija
- Unicef upozorava da će isključivanje struje i dotoka vode i hrane ugrožava živote dece, koja u svakom ratu prva ispaštaju
- Izraelska vojska saopštila je da je od subote regrutovala 300.000 rezervista, što je najveća mobilizacija do sada
- Sjedinjene Američke Države šalju municiju Izraelu i uputile su borbene brodove i nosače aviona u istočni Mediteran
- I strani državljani među žrtvama u Izraelu, evakuacije u toku
- Libanska militantna grupa Hezbolah saopštila je da se neće priključiti Hamasu u borbama, osim ako Izrael ne napadne Liban
- Jedan državljanin Srbije lakše je ranjen u napadima, a avionima su iz Tel Aviva stigli srpski državljani u Beograd
- Cena nafte je skočila u ponedeljak jer se procenjuje da će se sukob rasplamsati u regionu
Pogledajte video: Šta se dešavalo od vikenda na Bliskom istoku
Netanjahu: Učinićemo sve da spasimo taoce
Izraelski premijer Benjamin Netenjahu rekao je da će država „učiniti sve za Izraelce u zarobljeništvu u Gazi“.
Pozvao je i opozicione partije da se oformi široka koaliciona vlada, nakon što su u subotu propali takvi pokušaju dva najveća opoziciona lidera.
Doron Kempel, bivši zamenik načelnika Sajeret Matkal, izraelske elitne komandoske jedinice, za BBC je ispričao koliko može biti zahtevna akcija spašavanja talaca.
„Izazov je otkriti gde su tačno taoci i kako tempirati napad tako da možete u jednom trenutku provaliti gde god da ih drže i spasiti što je moguće više njih“, rekao je za BBC.
Ono što komplikuje situaciju je to što se taoci ne nalaze u oblastima pod izraelskom kontrolom, dodao je.
Kako spasiti taoce
Frenk Gardner, BBC urednik za bezbednost
Izraelu nije nepoznata talačka kriza.
Još od racije na Entebe 1976, Izrael je pokazao svetu da poseduje i sposobnosti i volju da upotrebi specijalne snage da ih razreši.
Ali trenutna situacija u Gazi je na potpuno drugom nivou.
Različiti izvori procenjuju da je oko sto državljana Izraela u rukama ekstremističke grupe Hamas u Gazi.
Oni su zarobljeni u Izraelu i silom odvedeni u Gazu, a među njima su vojnici, civili, žene i deca, tvrde izvori.
Hamas ih skoro sigurno neće držati na istom mestu.
Najverovatnije su raspoređeni u podzemnim podrumima širom gusto naseljenog Pojasa Gaze.
Oduzeti su im mobilni telefoni i sve digitalne naprave da ne bi mogli da komuniciraju ili da otkriju gde se nalaze.
Gaza je tako gusto naseljena da bi čak i nevidljivi prilaz noću bio primećen, a stanovništvo je izrazito neprijateljski nastrojeno.
Moguća kopnena invazija izraelskih trupa bi možda oslobodila neke taoce, ali bi ugrozila druge.
A pregovori bi, ukoliko do njih i dođe, mogli da traju godinama.
Unicef: U svakom ratu prvo ispaštaju deca
Unicef je upozorio da se humanitarna situacija u zoni sukoba „brzo pogoršava“, zatraživši da se humanitarcima obezbedi prolaz da bi deci i njihovim porodicama mogli da odnesu neophodnu pomoć.
Unicef je agencija Ujedinjenih nacija koja pruža humanitarnu pomoć deci širom sveta.
„Podsećam sve strane da u ovom ratu, kao i u svim ratovima, deca prva pate i najviše pate“, izjavila je izvršna direktorka Unicefa Ketrin Rasel u ponedeljak uveče.
„Duboko sam zabrinuta zbog isključivanja struje i sprečavanja ulaska hrane, goriva i vode u Gazu, što može da ugrozi živote dece“, dodala je ona.
Pozvala je na „trenutno i bezbedno oslobađanje sve dece koja se drže kao taoci u Gazi kako bi se ponovo spojili sa porodicama ili starateljima“.
Izrael kontroliše vazdušni prostor iznad Gaze i njene obale i ograničava kome i kojoj robi je dozvoljen ulazak i izlazak preko njegovih graničnih prelaza, te je isključen i dotok vode.
`Porodica spava zajedno da bi mogli da umru zajedno`
Ljudi u Gazi kažu da izraelsko bombardovanje „nikada nije bilo ovakvo“, ispričala je za BBC humanitarna radnica Oksfama sa Zapadne obale.
Buša Kalidi kaže da je njena porodica u Gazi već godinama živi pod blokadom izraelske vojske – nemaju mogućnost ni da odu ili pohađaju škole.
„Nema vode, nema struje, nema goriva i zalihe su sve manje“, kaže ona za BBC jutarnji program.
Kalidi kaže da je kontakt sa njenom porodicom sporadičan, a i internet veze su prekinute u Gazi.
Opisujući situaciju na blokiranoj teritoriji kao „strašnu“, ona kaže da je odluka Izraela da „kolektivno kazni čitavo stanovništvo okrutna“.
„Moji nećaci su preplašeni i žive u potpunom teroru, sve što znaju su blokada i ratovi, nigde ne idu bez majke, čak ni u kući.
„Porodica mi je rekla da spavaju zajedno, da bi, ako umru, umrli zajedno“, rekla je ona.
