Protesti zbog rata u Gazi organizovani su u pojedinim velikim američkim univerzitetima, a vlasti koriste policiju i nacionalnu gardu da obuzdaju demonstrante, hapseći stotine.
Studenti protestuju zbog izraelskog vojnog odgovora u Gazi, gde je poginulo više od 36.000 ljudi, posle napada Hamasa od 7. oktobra u kojem je u Izraelu stradalo 1.200 ljudi, a više od 250 odvedeno za taoce.
Demonstranti zahtevaju od njihovih univerziteta da prekinu finansijske veze sa Izraelom, kompanijama koje profitiraju od rata i obustave saradnju sa izraelskim obrazovnim ustanovama.
Univerzitetske vlasti optužile su demonstrante za omogućavanje antisemitskih stavova i zastrašivanje studenata jevrejskog porekla.
- Kakve su posledice priznavanja palestinske države
- U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
- „Netanjahu je opasan po Izrael“: Velike antivladine demonstracije
Mnogi analitičari i medijske kuće uporedili su sukobe tokom izbacivanja demonstranata sa Univerziteta Kolumbija sa onima koji su se odigrali 1968. godine na istom prestižnom univerzitetu u Njujorku.
Te godine protesti su bili motivisani besom zbog Vijetnamskog rata i promenama u vojnoj regrutaciji koje su dovele do toga da više mladih bude pozvano da služi u američkoj vojsci.
BBC je razgovarao sa novinarima, aktivistima i piscima iz vremena demonstracija iz 1968. godine kako bismo analizirali paralele sa onim što se dešava danas.
Pozadina Vijetnamskog rata
Rat u Vijetnamu je 1968. godine ulazio u kritičnu fazu.
U januaru su snage Severnog Vijetnama uz podršku gerilaca Vijetkonga napale položaje Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika, probivši se čak do Sajgona, tada glavnog grada Južnog Vijetnama.
Operacija je postala poznata kao Ofanziva Tet – nazvana je po festivalu proslave lunarne nove godine na vijetnamskom.
Iako je to bio vojni poraz za severne komunističke snage, prizori odvažnog napada počeli su da menjaju američko javno mnjenje o ratu.
Incident je razotkrio da vlada predsednika Lindona B. Džonsona – koja je govorila o „svetlu na kraju tunela“ – nema šanse da dobije rat i da je lagala narod o tome šta se stvarno dešava.
„To je sve pokrenulo“, kaže za BBC Kenet Volš, profesor sa Američkog univerziteta u Vašingtonu, koji je tokom tog period bio student.
„Postalo je očigledno u čitavoj zemlji da se neprijatelj neće predati, da će biti mnogo više vojnih žrtava, i američkih i komunističkih, i mnogo civilnih smrti“, kaže autor nekoliko knjiga i bivši dopisnik iz Bele kuće.
Decenijama kasnije, upad Hamasovih boraca na izraelsku teritoriju 7. oktobra 2023. godine šokirao je svet, a mnoge zemlje su iskazale solidarnost sa Izraelom.
Međutim, posle više meseci izraelskog nemilosrdnog bombardovanja, broj palestinskih žrtava dostigao je nezamislive razmere, dok stanovništvo Gaze živi na ivici gladi.
„Slike koje smo svi videli iz Gaze poslednjih meseci govore o neverovatno neproporcionalnom izraelskom odgovoru“, kaže novinar Čarls Kajzer, koji je bio reporter Njujork tajmsa i autor je knjige 1968. u Americi.
„Da se razumemo. Ono što je Hamas uradio bilo je šokantno i užasavajuće“, kaže Kajzer.
„Ali je nečuveno da je Izrael uzeo taj užasni teroristički incident i pretvorio ga u razlog za generisanje najveće mržnje prema Izraelu koju sam u životu video zbog načina na koji su odgovorili.“
Ta negativna reakcija pokrenula je sve veći broj protesta ua kampusima koledža širom Sjedinjenih Američkih Država, koje mnogi doživljavaju kao veoma slične onima iz 1968. godine.
Hronologija najšokantnijih događaja iz 1968. godine:
- Januar – Ofanziva Tet: iznenadni masovni napad Severnog Vijetnama i Vijetkonga protiv SAD i njenih južnovijetnamskih saveznika.
