Izrael i Palestinci: Zahtevi izraelskim vlastima da odobre humanitarnu pauzu i poruka: „Ne sme da bude ponovne okupacije Gaze“

Dok najmoćnije zemlje sveta pritiskaju Izrael da pristane na pauzu u napadima na Pojas Gaze, izraelska vojska tvrdi da se najžešće borbe sada vode u srcu grada Gaze koji je potpuno opkolila u nameri da značajno oslabi snagu Hamasa, palestinske ekstremističke organizacije.

Sa sastanka Grupe 7 zemalja sveta, koje predvodi Amerika, upućena je poruka izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da odobri pauzu u ofanzivi na Pojas Gaze kako bi se dopremilo još humanitarne pomoći ugroženim palestinskim civilima i još ljudi moglo da pređe u Egipat.

U najvećim sukobima u poslednjih decenija u tom delu sveta, u Pojasu Gaze poginulo je više od 10.300 ljudi, od kojih 4.100 dece, saopštilo je Ministarstvo zdravlja pod upravom Hamasa.

Izrael je započeo najpre vazdušne udare, a potom i kopnene akcije u Pojasu Gaze u znak odmazde zbog prethodnog napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra kada je nastradalo najmanje 1.400 ljudi, a oko 240 oteto.

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
• Šta je granični prelaz Rafa i zašto je jedina slamka spasa za Gazu

Nakon što je izraelska vojska u ponedeljak saopštila da je potpuno opkolila grad Gazu i „presekla“ Pojas Gaze na dva dela – severni i južni, šefovi svih glavnih agencija Ujedinjenih nacija pozvali na „trenutni humanitarni prekid vatre“, uz poruku: „Što je mnogo, mnogo je“.

Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, izjavio je da zaštita civila „mora biti najvažnija“ u sukobu Izraela i Hamasa, upozorivši da Pojas Gaze postaje „groblje za decu“.

Izrael ne sme ponovo da okupira Gazu, kaže Vašington

Povodom izjave Netanjahua da će Izrael, kada se sukob završi, preuzeti „ukupnu bezbednosnu odgovornost za Gazu“, Bela kuća je poručila da se protivi novoj okupaciji Gaze ili pokušajima smanjena jedne od palestinskih teritorija.

Potom je izraelski zvaničnik pojasnio Netanjahuov komentar o budućnosti Gaze, rekavši da kada je premijer to rekao mislio je da će osigurati da ona bude demilitarizovana oblast.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, izjavio je da ključni element budućeg mira mora da bude da „nema prisilnog raseljavanja Palestinaca iz Gaze“.

Kao ostale uslove naveo je i da ne sme da bude ponovne okupacije Gaze posle završetka tekućeg sukoba, njene blokade ili opsade, kao ni smanjenja teritorije Pojasa Gaze.

Rekao je i da budući planovi treba da uključe i ujedinjenje Gaze sa Zapadnom obalom pod palestinskim vlastima, ali i osigurati da „sa Zapadne obale ne mogu da dolaze terorističke pretnje“.

Zapadna obala je druga palestinska teritorija u kojoj Palestinci imaju određeni stepen autonomije i tom oblašću upravlja Fatah koji je suprotstavljen Hamasu.

Blinken je rekao da budući planovi za mir treba da budu „put da Izraelci i Palestinci žive jedni pored drugih“ u dve odvojene države.

„Verujemo da je sada vreme da započnemo razgovor o budućnosti. Ne sutra, ne posle rata, već danas“.

Uporedo traju i globalni politički sukobi u vezi sa Bliskim istokom.

Pojedine zemlje, poput Turske i Južne Afrike, povukle su diplomate iz Izraela u znak jasnog nezadovoljstva i osude akcijama Tel Aviva u Pojasu Gaze, a Bolivija je prva zemlja na svetu koja je prekinula odnose sa Izraelom.

Koje zemlje podržavaju Izrael, a koje osuđuju odmazdu pročitajte u ovom tekstu.

