Dok traje ofanziva Izraela u Pojasu Gaze, Palestinci su počeli da obeležavaju islamski sveti mesec Ramazan.
Uoči Ramazana, u Jerusalimu su u nedelju, 10. marta izbili sukobi pošto je izraelska policija sprečila stotine Palestinaca da uđu u džamiju Al Aksa – treće najsvetije mesto u islamskom svetu.
I izraelske i palestinske novinske agencije su objavile snimke iz okoline Al Akse na kojima se vidi kako izraelski policajci jure za Palestincima i udaraju ih.
Hiljade policajaca raspoređeno je po ulicama Starog grada u Jerusalimu, gde se svakog dana očekuje desetine hiljada vernika u džamiji Al Aksa tokom Ramazana.
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
- Zašto je najava žrtvovanja životinje dovela do sukoba u Jerusalimu
- Ko su izraelski Arapi
- U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
Od smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra, Izrael je Palestincima ograničio pristup Al Aksi.
Muškarcima mlađim od 45 godina, tinejdžerima, kao i Palestincima koji žive na okupiranoj Zapadnoj obali mesecima nije dozvoljen pristup.
Hamas je iznenada napao jug Izraela 7. oktobra, ubivši oko 1.200 ljudi i otevši oko 240.
Izrael je potom uzvratio žestokom ofanzivom na Pojas Gaze, najpre vazdušnim udarima, a potom i kopnim akcijama, a do sada je poginulo više od 30.000 Palestinaca, prema Hamasovim izvorima.
Krajnje desničarski izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir pozvao je na stroža ograničenja pristupa izraelskim muslimanskim građanima Al Aksi, rekavši da bi to trebalo da spreči Hamas da „proslavi pobedu“ dok su izraelski taoci i dalje zarobljeni u Gazi.
Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je odbacio takvu ideju.
Još nije jasno koliko će ljudi smeti da dođe na lokaciju tokom meseca Ramazana.
Jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi rekao je u ponedeljak, 11. marta da ograničenja koja je Izrael uveo na pristup muslimanskim vernicima kompleksu džamije Al Aksa tokom Ramazana guraju situaciju ka „eksploziji“.
Ova oblast je dugo bila žarište problema i bila je jedna od polaznih tačaka poslednjeg rata 2021. između Izraela i Hamasa.
Zašto je Al Aksa toliko važna?
Al Aksa se nalazi u središtu Starog grada u Jerusalimu, na brdu koje muslimani zovu Al Haram Al Šarif – Plemenito svetilište.
Na ovom mestu se nalaze dva sveta muslimanska mesta – Kupola na steni i džamija Al Aksa, koja je izgrađena u osmom veku.
Ceo kompleks se često u javnosti naziva džamijom Al Aksa.
Jevreji ovaj kompleks koji se prostire na 14 hektara, zovu Hramovna gora.
Za muslimane je Al Aksa treća najsvetije mesto islama, posle Meke i Medine.
Na ovom mestu muslimani iskazuju poštovanje brojnim ličnostima koje smatraju prorocima, kao što su Ibrahim (Abraham), Davud (David), Sulejman (Solomon), Iljas (Ilija) i Isa (Isus).
Muslimani veruju da je prorok Muhamed odveden iz Meke u Al Aksu, odakle se uzdigao u raj tokom jedne noći 620. godine.
Ista lokacija, Hramovna gora, predstavlja najsvetije mesto u judaizmu.
Jevreji veruju da je kralj Solomon tu izradio prvi hram pre 3.000 godina.
Na tom mestu je izgrađen i drugi jevrejski hram koji su Rimljani uništili 70. godine nove ere.
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
- Šta predviđa plan Netanjahua za vreme posle rata u Gazi
Ko danas upravlja kompleksom?
Izrael je osvojio kompleks Al Akse 1967. tokom rata sa arapskim susedima i anektira ga zajedno sa ostatkom Istočnog Jerusalima i obližnjim delovima Zapadne obale.