- April – Atentat na Martina Lutera Kinga mlađeg: antiratni lider, branitelj prava Afroamerikanaca i dobitnik Nobelove nagrade za mir, ubijen je u Memfisu, u saveznoj državi Tenesi
- Maj – „Francuski maj“ – talas studentskih protesta i radničkih štrajkova protiv konzumerizma, kapitalizma, imperijalizma i autoritarizma, šire se Francuskom.
- Jun – Atentat na Roberta F. Kenedija: američki predsednički kandidat, koji je govorio protiv rata u Vijetnamu, ubijen je u hotelu u Los Anđelesu, u Kaliforniji.
- Avgust – Sovjetska invazija na Čehoslovačku: tenkovi iz SSSR-a i tri saveznika iz Varšavskog pakta ulaze u Prag da uguše pokret za oslobođenje.
- Avgust – Krvavi protesti na Demokratskoj konvenciji: policija nasilno guši demonstracije u Čikagu.
- Oktobar – Masakr u Tlatelolku: meksička vojska otvara vatru na studentski miting kojim se traže reforme, i ubija između 300 i 400 ljudi.
- Novembar – Izbor Ričarda Niksona: republikanski kandidat pobeđuje demokratskog kandidata Hjuberta Hamfrija.
Studentski protesti
„Ono što se dešava sada veoma je slično onome što smo imali tada. Godine 1968. studenti su zauzeli kampuse i univerzitetske zgrade iz protivljenja Vijetnamskom ratu i doveli u pitanje ulaganja administrativnih vlasti u kompanije sa vezama sa vojnim aparatom“, kaže Kenet Volš.
„Danas je, naravno, to drugačiji set problema; podrška Palestincima i kriza u Gazi. Ali glavni razlog danas, baš kao i 1968. godine, jeste bes, ozlojeđenost i osećaj pravde.
„Dakle, mnogo toga što se dešava u SAD u ovom trenutku vraća nas u 1968, u tu veoma burnu godinu.“
- Sedam razloga zašto je Amerika izgubila rat u Vijetnamu
- Masakr u Mi Laju – zataškavanje zločina američke vojske
Međutim, Mark Kurlanski, aktivista iz 1968. i autor knjige 1968: Godina koja je potresla svet, ne misli da ima mnogo toga zajedničkog između protesta protiv Vijetnamskog rata i ovih aktuelnih, možda sa izuzetkom onoga što se desilo u Hamilton Holu, legendarnoj administrativnoj zgradi na Univerzitetu Kolumbija iz koje su studenti ove nedelje nasilno izbačeni.
„Studenti su zauzeli Hamilton Hol zato što su demonstranti 1968. godine to takođe uradili i oni pokušavaju da nas imitiraju“, kaže on.
„Situacija je sada potpuno drugačija. Suočavali smo se sa ratom u kojem nas je naša vlada primoravala da učestvujemo, a mi smo bili uporni u pružanju otpora“, naglašava.
„Rat u Vijetnamu se dešavao nama, a oni koji protestuju danas znaju da neće učestvovati u ratu u Gazi.“
Međutim, novinar Čarls Kajzer, koji je bio student na Kolumbiji krajem 1960-ih i izveštavao je o tamošnjim naknadnim protestima protiv rata u Vijetnamu, veruje da aktuelne demonstracije zavređuju pohvalu.
„Na neki način ove demonstracije predstavljaju veće iznenađenje zato što nema elemenata ličnog rizika, već je to stav zbog uticaja slika koje smo videli iz Gaze“, kaže.
„Stojim čvrsto iza svih protesta koji na nenasilan način izražavaju protivljenje izraelskoj taktici. Mislim da je to najveća proizraelska stvar koju možete da uradite, jer je način na koji oni vode rat potpuno autodestruktivan.“
Mark Kurlanski veruje da su demonstracije bile kontraproduktivne i dodao je svoj glas onima koji ih kritikuju.
„Ja sam jedan od onih problematičnih Jevreja; nikad nisam bio veliki pristalica Izraela, a među mnogima od nas postojao je pokret koji se vrlo protivio Netanjahuovoj vladi“, priznaje on.
„Međutim, ućutali smo se sada. Da su demonstranti tome pristupili drugačije, mogli su da imaju jevrejsko-palestinski antiratni pokret.“
Čarls Kajzer takođe upozorava na izlive antisemitizma koji su mogli da se čuju od nekih demonstranata na Kolumbiji i drugim univerzitetima.
