Rat u Pojasu Gaze traje 100 dana, sa blizu od 25.000 mrtvih, ogromnim razaranjima, patnjama, a danima raste strah od prelivanja sukoba i na druge regione Bliskog istoka.
Izrael kaže da je upotrebio više od 10.000 bombi i projektila i izveo stotine vazdušnih napada širom Pojasa Gaze, od kada je iznenadni Hamasov napad na jug Izraela 7. oktobra pokrenuo rat.
Zvaničnici u Gazi kažu da je više od 50 odsto stambenih jedinica u Pojasu uništeno, neupotrebljivo ili oštećeno od početka sukoba.
Prema procenama, skoro dva miliona ljudi u enklavi ili 85 odsto stanovništva, napustilo je domove.
Pogledajte snimke dronom sa područja u južom delu Pojasa Gaze – Kan Junisa, Magazija i Rafe
Najveći sukob Izraela i Hamasa poslednjih decenija pokrenut je posle iznenadnog upada palestinskih ekstremista na jug Izrael 7. oktobra, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, većinom civila, a još oko 240 ljudi uzeti su za taoce.
Prema palestinskim izvorima, od 8. oktobra do 15. januara, u izraelskim napadima ubijeno je blizu 24.000 ljudi, uglavnom dece i žena.
Tokom sukoba, koji traje više od tri meseca, samo jednom su obustavljena neprijateljstva na sedam dana tokom kojih su razmenjeni zarobljenici sa obe strane.
Bilo je pokušaja da se ponovo uspostavi primirje, ali bez uspeha.
Izraelske vlasti kažu da će rat trajati sve do ispunjenja ciljeva, a prvi je potpuno uništenje Hamasa.
Agencije Ujedinjenih nacija više puta su upozorile da je Pojas Gaze postao „najgore mesto na zemlji“.
U senci krvavog rata u Pojasu Gaze, pred Međunarodnim sudom pravde održano je prvo saslušanje po tužbi Južnoafričke Republike (JAR) koja optužuje Izrael za genocid, dok izraelska vlada kaže da se radi o „izvrtanju istine“.
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
- 100 dana od nezamislivog napada koji je pokrenuo razarajući rat
- Šta stopa smrtnosti u Gazi govori o ratu
- Izraelski plan za Gazu za posle rata: Ograničena vlast Palestincima
Hoće li se sukob preliti u Liban i Jemen?
U svetu raste strah da će se sukob preliti na širi region Bliskog istoka posebno posle napada Amerike i Britanije na objekte ekstremističke vojno-političke organizacije Huta u Jemenu.
Udarima navođenih projektila na Jemen prethodili su napadi Huta na trgovačke brodove u Crvenom moru, a njihovi lideri kažu da su to radili u znak podrške Hamasu u Gazi.
Huti su se momentalno zarekli da će odgovoriti.
Kao što podržava Hamas, Iran pruža podršku i Hutima, pobunjeničkoj grupi koja drži pod kontrolom delove jemenske države i u sukobu je sa vlastima.
Više o napadima u Jemenu pročitajte ovde.
Džeremi Bouen, dopisnik BBC-ja sa Bliskog istoka, analizira da je moguće i da će proiranske grupe u Iraku i Siriji intenzivirati akcije protiv američkih snaga u regionu.
Ako se ova arena još više zagreje, a američke snage budu na to uzvratile, napori američke diplomatije da se izbegne potpuni rat Izraela i Hezbolaha, libanskog vojnog i političkog pokreta kog podržava Iran, biće otežani.
Huti su takođe deo mreže saveznika i posrednika, takozvane Osovine otpora, koju je Iran oformio kao prednji kraj odbrane protiv njihovih neprijatelja.
Celu analizu pročitajte u odvojenom tekstu.
Uporedo sa bitkama Huta i zapadnih saveznika, traje i sporadična razmena vatre libanskog Hezbolaha i Izraela.
Situacija je pogoršana poslednjih nedelja nakon ubistva najpre zamenika lidera Hamasa u Bejrutu, a potom i likvidacije visokog komandanta Hezbolaha.
Hezbolah, ili Božja stranka, šiitska je politička i vojna organizacija koja ima veliku moć u Libanu, ali se u zapadnim i arapskim državama smatra terorističkom organizacijom.
Ova organizacija podržava palestinske ekstremiste u Pojasu Gaze, ali nije objavila da će ući u direktan sukob sa Izraelom zbog ofanzive na palestinske teritorije.
Od najnovijeg sukoba, od oktobra 2023, više od 100 ljudi je ubijeno u Libanu, većinom borci Hezbolaha, ali među poginulima su i civili, među kojima i tri novinara.
