Izrael i Palestinci: Šest sati u rukama Hamasa – nova svedočanstva o padu izraelske baze 7. oktobra

Godinu dana posle napada Hamasa od 7. oktobra 2023, u Izraelu se i dalje postavljaju neugodna pitanja o najsmrtonosnijem danu u njegovoj istoriji, kad je moćna vojske ove zemlje bila uhvaćena nespremna i vrlo brzo nadjačana.

BBC je čuo svedočanstva data porodicama o tome šta se desilo u jednoj vojnoj bazi koja je čuvala granicu sa Gazom.

Bazu Nahal Oz zauzeli su borci Hamasa ujutro 7. oktobra, a prema izveštajima u njoj je poginulo više od 60 izraelskih vojnika – dok su drugi uzeti za taoce.

Izraelska vojska tek treba da objavi nalaze zvanične istrage o tome šta se tamo desilo toga dana, ali je već obavestila rodbinu nastradalih, a neki od njih su podelili te detalje sa BBC-jem.

Ovo je najbliže što imamo zvaničnom svedočanstvu izraelske vojske o tome šta se desilo toga dana.

• Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
• Bile su izraelske „oči na granici“, ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
• Napad Hamasa na Izrael: Koje su sve frakcije učestvovale i zašto su Izraelci bili zatečeni
• Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze

U pokušaju da dodatno povežemo sve događaje, razgovarali smo i sa preživelima, videli poruke onih koji su poginuli i poslušali glasovne poruke o napadu dok je još bio u toku, što je sve pomoglo da se izgradi jasnija slika o brzini i žestini invazije.

BBC je otkrio:

• Mnogi vojnici u bazi primetili su sumnjive aktivnosti pre 7. oktobra, ne samo mlade žene čiji je posao bio da nadgledaju kamere na granici
• Vojnici su primetili nagli prestanak svih Hamasovih aktivnosti nekoliko dana pre napada
• Mnoge tamošnje izraelske trupe bile su nenaoružane, a zvanični protokol traži od vojnika da se povuku kad su pod napadom, umesto da napreduju
• Neka oprema za nadzor ili nije radila ili je Hamas mogao lako da je uništi

Detalji koje smo utvrdili postavljaju pitanja – među njima i zašto je toliko malo vojnika bilo naoružano u bazi koja je toliko blizu granice, zašto nije urađeno više da se reaguje na obaveštajne podatke i primljena upozorenja, kako to da je pojačanju trebalo toliko dugo da stigne i da li infrastruktura same baze nije zaštitila prisutne.

Predstavili smo naše nalaze Izraelskim odbrambenim snagama (IDF), koje su odgovorile rekavši da se nalaze usred „temeljne istrage događaja od 7. oktobra, među njima i onoga što se desilo u Nahal Ozu, i okolnostima koje su tome prethodile“.

Sedmog oktobra je Šaron – nije joj pravo ime – započela smenu u Nahal Ozu, na oko kilometar od granične ograde sa Gazom, u 04:00 sata ujutro.

Ona je bila deo čisto ženske vojne jedinice u bazi – poznate kao Tacpitanijot na hebrejskom – a njena uloga bila je da proučava snimke uživo sa kamera za nadzor ograde.

Žene su radile u smenama u ratnoj sobi baze, ili Hamalu, posmatrajući danonoćno Gazu preko brojnih monitora.

Hamal je soba bez prozora zaštićena čvrstim vratima i zidovima otpornim na eksplozije, sa strogim bezbednosnim protokolom.

U danima neposredno pre 7. oktobra, međutim, sve se umirilo.

„Nije bilo ničega i to nas je plašilo“, prisetio se jedan pešadinac stacioniran u bazi.

„Svi su osećali da je nešto čudno. Nije imalo smisla.“

IDF nisu shvatile šta se dešava umnogome zbog „velike arogancije“, kaže general Ziv, iz uverenja da „Hamas neće napasti, neće se usuditi, a čak i da se usudi, nije sposoban za to“.

„Otišli smo na spavanje šestog misleći da je tamo napolju mačka, a probudili smo se sedmog na to da je tamo tigar.“

U 05:30, pripadnici Golanske brigade su se pripremali da započnu patrolu džipom duž izraelske strane ograde – što su radili pre svitanja svakog jutra.

