Više od dve nedelje od izbijanja rata Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, najvećih sukoba poslednjih decenija, izraelska vojska nastavila je vazdušne udare na Pojas Gaze, dok traju napori da se dostavi humanitarna pomoć ugroženim palestinskim civilima.

U bolnici u centru Gaze je toliko mrtvih da lekarima ponestaje materijala kojim prekrivaju tela – poginuli su zato naslagani u dvorištu, odakle se čuju molitve i jecaji članova porodica, javlja BBC reporter Adnan al-Burš sa lica mesta.

Poginula su i deca, među kojima i dve bebe, dodaju.

Dok palestinske vlasti kažu da su domovi civila pogođeni „bez upozorenja“, Izrael odgovara da sprovodi „ograničene udare na Gazu“.

Izraelska vojska kaže da je vazdušnim napadima pogođeno 320 meta – infrastrukture koju koristi Hamas, a što podrazumeva tunele i i lokacije sa kojih se lansiraju rakete.

U nedelju su izraelske snage ušle u Pojas Gaze kako bi „očistili oblast od terorista i oružja“, prilikom čega je jedan vojnik poginuo.

Izraelski ministar odbrane kaže da bi akcija vojske u Gazi mogla da potraje „mesec, dva, tri meseca… dok na kraju ne bude više Hamasa“.

Prema najnovijim podacima palestinskih izvora, u dosadašnjem toku rata ubijeno je više od 5.000 ljudi, među kojima i više od 2.000 dece, a ranjeno je 15.000.

Samo u poslednja 24 sata, u izraelskim napadima život je izgubilo 436 ljudi.

Izrael je pod pritiskom administracije američkog predsednika Bajdena da odloži najavljenu kopnenu ofanzivu kako bi se kupilo vreme za oslobađanje talaca, javljaju američki mediji.

Britanski premijer Riši Sunak pridružio se oceni Bajdena da izraelske snage nisu krive za eksploziju u bolnici Al Ahli, već da je u pitanju raketa koja je ispaljena iz Gaze, pozivajući se na podatke obaveštajnih službi.

Hamas je za eksploziju odmah okrivio Izrael, ali izraelska vojska je pokazala snimke za koje su rekli da dokazuju da je raketu ispalila druga palestinska ekstremistička grupa, Islamistički džihad.

Sunak je obećao dodatnih 20 miliona funti za humanitarnu pomoć Gazi, a istakao je da „ne postoji scenario po kome će Hamasu biti dozvoljeno da upravlja Gazom ili bili kojom palestinskom teritorijom“

Dok Izrael nastavlja sa vazdušnim udarima, paralelno sprovodi i operacije na Zapadnoj obali, teritoriji između Izraela i reke Jordan, koja je još jedan od izvora dubokih podela između Izraelaca i Palestinaca.

Od početka sukoba uhapšeno je oko 800 Palestinaca, a među njima je i oko 500 ljudi povezanih sa Hamasom, navodi Izrael.

Dodaju da je u noći između nedelje i ponedeljka uhapšeno 37 pripadnika Hamasa.

Zapadna obala, naseljena mahom Arapima, koji je smatraju srcem buduće palestinske države, pod okupacijom Izraela je od rata 1967. godine.

Hronologija najvažnijih događaja:

Hamas, ekstremistička grupa koja kontroliše Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra izveo iznenadni napad na Izrael
Tada je ubijeno 1.400 ljudi, a oteto više od 220
Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdušnim napadima na Pojas Gaze
Više od 5.000 ljudi poginulo je u Gazi do sada, od čega skoro polovina dece, a više od 15.000 ranjeno, kažu palestinski izvori
Među taocima koje je uzeo Hamas je 20 dece, oko 20 starijih od 60 godina, većina živa – prema izraelskim izvorima
Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug, što se tumači kao najava za kopneni napad
Tokom izraelske opsade Gaze, više od 700.000 Palestinaca otišlo je iz severnog u južni deo Pojasa
Snabdevanje vodom i strujom je prekinuto u Gazi, hrane je sve manje, a Ujedinjene nacije upozoravaju na humanitarnu katastrofu
Na jugu Gaze situacije postaje sve teža – ljudi spavaju na ulicama, stoje u redovima za hleb, a vode je sve manje.
Hamas je 20. oktobra oslobodio prve taoce koje je zatočio tokom iznenadnog napada na Izrael – majku i ćerku, američke državljanke
21. i 22. oktobra prvi konvoji od oko 50 kamiona sa humanitarnom pomoći ulaze u Gazu, ali UN kaže da je to samo „kap u moru“
Izraelska vojska priprema se i za mogućnost severnog fronta na granici sa Libanom, naređena je evakuacija pograničnih naselja

Šta je Hamas i ko su njegove glavne vođe pročitajte u posebnom tekstu, a zašto BBC ovu organizaciju ne naziva „terorističkom“ pročitajte ovde .

