Tribine Hale Aleksandar Nikolić u Beogradu su prazne, a scenografijom dominira plavetnilo stolica u koje se uklapa velika, plavo-bela zastava Izraela, razapeta tik uz teren.

Istrčavaju košarkaši Hapoela iz Jerusalima, ali ovoga puta dominira crna boja majica koje imaju na sebi.

Beograd je postao njihov košarkaški dom, gde su ugostili turski Galatasaraj u utakmici Lige šampiona pod okriljem Međunarodne košarkaške federacije (FIBA), usled nemogućnosti da zbog rata u Izraelu nastupaju u Jerusalimu.

Na grudima su im fotografije sedmorice navijača tog kluba koji su ubijeni u napadu palestinske ekstremističke grupe Hamas 7. oktobra na jugu Izraela, uz poruku „zauvek u našim srcima“.

Na leđima su još dve fotografije ispod natpisa „vratite ih kući“, što je apel da se oslobodi oko 240 talaca koje je oteo Hamas, a među njima su dvojica navijača Hapoela.

„Svi u Beogradu su bili ljubazni prema nama, osećali smo se sigurno od prvog trenutka kada smo stigli, a saradnja sa srpskom policijom bila je besprekorna“, naveli su iz tog kluba u pisanom odgovoru posle utakmice za BBC na srpskom.

Sukob u Izraelu, koji je počeo 7. oktobra napadom Hamasa, a nastavio se udarima izraelske vojske na Pojas Gaze, odsvirao je kraj i za druge sportiste sa obe strane zidina koje odvajaju palestinske teritorije – Pojas Gaze i Zapadnu obalu – od Izraela, makar na neko vreme.

Hapoel će produžetke igrati u Beogradu, to će učiniti i Makabi iz Tel Aviva, koji nastupa u košarkaškoj Evroligi i 9. novembra ugostiće minhenski Bajern, dok će fudbalska selekcija Palestine biti domaćin u Alžiru.

Izraelski košarkaški klubovi i tamošnje službe bezbednosti „procenili da je u Beogradu rizik najmanji“, kaže Bahtijar Aljaf, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) u Ljubljani, za BBC na srpskom.

„Jedan razlog je što Srbija ima i zadržava neutralni status, nije poput Mađarske ili Hrvatske glasala protiv rezolucije Ujedinjenih nacija o primirju u Gazi (Srbija je bila uzdržana).

„Uz to, Srbija se još dobro kotira na Bliskom istoku kao jedna od država Pokreta nesvrstanih“, naglasio je Aljaf.

Dodaje i da je ulogu odigrala i istorija srpsko-jevrejskog prijateljstva koji datira još od perioda vladavine Osmanskog carstva, a nastavila se tokom i posle svetskih ratova.

Međutim, održavanje takvih sportskih događaja kod domaćeg stanovništva „može da izazove strah i paniku“ od prelivanja sukoba iz Izraela na teritoriju Srbije, kaže Irena Đokić, predsednica Centra za bezbednost, istrage i odbranu (DBA) u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Delom i zbog toga što u Srbiji i regionu ima dosta ljudi iz Izraela i Palestine, ali i toga što pripadnici Hamasa nisu samo u Izraelu, već ih ima svuda po svetu.

„Mogu da razumem zbog čega se javlja strah, ali verujem da neće doći do lokalnih sukoba i prelivanja rata na teritoriju Srbije“, ocenjuje ova stručnjakinja za bezbednost.

Sportisti iz zaraćenih područja i ranije su bili domaćini van njihovih zemalja, a najsvežiji je primer ukrajinskih fudbalskih klubova koji se takmiče u evropskim državama.

Kroz slične muke prolazili su i košarkaši Partizana i fudbaleri Crvene zvezde, čije su se najveći uspesi događali početkom krvavog rata u bivšoj Jugoslaviji početkom 1990-ih, pa su nove domove morali da traže u Španiji, Mađarskoj i Bugarskoj.

Tišina, pretres i buka navijača kojih nema

Prilazeći Hali Aleksandar Nikolić prohladne večeri 1. novembra ne vidim gužvu i ne čujem buku, nešto što je postao folklor košarkaških utakmica u Beogradu, posebno kada na teren izlaze Crvena zvezda i Partizan.