Hronologija najvažnijih događaja:

• Hamas, ekstremistička grupa koja kontroliše Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael
• Tada je ubijeno 1.400 ljudi, a oteto 245. Do sada je oslobođeno pet talaca – pročitajte izjavu jedne od oslobođenih žena
• Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdušnim udarima na Pojas Gaze, a poslednjih dana pojačava kopnene napade
• Više od 10.300 poginulo je u Pojasu Gazi do sada, među kojima je više od 4.000 dece, kao i da je više od 25.400 ranjenih kažu palestinski izvori pod upravom Hamasa
• Pojas Gaze postaje groblje za decu, kaže Antonio Gutereš, generalni sekretar UN-ja, „Sram vas bilo“, odgovara mu ministar spoljnih poslova Izraela
• Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug
• Tokom izraelske opsade Gaze, više od 700.000 Palestinaca otišlo je iz severnog u južni deo Pojasa
• Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu, opkolivši grad Gazu i presekavši Pojas Gaze na dva dela
• Izraelska vojska poručuje da bi napadi na Gazu mogli da potraju nekoliko meseci „dok na kraju ne bude više Hamasa“
• Izraelska vojska izvela je 31. oktobra vazdušni napad na izbeglički kamp Džabalija, u severnom delu Pojasa Gaze, ubivši i ranivši desetine ljudi

Šta znači „ukupna bezbednosna odgovornost“?

Džeremi Bouen, BBC međunarodni dopisnik

Premijer Benjamin Netanjahu kaže da će Izrael imati „bezbednosnu odgovornost“ za Gazu na „neodređeni period“ posle završetka rata.

Teško je definisati šta tačno misli, ali to bi mogla da bude vrsta okupacije poput one na Zapadnoj obali.

Bezbednosna odgovornost je fraza koja se koristi u delu Zapadne obale, drugoj palestinskoj teritoriji, uz Pojas Gaze.

Prema Sporazumu iz Osla – prvom izraelsko-palestinskom mirovnom sporazumu iz 1990-ih – jedna od dogovorenih oblasti bila je da delovi Zapadne obale budu pod palestinskom opštinskom kontrolom i izraelskom bezbednosnom odgovornošću.

Drugim rečima, Izraelci bi dolazili i odlazili kako im je volja kako bi sprovodili zakon i održavali red, ali svakodnevne poslove poput sakupljanja smeća i vođenja škola, obavljali bi Palestinci.

Međutim, da bi to uspelo, mora da postoji palestinsko telo koje je spremno da radi sa Izraelcima.

Posle svega što se dešavalo, mislim da su šanse da bi bilo koji Palestinac koji bi to pokušao bio smatran izdajnikom.

Iako bi to mogla biti neka težnja Izraela, činjenica je da će oni biti u veoma teškoj poziciji.

Oni su sada zaglavljeni sa Gazom, moraće da se pozabave time, i verovatno će to podrazumevati neku vrstu okupacije.

Šta je cilj udara Izraela na Pojas Gaze?

Da potpuno uništi Hamas i njegovu ogromnu mrežu tunela, kažu zvaničnici.

Godinama unazad, Hamas je pravio mrežu tunela ispod čitavog Pojasa Gaze.

Izraelci tvrde i da se mreža Hamasovih tunela prostire i ispod najvećih bolnica, a iz njih pripadnici ove grupe planiraju napade na Izrael, skladište oružje i drže taoce.

Izraelski ministar spoljnih poslova Eli Koen reagovao je na društvenoj mreži Iks ističući da je „više od 30 maloletnika, među kojima je beba od devet meseci, ali i deca koja su svedočila hladnokrvnom ubistvu njihovih roditelja – zadržano protiv volje u Pojasu Gaze“.

„Hamas je problem u Gazi, a ne akcija Izraela da eliminiše ovu terorističku organizaciju.

„Sram vas bilo“, napisao je Koen.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]