Ove oblasti su u tom trenutku bile pod kontrolom Egipta i Jordana, a potezi Izraela nikada nisu međunarodnom priznati.
Hašemitski kralj Jordana je zvanični čuvar muslimanskih svetinja i kompleksa Al Akse.
On imenuje članove zadužbine zvane Islamski vakuf koji nagledaju kompleks.
Prema dugogodišnjem sporazumu, nemuslimani mogu da posete lokaciju Al Akse, ali samo muslimanima je dozvoljeno da se mole.
Glavni rabinat Izraela zabranjuje Jevrejima da uđu u kompleks na Hramovnoj gori jer se smatra previše svetim da bi mogli da gaze po njemu.
Prema pravilima izraelske vlade, hrišćani i Jevreji smeju da posećuju ovo mesto samo kao turisti, i to samo četiri sata dnevno, pet dana u nedelji.
Jevreji se mole kod Zida plača, ispod Hramovne gore, za koji se veruje da je poslednji sačuvani ostatak Solomonovog hrama.
Koji su sve sukobi izbili u Al Aksi?
Tokom 2000. godine, Arijel Šaron, tadašnji lider najveće izraelske opozicione stranke, došao je u kompleks sa grupom desničarskih poslanika Likuda.
„Hramovna gora je u našim rukama i ostaće u našim rukama. To je najsvetije mesto u judaizmu i svaki Jevrejin ima pravo da poseti Hramovnu goru“, rekao je Šaron tada.
Palestinci su protestovali, došlo je do sukoba sa policijom koji su prerasli u Drugu palestinsku intifadu (ustanak).
Taj događaj poznat je kao Intifada Al Akse.
Tokom ove intifade stradalo je oko 3.000 Palestinaca i oko 1.000 Izraelaca.
U maju 2021, Palestinci su protestovali protiv iseljenja nekih porodica iz kvarta Šeik Džara u Jerusalimu.
Nedugo posle, demonstranti su se sukobili sa izraelskom policijom u kompleksu Al Akse.
Povređeno je više od 160 Palestinaca i 17 policajaca.
Kao odgovor na poteze policije, islamistička grupa Hamas je iz pojasa Gaze raketirala Izrael, što je izazvalo sukob koji je trajao 11 dana.
Prošle godine, prvi put posle tri decenije poklopili su se islamski sveti mesec Ramazan i tronedeljeni jevrejski praznik Pesah.
Viđene su nasilne scene kada je izraelska policija raščistila dvorište kako bi jevrejski posetioci ušli u kompleks.
Policija je tada saopštila da su pojedini Palestinci sa kompleksa bacali kamenice ka Zidu plača.
U aprilu 2023. policija je izvršila raciju u džamiji Al Aksa, uz obrazloženje da su se unutra zatvorili „provokatori“.
Policija je saopštila da su njene pripadnike gađali kamenicama i pirotehnikom.
Palestinci su optužili izraelsku policiju da je koristila šok bombe i suzavac i da je u sukobima povređeno 50 ljudi.
Protesti su počeli zbog navoda o najavama pojedinih organizacije esktremnih Jevreja da žele da izvedu ritual žrtvovanja koze na Hramovnoj gori uoči Pesaha.
Taj ritual se praktikovali Jevreji u biblijsko vreme, pre nego što su im Rimljani uništili hram.
Izraelska policija i verske vlasti saopštile su da neće dozvoliti takvu ceremoniju.
Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, istakao je tada da „policija mora da deluje tako da sačuva red, slobodan pristup pripadnicima svih religija, kao i status-kvo Hramovne gore“.
Islamski vakuf je policijsku raciju nazvao „očiglednim kršenjem identiteta i funkcije džamije kao mesta na kojem se mole samo muslimani“.
Izraelski mediji objavili su da su palestinski ekstremisti u znak odmazde iz Gaze ispalili 16 raketa.
Pogledajte video; Šta je Zapadna obala
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
