Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju o „hitnom prekidu vatre“ u Gazi, pošto Sjedinjene Američke Države ovog puta nisu uložile veto.
Dokumentom se predviđa i bezuslovno oslobađanje svih zatvorenika.
Od početka najvećeg sukoba izraelske vojske i palestinske ekstremističke grupe Hamas u oktobru 2023, Savet bezbednosti nije uspevao da postigne dogovor o prekidu vatre na Bliskom istoku.
Ovaj američki potez ukazuje na rastuće neslaganje sa saveznikom Izraelom po pitanju ofanzive u Gazi.
- Novi spor u UN: Kina osudila američki veto na poziv na hitan prekid vatre u Gazi
- Netanjahu odbio Hamasovu ponudu za prekid vatre u tri faze
- Izrael mora da učini sve da spreči genocid nad Palestincima u Gazi – Međunarodni sud pravde
Odlukom da ne blokira usvajanje rezolucije, Amerika je promenila prvobitni stav po ovom pitanju, poručeno je iz kabineta izraleskog premijera Benjamina Netanjahua.
Navode i da su otkazani sastanci izraelske delegacije i američkih zvaničnika, zakazani za ovu nedelju u Vašingtonu.
SAD su se uzdržale od glasanja, dok su ostale članice Saveta bezbednosti, njih 15, glasale za.
Amerika je sve do sada blokirala rezolucije koje pozivaju na prekid vatre, smatrajući da bi takav potez bio pogrešan dok Izrael i Hamas nastavljaju osetljive pregovore o primirju i puštanju talaca.
U četvrtak 21. marta podnela je, pak, sopstveni nacrt kojim poziva na prekid vatre, čime je pooštren stav prema Izraelu.
Džon Kirbi, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, izjavio je da odluka te zemlje da dopusti usvajanje rezolucije ne znači i „promenu u njenoj politici“.
SAD je podržao prekid vatre, ali nije glasao za rezoluciju, jer se u dokumentu ne osuđuje Hamas.
- Sto dana rata u Pojasu Gaze: Hiljade mrtvih, područje pretvoreno u ruševine i pepeo
- Šta je glad, kad se zvanično proglašava i zašto preti Gazi
- Gazi preti glad tokom Ramazana, svetog meseca posta
Ameriku su ranije optuživali da koristi moć veta kako bi zaštitila Izrael u Ujedinjenim nacijama.
Međutim, iz Vašingtona se čuje sve kritičniji ton prema Tel Avivu, zbog sve većeg broja poginulih u Gazi.
Prema podacima Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas, u izraelskom bombardovanju je stradalo više od 32.000 ljudi, uglavnom žena i dece.
Amerika je vršila pritisak na Izrael da omogući isporuku pomoći u Gazu, gde prema procenama međunarodnih organizacija, celokupnom stanovništvu preti glad. Ujedinjene nacije optužile su Izrael za ometanje pomoći, a Izrael je uzvratio da UN ne obezbeđuje distribuciju.
Rat je izbio 7. oktobra kada je Hamas, palestinska ekstremistička grupa koja upravlja Gazom, napala Izrael.
Tada je, prema izraelskim izveštajima, ubijeno oko 1.200 ljudi, dok je 253 zarobljeno.
Pogledajte i ovu priču iz Gaze
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