Ali onda su od nadređenih dobili uputstvo da odlože tu patrolu i da se povuku zbog pretnje od protivtenkovskih mina, reklo je troje njih BBC-ju.

„Postojalo je upozorenje. Bilo je zabranjeno ići rutom uz ogradu“, priseća se jedan od njih.

Još jedan pripadnik Golanske brigade, 21-godišnji Šimon Malka, rekao je da je takvo upozorenje neobično, ali se već dešavalo, tako da nisu mnogo razmišljali o njemu.

IDF su rekle porodicama ljudi u bazi toga dana da je veliki broj pripadnika vojske bio nenaoružan.

General Izrael Ziv, bivši šef Operativne divizije IDF-a, rekao je za BBC da tokom njegove službe nikad ne bi bilo nenaoružanih vojnika u pograničnim oblastima.

„To nema nikakvog smisla… Smisao vojnika je u njegovom oružju“, kaže on.

Naoružano osoblje u Nahal Ozu toga dana obuhvatalo je jedinicu pešadinaca iz IDF-ove Golanske brigade.

BBC je ranije izvestio da je Tacpitanijot primetio eskalaciju sumnjivih aktivnosti na drugoj strani ograde, ali smo sada utvrdili da su zbog istih stvari bili zabrinuti i drugi vojnici u bazi iz drugih jedinica.

General Ziv kaže da je standardni protokol IDF-a da povuče ljude tokom sumnjivih napada kao što je ovaj da bi se „izbeglo da postanu izloženi kao mete“.

Ali, kaže on, „Hamas je to shvatio i preokrenuo u vlastitu korist“.

On kaže da je baza trebalo da bude opremljena položajima sa kojih je Golanska brigada mogla bezbedno da odgovori na napad.

„Postoje veoma proste tehnike zaštite vojnika tako da budu u zaklonu, ali i dalje u situaciji da delaju, da ne izgube pregled situacije“, kaže on.

Dok su pripadnici Golanske brigade čekali udaljeni od ograde, Šaron je počela da primećuje pokrete među borcima Hamasa.

Ali ta kretanja nisu delovala drugačije od rutinskih – „i oni imaju smene“.

U 06:20, Hamas je počeo da ispaljuje rakete, ali Šaron ponovo kaže da to ispočetka nije delovalo zabrinjavajuće – već je doživela raketne napade ranije i baza je bila dobro zaštićena od njih.

„Obično se radi o pet minuta vatre i onda nastane pauza“, kaže ona.

Ali ovaj put nije bilo pauze.

Oko 06:30, Šaron kaže da je mogla da vidi kako se snage Hamasa približavaju.

Tacpitanijot je poslao radio poruku kopnenim snagama da ih upozori.

„Svi položaji, četvorica ljudi trče ka ogradi, prijem“, rekla je jedna mlada žena, dok joj je glas blago podrhtavao.

„Identifikujem dvojicu naoružanih ljudi kako trče ka ogradi, prijem.“

U isto vreme je Šimon na svom radiju čuo šifru za raketni napad.

Njegov komandant je izdao naređenje da iskoče iz njihovog džipa u Namer – tip izraelskog oklopnog ličnog transportera – i krenu ka ogradi.

Ali nije video nikakve upade i pretpostavio je da se radi samo o vežbi.

Ovaj takozvani gvozdeni zid su IDF i ljudi širom Izraela odavno smatrali neprobojnim, a opet su baze duž njega počele da prijavljuju upade.

Svaka pripadnica Tacpitanijota u smeni u Nahal Ozu videla je između dva i pet upada u sektor granične ograde za čiji su nadzor bile zadužene, kaže Šaron.

One su gledale kako se borci Hamasa probijaju u Izrael.

General Ziv kaže da je lakoća sa kojom su borci prešli ogradu pokazalo ranjivost barijere koje su se doživljavale kao neprobojne.

„Kao što ste mogli da vidite, dva natovarena kamiona mogla su samo da dođu i da je probiju. To nije bilo ništa. Čak i da je tamo stajalo minsko polje od 50-60 metara, zadržalo bi Hamas na nekoliko sati.“

Nedugo pre 06:40, izviđački punkt u Nahal Ozu bio je pogođen raketom i oštećen, prema IDF-ovim beleškama za brifing porodica podeljenim sa BBC-jem.

