Izrael i Palestinci: Izraelu nedostaje plan za „dan posle“ rata u Gazi

Skorašnji povratak izraelske vojske u oblasti iz koje se prethodno povukla u severnoj Gazi postavlja dodatna pitanja o tome da li izraelska vlada ima jasnu strategiju za rat u Gazi i šta sledi nakon njega, i koliko je realističan izraelski cilj eliminisanja Hamasa.

Žestoko borbe su se obnovile u izbegličkom kampu Džabalija u severnoj Gazi, kao i u naselju Ez-Zejtun na jugu Gaza Sitija, pre nego što su se snage izraelske vojske povukle iz potonje oblasti.

Ovo je usledilo u trenutku kad rat ulazi u osmi mesec, imavši za posledicu smrt više od 35.000 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja u Gazi koje kontroliše Hamas, i razaranje najmanje polovine zgrada u Pojasu Gaze, prema Ujedinjenim nacijama.

Hamas takođe još drži više od 100 izraelskih talaca posle napada od 7. oktobra, u kojima je stradalo oko 1.200 Izraelaca, prema izraelskom Ministarstvu spoljnih poslova.

• Izraelski ministar u sukobu sa premijerom Netjanahuom oko budućnosti Gaze
• Rat u Gazi: Zašto pregovori o primirju traju toliko dugo
• BBC urednik Džeremi Bouen: Netanjahu zna da opstanak Hamasa za njega znači poraz

Ne nazire se uspeh u posredničkim naporima sa ciljem postizanja primirja u zamenu za oslobađanje izraelskih talaca.

‘Nekoherentna’ strategija i ‘nedostižni’ ciljevi

Mnogi kritičari izraelske vlade veruju da je odsustvo bilo kakve jasne strategije u vojnim operacijama dovela do neuspeha da se ostvare njihova dva glavna deklarisana cilja: eliminisanje Hamasa i oslobađanje talaca.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Britanski vojni ekspert Majkl Klark, gostujući profesor na katedri za ratne studije na Kraljevskom koledžu u Londonu, kaže da je vojna strategija Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) postala „nekoherentna“.

„Povlačenje iz oblasti prethodno pod kontrolom IDF-a nije imalo nikakvog vojnog smisla, sem da se rezervisti vrate posustaloj privredi.

„Sada se Hamas vraća u oblasti koje je IDF već jednom očistio, tako da prvobitna strategija ne donosi nikakve rezultate.

„Ona je izgubljena negde između kontra-pobunjeničke strategije, kontra-terorističke strategije, i otvorene strategije invazije/okupacije, radeći po malo od sva tri, ali sve tri neodgovarajuće“, rekao je on za BBC.

Povratak izraelskih snaga u oblasti koje su prethodno proglasili očišćenim od Hamasovih boraca ukazuje na to da eliminisanje pokreta nije lak zadatak.

Neki analitičari sugerišu da postoji određeni stepen podrške ili straha, ili oba, među stanovnicima Gaze koji je dovoljan da omogući Hamasu da operiše ponovo u oblastima iz kojih su se izraelske snage prethodno povukle.

Uz porast broja civilnih žrtava, među njima žena i dece, čak i najbliži izraelski saveznik, Sjedinjene Američke Države, počeo je da kritikuje njegovu ratnu taktiku.

Državni sekretar Entoni Blinken kaže da je izraelski pristup doveo do „stravičnih gubitaka života nevinih civila“, ali da nije uspeo ni da neutrališe lidere i borce Hamasa, što bi moglo da produži sukob.

Zamenik državnog sekretara Kurt Kembel takođe je istakao kako SAD ne veruju da će aktuelna strategije Izraela protiv Hamasa dovesti do odlučujuće pobede na grupom.

„Ponekad kad pažljivo slušamo izraelske lidere, vidimo da oni uglavnom govore o ideji o nekoj vrsti odlučujuće pobede na bojištu, totalne pobede.

„Mi ne verujemo da je ona verovatna ili moguća“, kaže on.

• Šta znači odluka Međunarodnog suda pravde povodom tužbe Južnoafričke Republike protiv Izraela za genocid
• Šta nalozi za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda znače za Izrael i Hamas
• Izrael optužen za mogući ratni zločin prilikom ubistva dečaka sa Zapadne obale

Prema Favazu Džerdžisu, profesoru međunarodnih odnosa u Londonskoj školi ekonomije, „uglavnom postoji konsenzus da se izraelski premijer Netanjahu popeo veoma visoko na drvo i da mu je sada veoma teško da sa njega siđe“.

„Ciljevi koje je postavio su neostvarivi; čak i američki vojni i civilni lideri tvrde da izraelska strategija koja insistira na apsolutnoj pobedi nije moguća“, rekao je on za BBC.

Nema plana za ‘dan posle’

Na konferenciji za štampu prošle nedelje, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan istakao je da „bilo kakva vojna operacija mora biti povezana sa završnicom koja odgovara na pitanje:

„Šta će se dalje dešavati? Želimo ishod u kom može da se okrene stranica.“

Mesecima su američki zvaničnici isticali važnost postojanja plana za fazu posle kraja rata u Gazi ili što još se naziva i „scenarijom za dan posle“.

„Ne smemo da imamo anarhiju i vakuum koji će najverovatnije biti ispunjeni haosom“, rekao je nedavno Blinken, pozvavši Izraelce da izađu sa jasnim planom za budućnost Gaze.

A tokom njihovog sastanka u Izraelu u nedelju, Salivan je pozvao Netanjahua još jednom da veže rat za „političku strategiju“ za budućnost Gaze.

Profesor Danijel Bajman, direktor Programa studija bezbednosti na Univerzitetu u Džordžtaunu, opisuje odsustvo posleratne strategije kao „ogroman problem“.