Policajaca oko hale gotovo da nema, tek poneki redar u žutom prsluku, pa nesmetano prolazim do službenog ulaza, ali me tamo zaustavlja policajac pod punom opremom, dok pored njega stoji još nekoliko kolega.

Upućuju me na detaljan pretres uz prolazak kroz detektor metala, nešto što nije uobičajena procedura za novinare na košarkaškim mečevima.

Utisak je drugačiji u hali.

Gledalaca je tek nekoliko desetina, a pripadnika obezbeđenja, policije i drugih službi bezbednosti još manje.

Utakmica počinje minutom ćutanja za žrtve rata u Izraelu, zbog čega svi u dvorani ustaju i stoje mirno.

Glasnu tišinu potom zamenjuje još bučnije navijanje, ali ono ne dolazi iz grla hiljada ljudi, kojih ovih puta nema na tribinama, već se pušta sa razglasa.

Posle škripe patika i zvuka udaraca lopte o parket, koji se retko čuju kada je hala ispunjena, pomalo nervoze, pritužbi na suđenje i jednog produžetka, Hapoel pobeđuje turski Galatasaraj u košarkaškoj Ligi šampiona.

Zadovoljni rezultatom, ali i činjenicom da je meč prošao bez incidenata na terenu i van njega, iz jerusalimskog Hapoela ističu za BBC na srpskom da je organizacija u saradnji sa srpskim službama bezbednosti protekla uspešno.

„Izazova je bilo samo na polju logistike, jer domaćinstvo van Izraela podrazumeva brojne dodatne elemente, poput obaveza transporta i brendiranja hale.

„Lokalni produkcijski tim je bio vrlo profesionalan i sa zadovoljstvom tvrdimo da je sve prošlo bez ikakvih grešaka“, dodaju.

Bezbednosni rizici

Odluka da se meč Hapoela i Galatasaraja igra bez publike u dvorani doneta je „ponajviše iz bezbednosnih razloga“, kažu iz izraelskog tima.

Galatasaraj je jedan od najpopularnijih klubova u Turskoj, zemlji čiji je predsednik Redžep Tajip Erdogan nedvosmisleno i oštro kritikovao Izrael zbog napada na Gazu, a Ankara je u međuvremenu zaoštrila odnose sa Tel Avivom povlačeći ambasadora.

Iako još nije zvanično potvrđeno iz Evrolige, očekuje se da tribine budu prazne i na utakmici Makabija i Bajerna 9. novembra, prenela je televizija Sport klub.

Irena Đokić, predsednica Centra za bezbednost, istrage i odbranu (DBA), smatra da se zatvaranjem hale za posetioce „smanjuje bezbednosni rizik“ koji utakmica nosi.

„To vidim kao odluku države da zaštiti sopstveni narod, jednostavno se sprečava da veliki broj ljudi bude okupljen na jednom mestu, iako to nije garancija da neće doći do nekog incidenta“, objašnjava ova stručnjakinja.

Đokić napominje da ne treba strahovati od velikih sukoba u Beogradu, ali i da ne treba isključiti mogućnost da dođe do „nekog vida incidenata“.

„Njih bi mogle da naprave određene grupe ljudi sa ciljem sprečavanja održavanja tih utakmica – nešto poput protesta ili demonstracija u Beogradu“, dodaje ona.

Navodi i da bi odigravanje utakmica u vreme aktuelnih sukoba u Izraelu „moglo da podstakne islamističke terorističke grupe, koje su zasnovane na ideologiji nasilja, da naprave incidente“.

„Ali, to nije nova stvar za naše službe bezbednosti, ni na sportskim događajima, ni mimo njih, pa verujem da će biti spremne da ih spreče, ukoliko bude bilo potrebe“, smatra Đokić.

Bahtijar Aljaf, stručnjak za bliskoistočna pitanja, upozorava da ima rizika od incidenata među jevrejskim i palestinskim zajednicama u Beogradu, za koje bi utakmice mogle da budu motiv, iako oni ne moraju da se dogode u neposrednoj blizini hale ili u njoj.