Sistem za snajpersko osmatranje je aktivirano iz Hamala – nervnog centra baze – a oficir je pokušao da puca iz daljine na borce koji su pokušali da pređu granicu, rekle su IDF porodicama.

Oficiri pešadije takođe su se pridružili Tacpitanijotu u Hamalu.

Šaron se priseća kako je jedna komandirka došla u pidžami.

A onda, nakon što su borci nastavili da pucaju u kamere za nadzor, monitoru u Hamalu su počeli da se zamračuju jedan za drugim.

• Šta je Hamas
• Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze
• Hamas iznenadio Izrael taktikom iz Drugog svetskog rata

Operacije Hamasa naočigled ovih kamera za nadzor duž granice iz ranijih nedelja bile su taktične, kaže general Ziv, da bi „normalizovale stvari“.

Samo 100 metara od mesta na kom su radile pripadnice Tacpitanijota, Alroj – jedan od pet IDF-ovih izviđačkih balonista na licu mesta toga jutra – bio je probuđen raketama i sirenama, rekao je njegov otac Rafi Ben Šitrit za BBC.

IDF je kasnije preneo detalje prvobitne istrage Alrojevoj porodici o tome šta se desilo toga dana.

Balon u Nahal Ozu je pružao dublji pogled u Gazu i trebalo je da bude operativan 24 časa dnevno.

Ali 7. oktobra on je bio jedan od tri duž granice koji su bili pokvareni.

„Balon u Nahal Ozu nije radio i niko se oko toga nije nervirao, rečeno im je da će biti popravljen u nedelju“, kaže Ben Šitrit.

„Vladala je atmosfera: ‘Hamas je odvraćen od napada, čak i ako se nešto desi, to će biti teroristička infiltracija ili u najgorem slučaju teroristički odred.“

Na njenom mestu za nadzor, Šaron je nastavila mahnitu komunikaciju sa vojnicima na terenu.

„Plakala sam i vršila objave, istovremeno“, kaže ona.

Ona se seća kako je zapovednica povikala „tišina“ zato što su neke mlade žene počele da gube prisebnost usred sveopšteg užasa.

Na ogradi, Šimon kaže da je sledio uputstva za kretanje dobijene preko radija.

On još uvek nije mogao da shvati zašto je glas mlade žene koji je čuo zvučao toliko uspaničeno.

„Mogao sam da osetim stres, ali nisam mogao ništa da vidim.“

Kad je njegova jedinica stigla do mesta na koje su ga uputile devojke iz Tacpitanijota, videli su kako Hamasovi kamioni probijaju ogradu.

„Počeli su da pucaju na nas. Bilo je možda pet kamiona.“

Vojnici su uzvratili vatru i pregazili ljude na motociklu.

Malo posle 07:00 sati, došao je momenat kog su se svi plašili, a niko nije mogao da zamisli.

Borci Hamasa našli su se na vratima Hamala.

„Ustaj, teroristi su na vratima“, priseća se Šaron da joj je rečeno.

Pripadnice Tacpitanijota su dobile naređenje da napuste položaje i upute se u kancelariju unutar ratne sobe.

General Ziv kaže da oni na višim položajima u vojsci nisu stavili dovoljan naglasak na odbranu samih baza, usredsredivši se umesto toga na spoljne patrole.

„To je bio deo čitavog tog haosa, jer jednom kad ih je neprijatelj iznenadio i ušao u bazu, oni za to nisu bili spremni. Čitava stvar se srušila“, kaže on.

Negde oko 07:20, napadnut je objekat poznato kao štit – bunker protiv bombardovanja izvan Hamala.

Među onima koji su skrivali unutra bile su neke pripadnice Tacpitanijota koje nisu bile na dužnosti, a njih su štitile „četiri ratnice“, prema poruci sa Vocapa koju je u 07:38 poslala jedna od pripadnica Tacpitanijota koje se skrivala unutra i koju je video BBC.

U grupi više nije bilo poruka od nje.

