Petomesečni Abdulaziz leži u krevetu u bolnici Al-Ahli u severnoj Gazi, u pratnji majke koja je obučena u crnu abaju — Abdulaziz, težak svega tri kilograma otpušten je sa intenzivne nege gde je bio zbog teške pothranjenosti

Petomesečni Abdulaziz al-Hurani leži u krevetu u bolnici Al-Ahliju u severnoj Gazi, a njegovo malo telo je vidljivo pothranjeno.

Abdulaziz, koji teži samo tri kilograma, upravo je otpušten iz jedinice intenzivne nege, gde je bio zbog teške pothranjenosti.

Njegova majka kaže da u Gazi ne može da nabavi namirnice koje su mu potrebne.

„Ovo je moja jedina beba. On bi trebalo da ima najmanje pet kilograma i veoma sam zabrinuta za njegovo zdravlje“, kaže ona.

„Ne mogu da ga odvedem u inostranstvo jer su granice zatvorene“.

Abdulaziz nije jedini ovakav slučaj.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od početka rata u Gazi više od 8.000 dece mlađe od pet godina je lečeno od akutne pothranjenosti, od kojih su 1.600 bili teški slučajevi.

Abdulaziz dobija hranu preko šprica — Abdulazizova majka kaže da u Gazi ne može da nabavi namirnice koje su mu potrebne

Prošle nedelje, generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus je rekao da su „već zabeležena 32 smrtna slučaja koji se pripisuju neuhranjenosti, od kojih je 28 dece mlađe od pet godina“.

Početkom juna, Dečji fond Ujedinjenih nacija Unicef, izvestio je da devet od 10 dece u Gazi živi u teškoj oskudici hrane i preživljava na najviše dve grupe namirnica dnevno.

Unicef je objavio da su „meseci neprijateljstava i ograničenja za dopremu humanitarne pomoći doveli do kolapsa zdravstvenog i sistema za obezbeđivanje prehrambenih proizvoda, što je uzrokovalo katastrofalne posedice“ i da deci „preti neuhranjenost koja je opasna po život“.

Pogledajte video: Vapaj majke petomesečne bebe

Gaza: „Brinem se za moju neuhranjenu bebu”

Prazne pijačne tezge

Rođen sam u Gazi gde sam živeo sa porodicom i izveštavao do februara ove godine.

Pre rata, severni kvart al-Tufah u Gazi bio je užurbano mesto sa hiljadama kupaca, ali kada danas pozovem ljude koji su još tamo da se raspitam za situaciju, šalju mi slike na kojima se vidi da je skoro pust.

„Nema paradajza, nema krastavaca, nema voća, nema hleba“, kaže Salim Šabaka, stariji čovek na pijaci.

Kaže mi da je izložena samo polovna odeća i ograničena količina konzervirane hrane.

„Nikada nije bilo ovako – nema ništa za kupiti niti za prodaju“, dodaje drugi ulični prodavac.

„Imam sedmoro dece i nisam dobio nikakvu pomoć“.

Al-Tufah, nekada užurbano mesto u severnom delu Gaze koje je posećivalo hiljade kupaca, sada je pusto

Svakog dana se stvaraju dugi redovi na punktovima gde se dele besplatni obroci.

Mnoge finansiraju bolje stojeći ljudi u severnoj Gazi, ali nedostatak namirnica znači da je njihova budućnost neizvesna.

Za sada, ovo su mesta gde pojedina deca pokušavaju da dobiju topli obrok, dok druga prelaze velike udaljenosti da donesu vodu.

Glad i bolest

Skoro svakodnevno razgovaram sa rođacima i prijateljima u Gazi.

Na slikama koje mi šalju vidim da su smršali i primećujem promene na njihovim licima.

Doktor Tedros iz SZO-a upozorio je da „uprkos izveštajima o povećanoj isporuci hrane, trenutno nema dokaza da oni kojima je najpotrebnija dobijaju dovoljnu količinu i odgovarajući kvalitet namirnica“.

Dodao je da zbog nebezbednih uslova i nemogućnosti pristupa trenutno mogu da rade samo dva centra za prihvat teško pothranjenih pacijenata.

On je upozorio da nedostatak zdravstvenih usluga, čiste vode i kanalizacije „značajno povećava rizik od neuhranjenosti dece“.

Pogledajte i ovaj video

Deca umiru od neuhranjenosti u bolnici u Severnoj Gazi

U ovakvim okolnosti veća je verovatnoća širenja zaraznih bolesti, kao što je hepatitis.

Većina bolnica i klinika je zatvoreno, a one koje još rade su oštećene i pretrpane.