Odgovor Izraela: Vazdušni napadi i regrutacija 300.000 rezervista
Posle neočekivanog napada u subotu, usledili su vazdušni napadi Izraela na stotine ciljeva u Gazi, a izraelski ministar odbrane Joav Galan je naredio potpunu opsadu Pojasa Gaze.
„Bez struje, bez hrane, bez goriva“, poručio je.
Najavljeno je i zatvaranje okupirane Zapadne obale u kojoj živi 2,8 miliona Palestinaca.
Izraelska vojska saopštila je da je od subote regrutovala 300.000 rezervista, što je najveća mobilizacija do sada.
Ministar spoljnih poslova Izraela kaže da se organizuju specijalni letovi kako bi se pomoglo izraelskim vojnim rezervistima koji žive u inostranstvu da se vrate u zemlju.
Eli Koen kaže da je bilo „mnogo zahteva“ Izraelaca širom sveta da se vrate što je pre moguće kako bi pomogli.
Vojni rok je obavezan za većinu Izraelaca, čak i ako imaju dvojno državljanstvo.
Kopnena invazija nije magično rešenje
Frenk Gardner, BBC urednik za bezbednost
Postoje pretpostavke u nekim centrima moći da bi Izrael mogao da eliminiše pretnje Hamasa jednom za svagda ako bi izvršio potpunu kopnenu invaziju.
Istorija pokazuje da to verovatno ne bi bilo magično rešenje kom se nadaju.
Kad je Izrael okupirao Gazu 2014. godine, ubijeno je više od 2.000 Palestinaca i svaka sahrana je samo dodatno radikalizovala mladiće.
Od tada, Hamas je nastavio sa raketnim napadima preko granice.
Njihovo ratno krilo ima oko 30.000 boraca, većinom fanatika koji su rešeni da odbrane zemlju Palestine.
Oni poznaju tunele, podrume, bunkere i zaleđe bolje od osvajača.
Ovo gusto naseljeno područje nije mesto za tenkove koji bi bili laka meta za zasede.
Iz čisto vojne perspektive, kopneni npada bi mogao da bude kratkoročni uspeh, koji bi mogao da eliminiše neke od komandanata Hamasa.
Ali u nedostatku dugoročnog mirovnog sporazuma, Hamas bi se verovatno ponovo obnovio pridobijajući nove generacije ljutih, radikalnih mladih boraca.
Napad na muzički festival na jugu Izraela
Na udaru ekstremista iz pravca Pojasa Gaze našao se i muzički festival Supernova, koji je organizovan u pustinji na jugu Izraela.
Naoružani napadači Hamasa tu su probili ogradu i počeli nasumično da pucaju po okupljenima.
Spasioci su do sada pronašli 260 tela, dok se duž puta vide prevrnuti i spaljeni automobili.
Sumnja se da su neki od posetilaca oteti.
Više o tome u zasebnom BBC tekstu.
Pogledajte snimak napada tokom rejv žurke:
Kakva je situacija u Gazi
Više od 770 ljudi je ubijeno u izraelskim vazdušnim napadima, a među žrtavama su civili, među njima žene i deca, tvrdi Hamas.
Ulice i putevi su prekriveni ostacima ruševina.
Prodavnice su zatvorene i samo su retke pekare nudile hranu ljudima koji su čekali u dugim redovima.
Eskalacija sukoba samo je dodatno pogoršala već užasnu humanitarnu situaciju u Gazi.
Jedva opremljene bolnice, koje i u najboljim danima jedva mogu da pruže i osnovnu negu zaviše od dva miliona stanovnika Gaze, očajnički traže davaoce krvi.
Oko 80 odsto stanovništva Gaze zavisi od međunarodne pomoći, navode iz Ujedinjenih nacija, a oko milion ljudi se oslanja na svakodnevnu pomoć u hrani.
Hamas, koji kontroliše Gazu već 17 godina, sigurno je bio svestan posledica napada na Izrael – te je svakako morao da očekuje tako snažnu odmazdu.
Grupa koju podržava Iran jasno je stavila do znanja da je spremna za rat sa Izraelom.
Hamas je ranije tvrdio da švercuje oružje bez obzira na zajedničku blokadu Izraela i Egipta.
U do sada nezabeleženom napadu, palestinski militanti prešli su ogradu koja razdvaja Pojas Gaze u ranu zoru, dok su sa ove teritorije ispaljivane desetine raketa.
Naoružani Hamasovci su preletali paraglajderima, ali i bagerima probili jednu od najutvrđenijih granica na svetu, koja je tri dana kasnije obnovljena, kako su saopštili izraelski zvaničnici.
Zbog čega izraelska obaveštajna služba nije uspela da zaustavi masovni napad iz Gaze, čitajte u posebnom tekstu.
Šta je Palestina?
Zapadna obala i Gaza, poznate kao Palestinske teritorije, kao i Istočni Jerusalim i Izrael, svi su činili zemlju poznatu kao Palestina od rimskih vremena.
To su bile i teritorije Jevrejskog kraljevstva iz Biblije, a Jevreji je doživljavaju kao vlastitu drevnu domovinu.
Izrael je proglašen državom 1948. godine, iako teritoriju i dalje nazivaju Palestinom oni koji ne priznaju pravo Izraela na postojanje.
Palestinci takođe koriste Palestinu kao objedinjujući izraz za Zapadnu obalu, Gazu i Istočni Jerusalim.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