IDF su rekle porodicama da su ove „ratnice“ bile jedini naoružani ljudi u skloništu – i one su držale borce Hamasa na odstojanju vatrom iz oružja sve dok eksplozija granate nije ubila jednu od zapovednica i ranile ostale unutra.

U tom trenutku, desetak vojnika je uspelo da pobegne iz skloništa i zaključalo se u barakama za smeštaj.

Svi drugi u štitu bili su ili ubijeni ili zarobljeni od Hamasa.

Šimon i njegov komandir su se uputili nazad u bazu, ali još uvek nisu bili svesni razmera onoga što se dešava.

IDF su kasnije obavestile porodicu jedne od žrtava u Nahal Ozu da je napad na bazu započeo udarima dronova i delovanjem 70 boraca iz četiri pravca, i da im se pridružilo još mnogo drugih kako je vreme prolazilo.

Duž čitavog Pojasa Gaze, hiljade su prešle na izraelsku teritoriju.

Tokom njegovog povratka u bazu, Šimon kaže da je počeo da shvata razmere napada.

„Kad smo stigli u bazu, sve je bilo spaljeno“, kaže on.

U kancelariji unutar Hamala, Šaron kaže da je grupa od dvadesetak vojnika pokušavala da smiri jedne druge.

Za to vreme, iznova su pokušavali da traže podršku.

„Mislim da je neko rekao: ‘Nema pojačanja, niko ne može da dođe’, a sećam se da je moj oficir rekao: ‘Nama ne treba pojačanje, nama treba spasavanje.'“

Nedugo pre 08:00 sati, stigao je izraelski dron poznat kao Zik, ali je imao problema da razlikuje izraelske vojnike od boraca Hamasa, prema svedočanstvu IDF-a, što je značilo da je bio sporiji u napadanju namenjenih meta.

Negde u isto vreme, započeo je napad na Hamal, uz mnogo pucnjave.

Naoružani su se borili na vratima zgrade da bi sprečili Hamas da uđe.

Borbe su se nastavile oko četiri sata.

U međuvremenu, Šimon kaže da su on i drugi vojnici koji su se borili u bazi bili potpuno nadjačani.

Nije bilo znakova dolaska pojačanja.

„Sve je bilo vrlo nejasno.“

Negde oko 09:00 sati, pripadnici Golanske brigade su se uputili u menzu baze gde im je Tacpitanijot rekao da se krila većina boraca.

Rodbina će kasnije saznati od IDF-a da je bilo 150 boraca na svakih 25 borbenih vojnika koji su ušli u Nahal Oz toga dana.

„Ono što je Hamas radio toga jutra bilo je zatrpavanje“, kaže general Ziv.

„Bilo je više od 70 različitih upada… više od 3.000 terorista… Znali su da nemaju kvalitet pa su morali da idu na kvantitet.“

Na snimku, koji su izraelski mediji napravili negde u to vreme, vide se mlade oficirke za nadzor u Nahal Ozu, koje je zarobio naoružani Hamas.

„Pseta jedna, pregazićemo vas“, može da se čuje kako govori jedan muškarac dok su ženama ruke vezane i stoje okrenute prema zidu.

Devetnaestogodišnja Nama Levi, koja je tek počela da radi u bazi prethodnog dana, molila je za milost jer ima „prijatelje u Palestini“, dok joj je lice bilo prekriveno krvlju.

Na snimku se vidi kako se žene odvlače u vozilo koje ih čeka i odvoze dalje.

Za Naminu majku to su neizdrživi snimci.

„Rane, krv, ono što govori, šta teroristi govore njima, užas tih trenutaka“, kaže doktorka Ajelet Levi.

General Ziv kaže da su Tacpitanijot u Nahal Ozu „bili fantastični – greška je bila u sistemu, u komandatima, a ne u njima.“

Više od tri sata od početka napada, u 09:45, helikopter IDF-a počeo je da puca na borce Hamasa, rekli su oficiri ožalošćenoj rodbini.

Pucao je u bazu 12 puta.

Šimon i još šestoro, među njima i njihov komandir, odvezli su se iz baze i vratili u formaciji peške.

On kaže da se na njih zapucalo „sa svih strana“.

Kroz zvuke vatre iz automatskog oružja pristizao je niz pojedinačnih hitaca, koje je ispaljivao Hamasov snajperista kog nisu mogli nigde da vide.