Pogledajte najnoviji video iz Gaze:

„Zašto nas bombardujete?”: Naselje u Gazi preko noći pretvoreno u ruševine

Od subote je u Gazu, preko prelaza Rafa sa Egiptom, ušlo nešto više od 50 kamiona sa humanitarnom pomoći.

Kontrolu nad prelazom Rafa sprovode Egipat i Izrael, a o tome zašto je ovaj prelaz važan za Gazu čitajte u posebnom tekstu.

Ujedinjene nacije kažu da je dosadašnja pomoć za Gazu „kap u moru“ i pozvale da se omogući nesmetan i stalni pristup humanitarnim konvojima.

„Imamo veoma, veoma, veoma malo zalihe hrane i vode. Spavamo na zemlji“, kaže Gada Ouda, palestinski prevodilac koji je napustio dom u gradu Gaza i došao u južni grad Kan Junis.

Za BBC je opisao situaciju u južnom delu enklave.

„Čak je i hleb veoma redak, po njega nekad moramo da pešačimo pet sati, a ne dobijete dovoljno za porodicu,“ dodao je.

Pomoć koja stiže u južnu Gazu se kontroliše na prelazu Rafa.

Palestinci u Gazi su se oslanjali na humanitarnu pomoć i pre tekuće izraelske opsade.

Lideri zapadnih zemalja, pre svega SAD i Velika Britanija, ponovili su podršku Izraelu, ali pozivaju da se zaštite životi civila i omogući dopremanje humanitarne pomoći.

Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj rekao je da pravo Izraela na samoodbranu ima granice.

„Izrael ima pravo da se brani, ali to mora da se radi u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.

„To znači da se snabdevanje vodom i strujom za civilno stanovništvo ne sme prekidati“.

Dodao je da kamioni kojima je dozvoljen ulazak u Gazu nisu dovoljni, a da je gorivo posebno potrebno. Gorivo do sada nije bilo deo pomoći koje je ušlo u južnu Gazu.

„Ovo što se dešava u Gazi je humanitarna katastrofa. Imperativ je obezbediti humanitarnu pomoć“, rekao je Borelj.

Zalihe vode u Gazi su na izmaku, od 20 kamiona, samo dva su nosila 44.000 komada flaširane vode – što je dovoljno za 22.000 ljudi za jedan dan, odnosno samo 1 odsto populacije.

U izveštaju UN-a se navodi da nedostatak goriva doprinosi krizi sa vodom u Gazi, postrojenja za desalinizaciju i pumpe za vodu više ne mogu da rade.

Takođe, gorivo je hitno potrebno za agregate u bolnicama.

Pogledajte video: Zašto Gazu zovu zatvor na otvorenom

„Zovu je zatvorom na otvorenom”: Kakav je život u Gazi?

Lekari u Gazi: „Nemamo čime da prekrijemo tela“

Upozorenje: sadržaj može biti uznemirujući

Adnan al-Burš, BBC, Gaza

U bolnici mučenika Al-Aksa u centralnoj Gazi, ponestaje materijala za pokrivanje mrtvih.

Tela su naslagana u dvorištu, izgovaraju se molitve, a članovi porodica u očajanju padaju na zemlju, razderani tugom.

Unutar bolnice, lekari se bore da previju i spasu teško ranjene, ali zalihe lekova i druge medicinske opreme se smanjuju iz dana u dan.

Reporter BBC-ja arapski servis bio je u bolnici preplavljenoj žrtvama gde su se lekari utrkivali da pomognu jednom kako bi što pre prešli na sledećeg pacijenta.

Pojedine fotografije su toliko uznemirujuće da bi se objavile.

Među mrtvima su i deca, među kojima najmanje dve bebe.

„Nemamo čime da pokrijemo tela”

Osoblje bolnice kaže da jedva izdržava.

„Ovde smo od rane zore i tela su u potpunosti ispunila dvorište, a mnoga tela su frižiderima koji su puni“, rekao je zaposleni u bolnici.

„Nemamo dovoljno prekrivača za tela jer je broj ogroman. Sva tela stižu raskomadana. Ne možemo da ih identifikujemo jer su unakaženi“.

Situaciju opisuje kao „nepodnošljivu“, dodajući: „Uprkos svemu čemu smo ranije bili svedoci, ovako nešto nikada do sada nismo videli“.

Na snimcima sa lica mesta vidi se kolona vozila koja pristiže, dovozeći povređene ljude.

Auto pristiže, gume škripe, dok čovek uzvikuje: „Brzo. brzo!“.

Pacijenta brzo odnose.

Roditelji nose povređenu decu.