„Postoji opasnost i da obaveštajne i kontraobaveštajne službe neke treće strane ili države podstaknu takve događaje.

„Policija mora da vodi računa da na taj dan ili u tom periodu zabrani okupljanja“, smatra on.

Pogledajte i ovu priču:

Kako se odvijao napad Hamasa koji je iznenadio Izrael

Kako su i zbog čega Izraelci zaigrali u Beogradu?

Dan posle izbijanja sukoba na Bliskom istoku, Košarkaški klub Partizan uputio je otvoreno pismo Makabiju iz Tel Aviva, ponudivši mu „privremeni dom uz iskrenu dobrodošlicu u Beogradu“.

Oba tima takmiče se u Evroligi, najkvalitetnijem međunarodnom klupskom takmičenju u Evropi, a na sastanku suvlasnika 24. oktobra potvrđena je odluka o domaćinstvu Makabija u Hali Aleksandar Nikolić.

Tri dana kasnije saopšteno je i da će Hapoel iz Jerusalima, košarkaški klub koji sa klupe predvodi bivši trener Partizana Aleksandar Džikić, nastupati u istoj hali u košarkaškoj FIBA Ligi šampiona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tada za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je izbor ove zemlje kao domaćina „velika počast za Srbiju, jer oni znaju koja je zemlja u stanju da to obezbedi“.

„Oni znaju da u ovoj zemlji ne postoji niko ko mrzi Arape, niko ko mrzi Jevreje, mi želimo da se tamo uspostavi mir i da živimo i sa jednima i sa drugima“, dodao je Vučić.

Od početka najvećih sukoba Izraela i palestinskih ekstremističkih grupa poslednjih decenija, u Beogradu su održana mirna okupljana i kao podrška Izraelu, i kao podrška Palestincima.

Meč Hapoela i Galatasaraja — Praznim tribinama u Hali Aleksandar Nikolić dominirala je velika zastava Izraela

Palestinsko domaćinstvo u Alžiru

Fudbalski savez Palestine primljen je Međunarodnu fudbalsku federaciju (FIFA) 1998. godine, a na prvu utakmicu na domaćem terenu nacionalni tim čekao je još čitavu deceniju.

Reprezentativci Palestine prvi put su istrčali na pravi domaći teren 26. oktobra 2008. godine, kada su na novootvorenom stadionu Faisal al-Huseini u Ramali odigrali nerešeno u prijateljskom meču sa Jordanom (1:1).

Ovaj stadion u Ramali, gradu u Zapadnoj obali nedaleko od Jerusalima, bio je mesto na kojem je odigran i prvi formalni meč Palestine na domaćem terenu 3. jula 2011. godine u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Avganistana.

Zapadna obala je teritorija u kojoj Palestinci imaju određenu autonomiju, i njome upravlja Fatah, organizacija koja se protivi Hamasu, koji ima vlast u Pojasu Gaze.

Naredna utakmica na kojoj će palestinska reprezentacija formalno biti domaćin biće odigrana 21. novembra, a protivnik će im biti Australija u azijskim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine.

Zbog rata u Izraelu, meč neće biti odigran u Ramali, već u Alžiru, saopštili su iz fudbalskog saveza te zemlje Severne Afrike.

„Svi zvanični i nezvanični mečevi palestinskog nacionalnog tima u okviru priprema za Svetsko prvenstvo 2026. i Kup Azije 2027. godine“ biće organizovani „u skladu sa zakonima u Alžiru“, dodali su.

Partizan iz Fuenlabrade, Zvezda iz Sofije i Budimpešte

Rat je premestio sport i iz Ukrajine, gde od februara 2022. godine traje ruska invazija.

Ukrajinska fudbalska reprezentacija je tokom tog perioda kao domaćin igrala u više evropskih zemalja – u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj.

Šahtjor iz Donjecka, šampion ove države, međunarodne i domaće utakmice godinama ne igra na matičnom stadionu, pošto je Donbas arena, stadion tog kluba, žestoko oštećen u sukobima 2014. godine.

