Izrael i Palestinci: Protesti zbog rata u Gazi i šta znači „Intifada“

Protesti zbog rata u Gazi uzeli su maha na nekoliko elitnih američkih univerziteta dok se zvaničnici trude da stišaju demonstracije.

Objave na društvenom mrežama redovno pominju „Intifadu – arapsku reč za ustanak.

Ona se koristi za periode intenzivnih palestinskih protesta protiv Izraela.

U mnogim objavama postavlja se pitanje da li će biti nove Intifade kao posledice rata u Gazi.

Neki je nazivaju i „Intelektualnom Intifadom“.

• Šest meseci kasnije: Koliko je Izrael blizu ispunjenja cilja uništenja Hamasa
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Nakba: Najsumorniji dan za Palestince

Studenti su izašli sa predavanja i postavili kampove da bi protestovali zbog izraelske vojne kampanje u Gazi.

Stotine demonstranata sada je uhapšeno na kampusima širom SAD.

U ove institute spadaju Univerzitet Kolumbija i Njujorški univerzitet u Njujorku, Kalifornijski univerzitet u Berkliju i Univerzitet u Mičigenu.

Demonstracije su se održavala i u Koledžu Emerson, na Univerzitetu Tafts u Bostonu, i na Masačusetskom institutu za tehnologiju, u obližnjem Kembridžu.

Mnogi studenti su suspendovani sa Kolumbije, upućujući na glasne pozive da se disciplinske mere ukinu ili opozovu.

Nekoliko jevrejskih studenata izrazilo je zabrinutost zbog onoga što nazivaju pretećim okruženjem na kampusu.

Ali drugi demonstranti tvrde da je zlostavljanje jevrejskih studenata retko i da oni koji se protive zahteve situaciju preuveličavaju.

Aktivisti pozivaju univerzitete da se „ograde od genocida“ i prekinu da ulažu velike školske doprinose kompanijama koje učestvuju u proizvodnji oružja i drugim industrijama koje podržavaju izraelski rat u Gazi.

Šta znači „Intifada“?

Arapska reč „intifada“ se prevodi kao „ustanak“.

Koristi se da opiše periode intenzivnih palestinskih protesta protiv Izraela.

Prva Intifada je trajala od 1987. do 1993. godine, a druga od 2000. do 2005. godine.

Na društvenim mrežama se pojavio izraz „Globalizujte Intifadu“, kada je počeo rat u Gazi otpočeo 7. oktobra 2023, kojim se pozivaju ljudi iz čitavog sveta da učestvuju u ustanku protiv Izraela.

Korišćeni su i drugi izrazi poput „Elektronske Intifade“, „Intelektualne Intifade“, kao i pozivi na bojkot izraelskih proizvoda (pokret „Bojkot, prekini investicije, uvedi sankcije“).

Šta, dakle, znamo o ranijim palestinskim Intifadama?

Prva Intifada: Decembar 1987– septembar 1993.

Prva palestinska intifada počela je 8. decembra 1987. godine u Gazi, kad je kamion izraelske vojske koji je prevozio tenkove udario u automobile sa Palestincima.

Četvoro Palestinaca je poginulo.

Nezadovoljstvo među Palestincima koji žive pod izraelskom okupacijom rasla je 20 godina do tog dana.

Izraelska ilegalna naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze su se širila, dok su Palestinci imali ekonomskih problema i suočavali se sa čestim konfrontacijama sa izraelskom vojskom.

U reakciji na sudar kamiona, ustanak je izbio u izbegličkom kampu Džubalija u Gazi i brzo se proširio Zapadnom obalom i Pojasom Gaze.

Mladi Palestinci su se sučelili sa izraelskim vojnicima kamenjem i Molotovljevim koktelima.

Izraelski vojnici su ispalili bojevu municiju, izazvavši kritike međunarodnih organizacija, među njima i Ujedinjenih nacija.

Nasilje dveju strana se nastavilo, sa različitim intenzitetom, sve do 1993. godine.

Ustanak je iznenadio mnoge strane, među njima Izrael i Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO) Jasera Arafata, koja je u to vreme bila u egzilu u Tunisu.

Jedan od glavnih rezultata Prve intifade bio je da je privukla svetsku pažnju na patnju Palestinaca koji žive pod okupacijom, a posebno na tvrdokorne mere koje Izraelci koriste za gušenje ustanka.

Slavni izraz koji je nastao koristio je tadašnji izraelski ministar odbrane Jicak Rabin.

On je pozvao na „slamanje kostiju“ demonstranata.

Rabin je verovao da će pucanje u Palestince ukaljati izraelski imidž u međunarodnoj zajednici, zato što bi im ispaljivanje bojeve municije u Palestince bez oružja donelo saosećanje.

Kako se Intifada nastavljala, Palestinci su prešli sa bacanja kamenja i Molotovljevih koktela na napadanje izraelskih snaga puškama, ručnim granatama i eksplozivima.

Procenjuje se da su Palestinci ubili više od 100 Izraelaca tokom prve Intifade, dok su izraelske snage ubile najmanje 1.000 Palestinaca.

Intifada se okončala 13. septembra 1993. godine, kad su Izrael i PLO potpisali Sporazume iz Osla, koji su pružili okvire za mirovne pregovore.

Izrael je prihvatio PLO kao zvaničnog predstavnika Palestinaca, a PLO se odrekao oružanog otpora.

Druga Intifada: Septembar 2000 – februar 2005.

Druga intifada je nazvana Al Aksa Intifadom.

Džamija Al Aksa treće je najsvetije mesto u Islamu i bila je žarište koje je obeležilo početak pet godina nasilja.

Palestinski lideri su iskoristili ime hrama da bi implicirali da je to ustanak iz naroda, a ne činovi nasilja koje je organizovala Palestinska uprava, kao što je tvrdio Izrael.

Dvadeset osmog septembra 2000. godine, tadašnji lider izraelske opozicije Ariel Šaron, čuvan od teško naoružanih izraelskih vojnika i policajaca, posetio je džamiju Al Aksa.

Sedam ljudi je poginulo prvog dana protesta, a više od 100 ranjeno.

Ono što je započelo sa nekoliko stotine palestinskih demonstranata koji su bacali cipele i kamenje na Šaronovo obezbeđenje pretvorilo se u demonstracije širom Palestinskih teritorija.

Scene ubistva dvanaestogodišnjeg palestinskog dečaka Muhameda Al Dure u Gazi dok se držao za oca postale su neki od najtrajnijih prizora drugog palestinskog ustanka.

Izraelska istraga je zaključila da je izveštaj francuske televizije iz 2000, u kom su optužene izraelske trupe za ubistvo deteta neosnovan.

Najdrastičnije razlike ustanka osamdesetih i 2000-tih su razmere konfrontacija i činova nasilja.

Druga Intifada je bila mnogo nasilnija od prve.

Iz UN-a kažu da je poginulo više od 5.800 ljudi od početka Druge Intifade u septembru 2000. i do kraja 2007. godine – skoro dve godine pošto je ustanak zvanično okončan.

Iako je teško utvrditi cifre za broj ljudi koji su poginuli tokom Intifade, većina analiza se poklapa u zaključku da je poginulo mnogo više Palestinaca nego Izraelaca.

Palestinski metodi napada su podrazumevali ispaljivanje raketa kao i samoubilačke bombaške napade na zgrade i autobuse.

Povremeno je bilo međunarodnih kritika na račun izraelskih metoda pri reakcijama, ali su Izraelci tvrdili da odgovaraju na organizovane oružane napade.

Pogledajte šta je Zapadna obala

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]