„Izrael je postavio ambiciozne i nerealne ciljeve na počeku (‘uništiti Hamas’), ne priznavši potrebu za postojanjem nekog oblika vlade u Gazi, što je neophodno ako žele da Hamas bude zamenjen.

„To bi zahtevalo vojne napore da se zadrži teritorija i podrži nova tamošnja vlada da se Hamas ne bi ponovo vratio, kao što se već desilo u Džabaliji. To takođe zahteva političke korake da se učvrsti Palestinska uprava, koja je, iako nesavršena, najbolja opcija za novu vladu u Gazi“, rekao je on za BBC.

To je opcija koju podržava administracija američkog predsednika Džoa Bajdena, koja je tražila da Pojasom Gaze i Zapadnom obalom vlada „revitalizovana“ Palestinska uprava.

Međutim, Netanjahu je prethodno rekao da će on kontrolisati Gazu „na neodređeno“ i odbio da dozvoli da Palestinska uprava ima bilo kakvu ulogu u Gazi, nedavno ponovivši da nije spreman da zameni „Hamastan sa Fatahstanom“, govoreći o rivalskim palestinskim grupama Hamas i Fatah.

U samom Izraelu, vojni lideri su javno kritikovali Netanjahua što nije odredio jasnu strategiju za posleratne planove.

Uz to, političke podele u okviru same izraelske vlade oko budućnosti Pojasa Gaze su se produbile.

Prema listu Tajms ov Izrael, šef generalštaba IDF-a Herzi Halevi je za izraelski Kanal 13 izjavio:

„Mi sada operišemo još jednom u Džabaliji.

„Dok god ne postoji diplomatski proces da se u pojasu razvije vladajuće telo koje nije Hamas, moraćemo da pokrećemo kampanje iznova i iznova na drugim mestima da bismo uništili Hamasovu infrastrukturu“, rekao je on, dodavši da će to biti „sizifovski posao“.

Prošle nedelje je izraelski ministar odbrane Joav Galant napao Netanjahua zato što nije saopštio jasan posleratni plan, upozorivši da će neodlučnost doneti samo dve loše opcije: ili vladavinu Hamasa, ili izraelsku vojnu vlast u Gazi.

On je dodao da bi bilo koja od te dve opcije „narušila naše vojne uspehe, smanjila pritisak na Hamas i sabotirala šanse za postizanje okvira za oslobađanje talaca.“

Beni Ganc, ministar u izraelskom ratnom kabinetu, složio se s njim, a kasnije zapretio da će podneti ostavku ukoliko se vlada ne složi oko plana u šest tačaka za posleratni period.

Međutim, izraelski premijer ostaje pri tome da je razgovor o danu posle rata u Gazi bespredmetan dok god Hamas postoji i da nema alternative vojnoj pobedi zato što bi bilo šta drugo dovelo do „poraza Izraela“ i „osnivanja palestinske države“, čemu se on oštro protivi.

Netanjahu je prethodno insistirao na tome da su rasprave o budućoj vlasti u Gazi „samo prazna priča“ dok god Hamas ostaje na toj teritoriji.

‘Slabe’ vojne operacije

Prošle nedelje je izraelski list Harec pisao da iako su izraelski vojni komandiri možda u pravu kad krive Netanjahua zato što je proćerdao taktičke uspehe u Gazi zbog odsustva strategije za rat i period nakon njega, trebalo je oni da se suoče sa njim oko ovoga pre nego što je ušao u Pojas i da oni svakako moraju da snose deo odgovornosti.

Profesor Klark se slaže: „Netanjahu je glavni krivac za odsustvo bilo kakve političke strategije, ali IDF je takođe loš zbog slabih koncepta operacija i nonšalantnog sistema odabira meta“, kaže on.

Netanjahuovi kritičari tvrde da su njegove odluke u vezi sa ratom motivisane željom da očuva vladajuću koaliciju.

• Masovne grobnice u krugu bolnice Naser: Šta su Izraelci radili u Gazi
• Napad Irana na Izrael pruža Netanjahuu slamku spasa
• Šta je Nakba i zašto Palestinci to zovu „Katastrofom“

Koalicija obuhvata dve ultradesničarske stranke koje predvodi ministar finansija Bezalel Smotrič i savetnik za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir, koji žele da obnove jevrejska naselja u Gazi posle rata i potpunu izraelsku kontrolu nad Pojasom Gaze.

Stoga, prema ovim kritičarima, Netanjahu odbija da izađe sa jasnim posleratnim planom i odbija američki predlog za vladavinu Palestinske uprave u Gazi da bi udovoljio ovoj dvojici ministara – zato što bi se, ako se njih dvojica povuku iz koalicije, ona raspala.

Galant je verovatno na to mislio kad je pozvao Netanjahua da „stavi nacionalne prioritete iznad svih drugih briga, čak i ako postoji mogućnost da plati ličnu ili političku cenu za to“.

Izraelski premijer je odbacio te optužbe i ponovo insistirao da je cilj da se postigne potpuna pobeda nad Hamasom pre nego što počne da se govori o danu posle.

Profesor Džerdžis tvrdi da je postizanje apsolutne pobede nad Hamasom skoro nemoguće zato što „to nije tradicionalna vojska, već vojni, socijalni i politički pokret duboko ukorenjen u narodu“.

On dodaje da produžavanje rata „ide na ruku Hamasu, uveravajući sve više palestinski narod i arapski i islamski svet da pokret štiti palestinsku stvar, palestinsku egzistenciju i palestinski identitet.

Shodno tome, rat bi mogao da ima potpuno suprotan efekat: umesto da porazi Hamas, grupa bi mogla da izroni politički i socijalno jača uprkos gubitku hiljada boraca.“

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]