Rudari, kako je nadimak ovog tima, ove sezone nastupaju u Ligi šampiona i kao domaćini igraju u nemačkom Hamburgu, dok su prošle sezone bili domaćin u poljskoj Varšavi.

Iskustva sa domaćinstvom na strani imaju i najveći srpski klubovi, koji su usled rata u Jugoslaviji početkom 1990-ih godina nastupali u Španiji, Mađarskoj i Austriji.

Crvena zvezda je 1992. godinu dočekala kao prvak Evrope u fudbalu, ali ni situacija u klubu, ni u zemlji nije bila blistava.

Gotovo čitav šampionski tim Zvezde je napustio Beograd i Jugoslaviju, u kojoj je tada buktao rat, zbog čega su crveno-beli domaćini bili u mađarskoj Budimpešti i Segedinu, kao i u bugarskoj Sofiji, gde su ugostili italijansku Sampdoriju.

Dok navijačima Crvene zvezde ovo iskustvo ne budi lepe uspomene, pristalice rivalskog Partizana se 1992. godine sećaju po dobrom, posebno kada je košarka u pitanju.

Usred rata, a pre međunarodnih sankcija srpskim sportistima, crno-belim košarkašima nije uskraćeno pravo da se takmiče u Kupu evropskih šampiona, ali jeste prilika da igraju pred domaćom publikom u Beogradu.

Rešenje su pronašli u dvorani Fernando Martin u Fuenlabradi, predgrađu Madrida, gde su krenuli u pohod na titulu prvaka Evrope.

Pohod je završen trijumfalno – Partizan je te sezone prvi put u istoriji postao prvak Evrope.

Crno-beli košarkaši, treneri i rukovodioci svake nedelje su „od utorka do petka bili na putovanju ili na ‘domaćem terenu’ u Madridu, a vikende smo provodili u Beogradu“, priseća se sa osmehom Slaviša Koprivica, član tog tima Partizana, u razgovoru za BBC na srpskom.

Situacija u kojoj su on i saigrači bili zbog rata u domovini nije ličila na onu kroz koju danas prolaze sportisti usled sukoba u Izraelu, ističe.

„Ni u jednom trenutku nismo se osećali nebezbedno, šetali smo normalno i po gradu, van hotela, i do hale, a i na utakmicama nije bilo posebnih bezbednosnih mera – kao kada smo igrali pre toga u Beogradu.

„Niko iz države ili službe nas nije pratio, makar koliko smo mi bili svesni, već smo tu bili samo mi igrači i ljudi iz stručnog štaba i kluba“, opisuje Koprivica.

Ratna dešavanja u Jugoslaviji nisu uticala ni na odnos ljudi u predgrađu Madrida prema tada vrlo mladom timu crno-belih.

Štaviše, crno-beli su imali veliku podršku Španaca, pa će ta trofejna generacija kasnije biti nazvana „Partizan iz Fuenlabrade“.

Utakmica jerusalimskog Hapoela i turskog Galatasaraja samo je prva u nizu mečeva izraelskih klubova u Beogradu.

Pored susreta u četvrtak, 9. novembra protiv nemačkog Bajerna u Beogradu, Makabi iz Tel Aviva bi u glavnom gradu Srbije mogao i da ugosti turski Fenerbahče.

Taj meč je prema originalnom rasporedu Evrolige trebalo da bude odigran u Istanbulu 16. novembra, ali je izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova , pa je klub iz Tel Aviva zatražio da bude organizovan u Beogradu, o čemu su .

Odluka o eventualnom pomeranju meča u beogradsku Halu Aleksandar Nikolić još nije zvanično doneta, a nije poznato ni da će Makabi odigrati još neke utakmice u Srbiji.

Iz Hapoela su za BBC potvrdili da je zasad odlučeno da će odigrati još najmanje dve utakmice Lige šampiona u srpskoj prestonici – 13. decembra protiv grčkog PAOK-a i 20. decembra protiv portugalske Benfike.

O tome da li će biti navijača u hali još nije odlučeno, a do tada „ima vremena da se razmotre svi relevantni faktori“, dodaju.

Pogledajte i priču o mački koja živi u Hali Aleksandar Nikolić: