Izraelski političari odgovorili su ljutito na nepotvrđene izveštaje prema kojima Amerika namerava da uvede sankcije bataljonu izraelske vojske Necah Jehuda.
Info portal Aksios tvrdi da će potez uslediti zbog navodnih kršenja ljudskih prava na okupiranoj Zapadnoj obali.
Ako se to desi, bilo bi to prvi put da je američka administracija uvela sankcije jedinici izraelske vojske.
- Šest meseci kasnije: Koliko je Izrael blizu ispunjenja cilja uništenja Hamasa
- Napad Hamasa na Izrael: Koje su sve frakcije učestvovale i zašto su Izraelci bili zatečeni
- Koje su oružane grupe u Gazi i koliko ih ima
- Strana finansiranja, donacije, porezi i kriptovalute: Kako se finansira Hamas
Izraelska vojska saopštila je u nedelju da „nije upoznata sa američkim sankcijama“ bataljonu Necah Jehuda, dodavši da je to aktivna borbena jedinica i da operiše u skladu sa načelima međunarodnog prava.
Izraelska vojska je potvrdila da „ako bude doneta takva odluka, ona će biti razmotrena“, istakavši da će vojska „nastaviti da radi na istrazi bilo kakvog neuobičajenog incidenta na praktičan način i u skladu sa zakonom“.
Ako Stejt department bude uveo sankcije Necah Jehudi, jedinici će biti zabranjeno da dobija bilo kakvu vrstu američke pomoći ili obuke, prema američkim izvorima.
U proteklih nekoliko meseci, u Izraelu je došlo do porasta besa zbog toga što su haredski Jevreji izuzeti od služenja vojske, za razliku od većine ostalih izraelskih građana.
Vojni rok u Izraelu je obavezan, a traje oko tri godine za muškarce i oko dve godine za žene.
Izraelska javna emiterska korporacija citirala je izraelske zvaničnike kako govore da je Vašington u više navrata zatražio informacije od Izraela o rezultatima istraga o napadima koje je bataljon izveo na Palestince.
Pogledajte video: Sve više Izraelaca se naoružava
„Vrhunac apsurda“
Izveštaji su naišli na ljutite reakcije izraelskog premijera.
Benjamin Netanjahu je opisao potencijalne sankcije „vrhuncem apsurda i moralnim nadirom (najnižom tačkom)“.
Ministar iz ratnog kabineta Beni Ganc rekao je da je uvođenje američkih sankcija jedinici izraelske vojske „opasan presedan“.
U telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, on je pozvao Vašington da preispita očekivanu odluku.
Ganc je rekao da bi uvođenje sankcija bataljonu Necah Jehuda „naškodilo izraelskom legitimitetu“ u vreme rata.
„Ne postoji opravdanje za uvođenje sankcija zato što su jedinice vojske podložne naređenjima u skladu sa međunarodnim pravom“, rekao je on.
Izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, pozvao je na zaplenu svih sredstava Palestinske uprave koja joj stižu preko Izraela kao reakciju na predložene sankcije Vašingtona.
On je pozvao premijera da formuliše „niz teških sankcija palestinskim bankama“.
Ben-Gvir je rekao da bi bilo kakve sankcije „bile u interesu neprijatelja Izraela u Palestinskoj upravi“.
On je u februaru najavio kako namerava da osnuje Haredski bataljon u Pograničnoj gardi i da želi da radi na regrutovanju ultra-ortodoksnih mladića u Nacionalnu gardu, u sklopu obavezne vojne službe paralelne sa vojskom.
Ministar ratnog kabineta Gadi Ajsenkot rekao je da je uvođenje sankcija bataljonu „suštinski pogrešno“ i pozvao na opstrukciju te odluke.
Izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič opisao je potez kao „apsolutno ludilo i pokušaj da nam se nametne Palestinska država“.
Lider izraelske opozicije Jair Lapid komentarisao je da su „izraelska vojska i njeni lideri prvi na udaru ilegalne politike i političkih neuspeha vlade“, ali je istakao da bi sankcije bataljonu Necah Jehuda „bila greška koja se mora ukinuti“.
Suprotstavljeni glas svemu ovome, šef Izraelske laburističke stranke Merav Mikaeli, pozvao je na raspuštanje brigade Necah Jehuda, rekavši da je „nasilničko i iskvareno ponašanje“ bataljona poznato već godinama.
Šta je brigada Necah Jehuda?
Mnogi haredski Jevreji odbijaju da služe izraelsku vojsku, zato što svoje vreme neprestano posvećuju učenju Tore (prvih pet knjiga jevrejske Biblije) i tumačenju verskih knjiga, prema glavnom rabinu Jicaku Josefu.
Međutim, ne pohađaju svi mladi Haredi verske škole, tako da neki od njih ulaze u vojsku pod specijalnim uslovima koji garantuju da mogu da nastave religijsko obrazovanje.
- U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
- Bile su izraelske „oči na granici“, ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
- Odakle Izrael dobija oružje
Nahal Haredi je počeo da funkcioniše kao neprofitna organizacija 1999. godine, sa haridskim rabinima kao članovima.
Oni su sarađivali sa Ministarstvom odbrane i Izraelskom vojskom da bi uključili mlade Harede koji ne uče u verskim školama.
Ova saradnja je za posledicu imala stvaranje bataljona Necah Jehuda, sastavljenog od hiljade haredskih vojnika.
Organizacija Nahal Haredi kaže da se oni „pridržavaju načela i ograničenja koji omogućuju haredskim muškarcima da služe na prestižnim položajima u izraelskoj vojsci a ne kompromituju haredski način života“.
Prva jedinica od 30 haredskih vojnika nazvana „Nahal Haredi“, „Necah Jehuda“ ili „Bataljon 9″ nastala je 1999. godine.
Dobila je ime po civilnoj organizaciji koja je prva predložila uvođenje Hareda u vojsku.
Izraelska vojska je formirala prvi haredski borbeni bataljon i operisala u Ramali i Dženinu.
Hebrejski list Jediot Ahronot je 2019. godine izvestio da je izraelska vojska odlučila da prebaci bataljon Necah Jehuda iz Ramale u Dženin.
Nakon onoga što je list nazvao „nizom neuspeha“, portparol izraelske vojske izjavio je da će bataljon biti prebačen u Dženin „iz operativnih razloga“.
U decembru 2022. godine, Izrael je prebacio bataljon sa Zapadne obale, mada je vojska negirala da je to učinila zbog ponašanja vojnika iz bataljona.
Od tada bataljon operiše na severu.
Početkom 2024. godine, bataljon je počeo da se bori u Gazi, prema izveštaju Jerusalim posta.
Bivši komandant izraelske vojske Aviv Kočavi rekao je da će brigada Kfir, u čijem se sastavu nalazi bataljon Necah Jehida, sada moći da se bori i u Libanu, Siriji i Gazi.
Trenutno se oko 1.000 vojnika nalazi u bataljonu Necah Jehuda, ili na obuci ili u borbenom svojstvu.
Vojnici iz bataljona služe ukupno dve godine i osam meseci u izraelskoj vojsci.
Oni nemaju interakcija sa ženskim trupama u onoj meri u kojoj ih imaju sa muškim vojnicima i dobijaju dodatno slobodno vreme za molitvu i versko učenje, prema Tajms ov Izraelu.
Zašto Amerika hoće da sankcioniše ovaj bataljon?
Članovi bataljona Necah Jehuda optuženi su za ubistvo 79-godišnjeg palestinskog Amerikanca Omara Asada u januaru 2022. godine, posle njegovog hapšenja blizu kontrolnog punkta.
Asadova porodica rekla je da su mu vojnici stavili lisice na ruke, zapušili mu usta i ostavili ga da leži na zemlji.
On je pronađen mrtav na zemlji.
Posle istrage, Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je došlo do „moralnog propusta snaga i pogrešne procene, istovremeno sa ozbiljnim narušavanjem vrednosti ljudskog dostojanstva“.
Posle incidenta, komandant bataljona Necah Jehuda je ukoren, komandant puka i komandant voda su smenjeni, a krivična istraga pokrenuta protiv vojnika je zaključena bez njihovog dovođenja na sud.
Američki Stejt department počeo je da istražuje bataljon Nedžah Jehuda krajem 2022. godine nakon što su njegovi vojnici učestvovali u nekoliko incidenata nasilja nad palestinskim civilima.
Istraga je obuhvatila ubistvo Omara Asada, prema izveštaju koji je objavio list Harec.
Od početka izraelskog rata u Pojasu Gaze 7. oktobra, Sjedinjene Američke Države su uvele tri kontingenta sankcija pojedinačnim doseljenicima zbog činova nasilja nad Palestincima.
Šta je Lihijev zakon koji Vašington želi da uvede bataljonu?
Lihijev zakon zabranjuje tipove američke pomoći stranim vladama za koje se dokaže da su kršile ljudska prava, prema američkom Stejt departmentu.
U zabranjenu pomoć spadaju programi obuke američkog Ministarstva odbrane.
Američka strana pomoć može da se nastavi ako se članovi vlada odgovornih za takva kršenja dovedu pred lice pravde.
Lihijev zakon važi za „sredstva pomoći jedinicama stranih snaga bezbednosti gde postoje kredibilne informacije koje optužuju tu jedinicu za teška kršenje ljudskih prava“, kaže Stejt department.
Istrage pokrivaju političke, bezbednosne i druge probleme vezani za ljudska prava.
Tela odobrena od američke vlade analiziraju javne i tajne spise.
Američka vlada teškim kršenjima ljudskih prava smatra „torturu, vansudsko pogubljenje, prisilni nestanak i silovanje pod zakonskim izgovorom“.
Lihijev zakon primenjuje se kad se ovi zločini dokažu.
Lihijev zakon je ime dobio po senatoru Patriku Lihiju, koji se za ovu meru zalagao krajem 1990-ih.
Pogledajte i ovaj video: Rat u Gazi podstiče proteste u Izraelu oko služenja vojnog roka
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