Pročitajte i kako se reporter BBC-ja sa porodicom sklonio na jug Pojasa Gaze.

Slične scene su i u drugim bolnicama širom Pojasa Gaze.

U bolnici al-Kuds u oblasti Tel al-Hava u gradu Gazi, bombe su pale na obližnje zgrade dok se tim od 23 lekara i medicinskih sestara brinuo o više od 500 ljudi, navodi se u poruci lekara u bolnici poslatoj BBC-ju.

Pacijenti i civili koji su se sklonili u bolnicu žive u „stanju terora“, rekao je u glasovnoj poruci lekar, koji nije želeo da bude identifikovan radi sopstvene bezbednosti.

I on situaciju opisuje kao „katastrofalnu“, dodajući da moraju hitro da odluče koga će prvo zbrinuti.

„Mnogi od ranjenih čekaju nekoliko dana na operaciju“, rekao je doktor.

Medicinsko osoblje je iscrpljeno jer su pojedini ubijeni, a drugi ne mogu da se probiju do bolnica.

Preostali zaposleni dele zgradu sa 1.200 raseljenih ljudi koji su tamo našli utočište.

„Ovde je 120 ranjenih sa raznim povredama, 10 pacijenata je na respiratorima na intenzivnoj, a imamo oko 400 hroničnih pacijenata“, rekao je lekar.

„Nije lako premestiti toliki broj ljudi, pa smo odlučili da se ne evakuišemo“.

Pre 23 godine izgubio sina, danas oplakuje rođake poginule u izraelskom napadu

Talačka kriza

Broj talaca koje su pripadnici Hamasa oteli tokom napada na Izrael procenjuje se na 222, rekao je portparol izraelske vojske Danijel Hagari.

Prema njegovim rečima, trebalo je dosta vremena da se ti podaci potvrde, jer među taocima ima i mnogo stranih državljana.

Hamas je do sada oslobodio dvoje talaca – majku i ćerku, američke državljanke.

U međuvremenu, Hamas nastavlja da šalje pojedinim porodicama otetih fotografije njihovih bližnjih, preteći da će ih ubiti ako Izrael nastavi da bombarduje Gazu ili pokrene masivan napad.

Najteža talačka kriza u istoriji Izraela

Ajelet Svaticki, britansko-izraelska državljanka, rekla je za BBC da je užasno zabrinuta za zdravlje majke i brata, oboje imaju dijabetes i za koje se veruje da su među taocima koje Hamas drži u Gazi.

Njena majka ima 79 godina, a brat 51 i veruje se da su oteti tokom napada Hamasa 7. oktobra na njihov kibuc u kojem su živeli.

Njen drugi brat Roi (54) je ubijen.

Na dan napada, Svaticki je rekla da je dobila dve slike koje su napadači poslali sa telefona njene majke, na kojima se vidi kako oni sede u dnevnoj sobi njene majke.

Ispod je pisalo „Hamas“ na engleskom.

Nekoliko sati kasnije, treća slika objavljena je na Fejsbuku njene majke na kojoj se vidi kako su naoružani napadač Hamasa u uglu.

„To je bilo poslednje što sam čula o njima“, rekla je Svaticki.

„Moja mama ima 79 godina, ima dijabetes. Svakodnevno koristi insulin. Moj brat Nadav je takođe dijabetičar i uzima lekove“, kaže ona.

Dodaje i da ne zna koliko dugo njena majka može da preživi bez insulina, ili njen brat bez lekova.

Pogledajte video: Vapaj majke da joj vrate otetu ćerku

„Molim svet da mi vrati dete kući”

Sukobi Izraela i libanskog Hezbolaha i upozorenje Irana

Uporedo rastu napetosti Izraela i Hezbolaha, snažne političko-vojne organizacije Libana, a Iran, jedna od najvećih sila na Bliskom istoku, upozorava Izrael da će region izmaći kontroli ako nastavi napade na Gazu.

Izraelska vojska je saopštila da ekstremistička grupa Hezbolah igra „veoma opasnu igru“ u eskalaciji konflikta.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je tokom obilaska trupa rekao da je za njih rat protiv Hamasa „biti ili ne biti“.

Poručio je i da ako Hezbolah odluči da uđe u rat, to će biti njihova najveća greška i „suočiće se sa silom koju ne mogu ni da zamisle“.

Izraelska vojska saopštila je da je njen avion u ponedeljak, 23. oktobra pogodio osam ćelija Hezbolaha unutar Libana koje su planirale da lansiraju protivtenkovske rakete i rakete ka izraelskoj teritoriji.

Od početka sukoba, dodaju, uništeno je 20 ćelija Hezbolaha.

Šta je Hezbolah pročitajte u posebnom tekstu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.