Isa Amro je zabarikadiran u vlastitom domu u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali.
Njegov vrt je nekada izlazio na ulicu, ali sada je ograđen.
Prozori njegove kuće su prekriveni ciglama – ne mogu da uđu ni svetlo, ni meci.
Ove mere je, kaže on, preduzeo radi vlastite bezbednosti.
Sedmog oktobra, na dan kad je Hamas napao Izrael, ovaj palestinski aktivista kaže da su ga izraelski vojnici, od kojih su, kako tvrdi, neki njegovi doseljenici komšije, izvukli iz vlastitog dvorišta, držali deset sati i tukli.
„Mogu da vam kažem i njihova imena. Mogu da vam pokažem gde ko živi“, kaže on.
„Većina Palestinaca ne izlazi napolje jer su preplašeni.“
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
- U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
Tokom našeg video poziva, on usmerava kameru ka rupi na vratima i pokazuje na siluetu petoro ljudi, koji nose nešto što liči na vojnu uniformu, dok patroliraju njegovom ulicom tokom noćnog policijskog sata.
Predočili smo Isine tvrdnje izraelske vojske.
Portparol vojske je rekao za BBC da je njihova misija da „održavaju bezbednost svih stanovnika oblasti i da reaguju kako bi sprečili terorizam i aktivnosti koje ugrožavaju građane Države Izrael“ i da se bave ovim slučajem.
Otkako je izbio rat u Gazi, nasilje nad Palestincima na Zapadnoj obali naglo je skočilo.
Ujedinjene nacije kažu da su doseljenici ubili osam Palestinaca i ranili njih više od 84.
U naseljima širom Zapadne obale i Istočnom Jerusalimu živi 700.000 ljudi, prema podacima UN-a.
Ova naselja su ilegalna prema međunarodnom pravu.
Neki od ljudi koji žive u njima pripadaju ekstremističkom, ultra-religioznom jevrejskom doseljeničkom pokretu.
Oni veruju da vraćaju biblijsku zemlju Judeje i Samarije – savremena Zapadna obala – Izraelu.
Ovaj doživljeni viši cilj razlikuje ih od drugih doseljeničkih zajednica koje se sele na okupirane teritorije iz ekonomskih razloga ili da pomognu da se ojača bezbednost Izraela u regionu.
Ali ono što ih sve ujedinjuje je uverenje da imaju pravo, bilo da je bogomdano ili ne, na zemlju na Zapadnoj obali.
Naširoko je dokumentovano da su jevrejske i arapske porodice nekada živele jedne do drugih u Jerusalimu.
Ali kad je grad podeljen između Izraela i Jordana posle Arapsko-izraelskog rata iz 1948. godine, jevrejske porodice su pobegle iz domova u Istočnom Jerusalimu, dok su Arapi pobegli iz domova u zapadnom delu grada.
Savremeni doseljenički pokret otpočeo je narednih decenija, posle Šestodnevnog rata iz 1967. godine, kad je Izrael zauzeo Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim od susednog Jordana i njegovih arapskih saveznika.
U mesecima posle rata, osnovano je prvo versko naselje Kfar Ecion.
Danas se procenjuje da oko 40.000 ljudi živi u naselju samo četiri kilometra od Zelene linije, granice između Izraela i Zapadne obale.
Godinu dana kasnije, religiozni cionistički rabin Moše Levinger i njegovi sledbenici ušli su u Hebron da proslave jevrejski praznik Pasha, ali nikada nisu otišli.
Tamo, na obodima grada, on i njegovi sledbenici su osnovali Kirjat Arbu.
Za razliku od Kfar Eciona, koji je podržan od države, rabin Levinger i njegovi hodočasnici naselili su Hebron iz prkosa prema vladi, objašnjava autor i profesor istorije na Univerzitetu u Montrealu Jakov Rabkin.
Istoričari i stručnjaci podjednako većinom smatraju to kao kao prekretnicu u pokretu religioznih doseljenika.
„Oni žele razna brda i mesta koja se pominju u Bibliji i pokušavaju su da ih nasele, jer žele da imaju čitavu biblijsku teritoriju.“
- Šeik Džara – deo Jerusalima u srcu oluje na Bliskom istoku
- Izraelska politika prema Palestincima je aparthejd, optužuje Amnesti
- Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba izraelske policije i Palestinaca
- Ko su izraelski Arapi
Danas je broj doseljeničkih zajednica narastao na 300 na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu, prema izraelskoj nevladinoj organizaciji Mir sada (Peace now).
Ona kaže da ga čine 146 naselja i 154 predstraža.
Uprkos međunarodnom pravu, Izrael smatra naselja legalnim, ali predstraže definiše kao ilegalne.