„Pravim veliku razliku između mirnih protesta i ljudi koji pozivaju na smrt protivnika.“
Kajzer, međutim, osuđuje način na koji su vlasti nasilno izbacile mnoge demonstrante, isto kao 1968. godine.
„Kao generalno pravilo, sem ukoliko ne intervenišu da spreče aktivno nasilno stanje, dovođenje policije na kampus je uvek greška, jer to samo još više uzburka strasti i učvrsti svakoga u njegovim pozicijama“, naglašava.
„Dok se čini da su demonstranti proučili pozadinu 1968. godine i dobili savete od starijih, aktuelna administracija izgleda da nije preduzela iste mere predostrožnosti ili preispitala greške koje su napravili njeni prethodnici.“
Izborna godina u SAD
Svet je istinski bio u previranju 1968. godine.
Ne samo da je u SAD raslo protivljenje ratu u Vijetnamu, već je došlo do studentskih protesta i u nekoliko drugih zemalja, najistaknutije u Francuskoj, sa protestima koji su postali poznati kao „Francuski maj“.
Rasla je i napetost između Zapada i Sovjeta.
SSSR i neki od njegovih saveznika iz Varšavskog pakta ušli su tenkovima u tadašnju Čehoslovačku, stigavši sve do Praga da bi svrgli s vlasti reformističkog lidera Aleksandra Dubčeka i vratili komunistički autoritarizam.
U Sjedinjenim Američkim Državama, ubijen je pacifistički lider i branitelj prava Afro-Amerikanaca Martin Luter King Mlađi.
Nekoliko meseci kasnije, isto se desilo demokratskom predsedničkom kandidatu Robertu F. Kenediju, bratu ubijenog predsednika Džona F. Kenedija.
Društvo je bilo potpuno polarizovano, sa neredima u desetinama gradova SAD.
Usred svog tog haosa, oslabljeni predsednik Lindon B. Džonson najavio je da se neće kandidovati za reizbor.
Neizvesnost je pratila predsedničke izbore koji je trebalo da budu održani u novembru 1968. godine.
„Godine 1968, republikanski kandidat Ričard Nikson iskoristio je studentsku pobunu da projektuje ideju potrebe za suzbijanjem kriminala, a da su demokrate slabe po pitanju reda i zakona i to je bio jedan od razloga zašto je dobio izbore“, objašnjava Kenet Volš, autor knjige Arhitekte toksične politike u Americi.
Upravo je to argument koji republikanski kandidat Donald Tramp sada koristi protiv demokratskog predsednika Džozefa Bajdena.
„Ako zemlja želi red i zakon, a pitanje kriminala postane istaknutije, to bi, u teoriji, moglo da ide na ruku Trampu. Tako da postoji još jedna paralela sa prošlošću“, kaže Volš.
Predviđa se da će rezultat novembarskih izbora biti tesan.
I Bajden i Tramp imaju i prednosti i slabosti.
- Marš na Vašington – Dan kada su Afroamerikanci „imali san“
- Deset malo poznatih činjenica o Martinu Luteru Kingu
- Džonson, Klinton, Tramp (i Nikson): Svi članovi „ozloglašenog“ kluba
Čarls Kajzer naglašava da je, iako nije uspeo da utiče na to kako Izrael vodi rat u Gazi, aktuelni položaj Bajdena daleko od oslabljenog položaja u kojem je bio Lindon B. Džonson 1968. godine.
Ono čega se on, međutim, plaši je potencijalne paralela sa prošlošću: Demokratska konvencija na kojoj će potvrditi Bajdena kao predsedničkog kandidata stranke biće održana u Čikagu, mestu iste te konvencije 1968. godine, koja se završila nasilnim sukobom antiratnih aktivista i policije.
„Mnogo se govori o oponašanju univerzitetskih demonstracija u Čikagu tokom konvencije koja se 1968. godine pretvorila u političku katastrofu za demokrate“, upozorava.
„Konačna posledica svega toga, nakon napora koje smo uložili da okončamo rat, bila je da je zemlja krenula u suprotnom smeru kad je Ričard Nikson postao predsednik“, objasnio je.
„Ako bi se sličan haos izazvan antiizraelskim demonstracijama dogodio na ulicama Čikaga, rezultat 2024. godine bio bi verovatan izbor Donalda Trampa“, zaključuje Kajzer.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