„Iscrpljeni smo i na kraju snage“, kaže Um Fuad Džaber, starija žena iz grada Džabalije, u severnoj Gazi.

„Više puta smo raseljavani, a ljudi ginu svaki dan.

„Jedemo hranu za životinje, a deca i žene padaju u nesvest od neuhranjenosti. Bolesti su pojele naša tela“.

Palestinski lekar Motasem Saed Salah, član Komiteta za hitne slučajeve u Ministarstvu zdravlja kojim upravlja Hamas, potvrđuje da se svakodnevno prijavljuju na desetine slučajeva pothranjenosti, posebno kod dece, trudnica i dojilja.

Kaže da se mnogi ljudi, koji već boluju od hroničnih bolesti, sada bore i sa drugim zdravstvenim stanjima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Izazovi dopremanja humanitarne pomoći

Rat je počeo nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine, tokom kog je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 je uzeto za taoce i odvedeno u Gazu.

Ministarstvo zdravlja kojim upravlja Hamas kaže da je od početka rata ubijeno više od 37.000 Palestinaca, a da je stotine hiljada povređeno ili raseljeno.

Stanovnici Gaze su tražili humanitarnu pomoć da bi preživeli, ali do njih ne dospeva dovoljno namirnica.

D ugi redovi se stvaraju ispred punktova gde se dele besplatni obroci

Jedno vreme je prelaz Rafa na granici sa Egiptom, na jugu Gaze, bio glavni put za dopremu pomoći, ali pošto Izrael sada kontroliše stranu prelaza u Gazi, on je zatvoren.

Na jugu se nalazi i prelaz Kerem Šalom, između Izraela i Pojasa Gaze, koji je otvoren, ali je doprema pomoći ovim putem ograničena zbog oružanih sukoba.

Određene količine hrane se takođe dopremaju preko novih prelaza na severu, ali se od 7. maja pomoć koja stiže smanjila za dve trećine, prema podacima UN-a, a zalihe namirnica se smanjuju i na jugu, prema podacima Svetskog programa za hranu.

Plutajuće pristanište za dopremu pomoći, koje su izgradile Sjedinjene Države (SAD), nije danima radilo nakon što je oštećeno tokom nevremena, a od tada je privremeno izmešteno zbog visokog nivoa mora.

Dvadeset međunarodnih humanitarnih organizacija upozorilo je da je „nepredvidiva pomoć koja sporo i u malim količinama stiže u Gazu stvara iluziju da se nešto popravilo, dok su humanitarni napori na ivici kolapsa“.

Prošle nedelje, vlada u Gazi koju vodi Hamas izvestila je da u Gazu svakog dana ne stiže više od 35 kamiona, naglašavajući da su to jedini izvori hrane i lekova za 700.000 ljudi na severu Gaze.

Ali, u objavi na mreži X od 13. juna, COGAT, izraelsko telo zaduženo za koordinaciju humanitarne pomoći, kaže: „Više od 453 miliona kilograma hrane prebačeno je u Gazu od početka rata.

„Nema ograničenja za količinu humanitarne pomoći koja može da uđu u Gazu, a tu spadaju sve vrste lekova“.

U drugoj objavi je rečeno je da je tog dana u Gazu ušlo 220 kamiona pomoći.

Izraelsko telo je okrivilo humanitarne organizacije za logističke propuste u distribuciji hrane i drugih zaliha, i kaže da oko 1.400 kamiona pomoći još uvek čeka uputstva.

UN kažu da raspodele zaliha koje uđu u Gazu ozbiljno otežavaju borbe, nepostojanje reda i mira i druga izraelska ograničenja.

Izraelska vojska je 16. juna najavila da će svakodnevno praviti „taktičke pauze vojnih aktivnosti“ duž puta u južnoj Gazi kako bi omogućila ulazak više humanitarne pomoći, ali je naglasila da neće biti prekida vatre i da će se borbe u Rafi nastaviti.

Izrael kaže da je operacija u Rafi neophodna da bi se Hamas proterao iz, kako kaže „poslednjeg velikog uporišta grupe“.

Ove pauze, koje su navodno počele u subotu 15. juna, traju od osam do 19 sati po lokalnom vremenu i primenjivaće se samo na rutu koja vodi od prelaza Kerem Šalom ka severu Gaze.

Portparol UN-a je pozdravio tu najavu, ali je u nedelju, 16. juna, rekao da u pogledu pomoći još nema pomaka na terenu.

Agencije UN-a su ranije upozorile da, ako se neprijateljstva nastave, do sredine jula bi moglo da gladuje više od milion Palestinaca u Gazi.

Pogledajte video: Siročići u Gazi koji žive u nehumanim uslovima