„Svaki put kad bi opalio, jedan od mojih prijatelja bi dobio metak u glavu“, kaže on.

Šimon kaže da je on bio jedini od onih koji su se borili uz njega ko je preživeo, a i on je zamalo stradao.

„Metak mi je prošao pored glave… Mogao sam da čujem metke kako udaraju u beton oko mene i da osetim njihovu vrelinu.“

U tom trenutku, kaže on, radio više nije bio funkcionalan.

General Ziv opisuje taj dan kao „savršenu oluju“.

„Pojačanje nije stizalo toliko mnogo sati jer niko nije znao šta se tačno dešava i gde da ga pošalje“, objašnjava on.

Šimon je uspeo da pobegne sa lica mesta i da pređe u snajperski položaj pre nego što se pridružio vojnicima iz druge jedinica koji su pošli da zaštite kibuc.

U Hamalu, ili ratnoj sobi, došlo je do značajnog razvoja događaja oko 11:00 sati.

Nestalo je struje, što znači da su se brave na vratima, koje su bile povezane na električni sistem, otključale.

Vrata ratne sobe ostala su širom otvorena, prema izveštaju IDF-a podnesenom većem broju porodica.

Borci Hamasa počeli su da pucaju unutra i da ubacuju granate.

Jedan borac je ubijen u borbi noževima licem u lice sa vojnikom Golanske brigade, rekle su IDF porodicama.

General Ziv je rekao da je, u trenutku kad su se vojnici oslanjali na brave na vratima za njihovu bezbednost, širi vojni sistem „već bio zakazao“.

Tokom brifinga IDF-a porodicama, one su rekle da su „teroristi ubacili zapaljivu supstancu u Hamal i zapalili ga“.

„Dim je bio veoma gust. Svi su počeli da kašlju i da se guše. Ljudi su počeli da se ruše i padaju u nesvest“, priseća se Šaron.

Jedna majka kaže da su joj IDF rekle da je Hamas u napadu koristio „toksičnu supstancu“, mada drugi nisu znali za ta detalj ili su rekli da su IDF u međuvremenu promenile priču oko toga.

Negde u 12:30, sedam ljudi u Hamalu – među njima i Šaron – uspeli su da napipaju put do prozora toaleta i da ispužu napolje, prema svedočanstvima onih koji su bili prisutni toga dana.

Tamo su ona i drugi preživeli čekali da dođe još neko.

Ali niko više nije došao.

Šaron je jedina od pripadnica Tacpitanijota sa smene toga dana koja je preživela.

Jedna druga žena iz jedinice, koja je bila u bazi ali nije radila toga jutra, takođe je preživela.

Do kraja dana 7. oktobra, vojska je povratila kontrolu, ali mnogi od onih koji su bili stacionirani tamo nisu preživeli dan.

Sedam pripadnica Tacpitanijota odvedeno je u Gazu kao taoci, gde je jedna ubijena, druga spasena, a još pet je i dalje tamo.

Širom Izraela toga dana ubijeno je oko 1.200 ljudi – među njima više od 300 vojnika – a 251 je uzet za taoce.

Od tada je poginulo više od 41.000 Palestinaca kao posledica izraelske vojne akcije u Gazi, tvrdi Ministarstvo zdravlja koje vodi Hamas.

U mrtve iz Nahal Oza spadaju i balonista Alroj i četiri njegova druga, koji su se upustili u dugu oružanu borbu sa Hamasom, kaže njegov otac, pozivajući se na informacije koje je dobio od IDF-a.

Oni su uspeli da ubiju desetak boraca, rekao je on, ali njih petorica su bili nadjačani i svi su pronađeni mrtvi u mobilnom skloništu u 14:30.

Ratna soba – koja je bila zamišljena kao bezbedno mesto za jedinice baze – bila je uništena.

Fotografije i video snimci pokazuju da je spaljena, a ekrani koje su Tacpitanijot nadgledali zatamnjeni.

U pepelu su pronađeni koštani fragmenti.

Preživeli i porodice nastradalih i otetih ostali su bez odgovora na pitanje kako je sve moglo baš toliko da pođe po zlu.

Dodatno izveštavanje: Džon Donison i Naomi Šerbel-Bol

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]