Niv Gordon, profesorka međunarodnog prava i ljudskih prava na Univerzitetu kraljica Meri u Londonu, ističe da zajednice koje započnu kao predstraže izraelska država često na kraju legitimizuje.
„Dovešće neku vrstu kamp prikolice, a potom još jednu. I onda će polako zauzimati sve više zemljišta, i doseliće se još jedna porodica.
„Vojska će stići narednog dana i postaviti tu četiri-pet vojnika da štite zemlju i obezbeđuju ove predstraže.“
Danas je religijski cionizam utkan u političko tkivo izraelske države.
Potku svemu ovome čini katapultiranje ultradesničarskih partije u glavni tok preko koalicione vlade premijera Benjamina Netanjahua.
„Oni imaju običaj da daju provokativnije izjave. Na njih je lakše ukazati kao na avatare ove izraelske ekstremističke struje koja se proteže kroz čitavu vladu“, objašnjava Nataša Rot-Roulend, istraživačica jevrejske krajnje desnice.
Doseljenik i lider partije Religijski cionizam Bezalel Smotrič je dosledno zahtevao više naselja na Zapadnoj obali i u objavi na Iksu, nekadašnjem Tviteru, koristio zapaljivi jezik nazivajući Palestince nacistima.
U novembru, kao ministar finansija, zagovarao je pojačano prisustvo izraelske vojske i pozvao na zabranu žetve maslina Palestincima blizu izraelskih naselja.
Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir još je jedno ime koje se u velikoj meri vezuje za religijski doseljenički pokret.
On živi u naselju Kirjat Arba i vodi izraelsku domaću policiju kao i granične snage zemlje na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu.
Nekada je bio pripadnik ultra-nacionalističkog pokreta Kah, koji je osnovao američki rabin Meir Kahen, a sada je zabranjen u Izraelu prema antiterorističkim zakonima.
Ben-Gvir je prethodno bio osuđivan za širenje rasizma i podršku terorizmu.
Veliki deo pokreta religioznih doseljenika, i u narodu i na političkom nivou, ohrabren je američkim uticajem.
Na snimku iz 2021. godine objavljenom na društvenim mrežama, na kojem se vidi kako američko-jevrejski doseljenik preuzima dom Palestinke u okupiranom Istočnom Jerusalimu, dospeo je u vesti širom sveta.
„Kradete mi kuću“, izjavila je Muna Al-Kurd.
„Ako je ja ne ukradem, ukrašće je neko drugi“, odgovorio je Jakov Fauci.
Postoje organizacije koje pomažu američkim Jevrejima kao što je Fauci da se dosele u Izrael i na okupirane teritorije.
Ali pokrete doseljenika ne podržavaju samo privatno finansirane organizacije.
Američki jevrejski advokat i bivši američki ambasador u Izraelu Dejvid Fridman podržava verske doseljenike sa snažnim vezama sa naseljem Beti El, iliti u prevodu Božja kuća.
Naselje, koje je dom Jakovljevog kamena, mesto je na kom je, u Bibliji, Jakov usnio san u kom je Bog obećao zemlju Izraelitima.
Pod Donaldom Trampom, Dejvid Fridman je učestvovao u politici kao što je preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.
Povlače se paralele sa doseljeničkim istorijatom Severnih Amerikanaca – profesorka Niv Gordon tvrdi da oni koji podržavaju ultra-religiozne doseljeničke pokrete žele da „rasele Palestince da bi ih zamenili“.
Profesor Jakov Rabkin je saglasan.
„Istorija Izraela preslikava američku istoriju; jedina razlika u Sjedinjenim Američkim Državama je što su oni istrebili većinu lokalnog stanovništva, dok Izrael nije. Ali se trudi“, kaže.
Otkako je izbio rat, organizacija Mir sada je zabeležila osnivanje šest novih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu.
Ne zna da li su ovi doseljenici verski nastrojeni ili su se tamo doselili u sklopu šire strategije bezbednosti.
Rat je „katastrofa koja se preobrazila u priliku“, kaže profesorka Niv Gordon.
Organizacija aktiviste Ise Amroa Omladina protiv naselja, koja zagovara okončanje izraelskih naselja na Zapadnoj obali, bila je prisiljena da obustavi rad.
Zbog tekućeg nasilja u rodnom gradu Hebronu, Amro kaže da je osujećena pretnjama otmicom, zatvaranjem i progonom.
„Ne postoji osećaj sigurnosti. Ne postoji osećaj bezbednosti. Pogledajte kako živim. Ko me štiti?“.
Video: Šta je Zapadna obala
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