Izraelska vojska je evakuisala hiljade civila koji žive u desetinama zajednica u pograničnoj oblasti.
Više o Hezbolahu pročitajte ovde.
Prvih dana nove godine, Izrael je predstavio plan za vreme posle rata, prema kojem bi postojala ograničena palestinska vlast na toj teritoriji, a Izrael bi zadržao ukupnu bezbednosnu kontrolu.
Više o planu pročitajte ovde.
Tužba za genocid protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde
Južnoafrička Republika (JAR) podnela je tužbu pred Međunarodnim sudom pravde kojom optužuje Izrael za genocid , dok izraelska kaže da se radi o „izvrtanju istine“.
Na prvom saslušanju, zastupnici JAR-a optužili su Izrael da želi da „uništi“ Gazu i pozvali sud da naredi Izraelu da prekine vojne operacije.
Kako tvrde, Izrael krši Konvenciju o genocidu iz 1948. godine, koje su obe države potpisale, i koja obavezuje strane da spreče genocid, a više o tužbi možete da pročitate ovde.
Izrael se brani nazivajući optužbe „licemernim, neosnovanim i izvrtanjem istine“.
Proces, koji je u petak otpočet pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, najvišim sudom UN-a, mogao bi da potraje godinama.
Više o tužbi pročitajte u odvojenom tekstu.
Hronologija najvažnijih događaja:
- Hamas, ekstremistička grupa koja kontroliše Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael
- Tada je ubijeno 1.200 ljudi, a oteto oko 240
- Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdušnim udarima na Pojas Gaze, a poslednjih dana pojačava kopnene napade
- Više od 23.200 ljudi poginulo je u Pojasu Gaze do sada, kažu palestinski izvori pod upravom Hamasa
- Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug
- Tokom izraelske opsade Gaze, više od 700.000 Palestinaca otišlo je iz severnog u južni deo Pojasa
- Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu, opkolivši grad Gazu i presekavši Pojas Gaze na dva dela
- Izraelska vojska poručuje da bi napadi na Gazu mogli da potraju nekoliko meseci „dok na kraju ne bude više Hamasa“
- Izraelska vojska izvela je 31. oktobra vazdušni napad na izbeglički kamp Džabalija, u severnom delu Pojasa Gaze, ubivši i ranivši desetine ljudi
- Hamas je izgubio kontrolu nad severom Pojasa Gaze, zauzeli smo njegovo uporište u Džabaliji, objavila je izraelska vojska 9. novembra
- Oko 300.000 ljudi učestvovalo je 11. novembra u propalestinskom maršu u Londonu
- Izraelska vojska ušla je 15. novembra u kompleks glavne bolnice u Gazi, tvrdeći da se u tunelima ispod nje nalazi komandno mesto Hamasa
- Stotine pacijenata i lekara izašli su u 18. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi, noseći bele zastave. Izrael danima pretražuje bolnicu
- Tridesetak prevremeno rođenih beba evakuisano je 20. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi u Egipat
- Prvo i jedino primirje Izraela i Hamasa trajalo je sedam dana, od 24. novembra do 1. decembra kada su oslobođeni zatočeni sa obe strane
- Izrael je 1. decembra, posle sedam dana primirja, nastavio napade na Pojas Gaze, a 3. decembra je saopštio da su njegove snage ušle i u Kan Junis, najveći grad u južnom delu područja
- SAD blokirale rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o prekidu vatre
- U decembru su učestali napadi jemenske pobunjeničke grupe Huti na brodove u Crvenom moru, lanci snabdevanja poremećeni
- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je krajem decembra rezoluciju u kojoj se traži stvaranje uslova za dostavljanje pomoći u Gazi, ali bez pominjanja obustave neprijateljstava
- Južna Afrika je krajem decembra 2023. podnela Međunarodnom krivičnom sudu tužbu protiv Izraela optužujući ga za genocid,
- Saleh al-Aruri, zamenik političkog lidera Hamasa, ubijen je u libanskom glavnom gradu Bejrutu 2. januara 2024. Izrael još nije potvrdio da je izvršio ovaj napad, Hezboloh poručuje da ubistvo neće proći nekažnjeno
- Izraelski ministar odbrane izneo je 5. januara 2024. plan za Gazu posle rata: Ograničena palestinska uprava, a Izrael će potpuno bezbednosno kontrolisati područje
- Pred Međunarodnim sudom pravde 11. januara 2024. počeo je proces protiv Izraela po tužbi Južnoafričke Republike za genocid, što Izrael negira
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
