Održan je prvi izraelski nacionalni štrajk posle Hamasovih napada od 7. oktobra dok desetine hiljada Izraelaca demonstrira u gradovima širom zemlje.
Masovni protesti otpočeli su nakon što su nedavno pronađena tela šestoro talaca na jugu Gaze.
Zašto sada?
Demonstranti optužuju premijera Benjamina Netanjahua za blokiranje primirja i sporazuma o puštanju talaca radi vlastitog političkog opstanka.
- Izrael stao, Netanjahu pod pritiskom da oslobodi sve taoce iz Gaze
- Oslobađanje izraelskih talaca iz Gaze dovelo do smrti više od 270 Palestinaca
- Da li primirje okončava rat
- Kakav je američki plan za primirje u Gazi i koje su glavne tačke razdora
Porodice onih koje Hamas drži u zatočeništvu odavno ne odobravaju Netanjahuovu strategiju, ali se njihov bes pojačao nakon što je izraelska vojska izvukla tela šest talaca iz podzemnog tunela u oblasti Rafa u južnoj Gazi.
Šest tela su identifikovan kao Karmel Gat, Eden Jerušalmi, Herš Goldberg-Polin, Aleksander Lobanov, Almog Sarusi i stariji vodnik Ori Danino.
Troje njih navodno je trebalo da bude oslobođeno u prvoj fazi predloga za obustavu vatre o kojem se pregovaralo u julu.
Demonstranti su nosili transparente sa natpisima: „Ti si glavni, ti si kriv.“
Jedanaest meseci posle Hamasovog napada od 7. oktobra, 97 talaca su i dalje u zatočeništvu u Gazi, a među njima i 33 za koje se pretpostavlja da su mrtvi.
Šta žele demonstranti?
Za demonstrante je prioritet sporazum o primirju sa Hamasom, koji bi osigurao oslobađanje preostalih 97 talaca.
Šaron Lifšic, čiji je otac Oded jedan od onih koji su i dalje zarobljeni u Gazi, rekla je za BBC da je ubistvo šestoro talaca „ono čega smo se sve ovo vreme plašili“, a desilo se zbog „odlaganja postizanja sporazuma“ sa Hamasom.
Ona je rekla da je njihova poruka očigledna i da će nastaviti da je ponavljaju sve dok se ne postigne sporazum koji će „vratiti naše ljude kući i zaustaviti ovaj tekući bezumni rat“.
Forum porodica talaca rekao je da su svo šestoro „ubijeni u poslednjih nekoliko dana, nakon što su preživeli skoro 11 meseci zlostavljanja, torture i izgladnjivanja u zatočeništvu Hamasa“.
„Odlaganje potpisivanja sporazuma dovelo je do njihove smrti i smrti mnogih drugih talaca“, dodali su oni u saopštenju.
Ko organizuje proteste?
Demonstranti su izašli na ulice kad se pojavila vest da su tela šestoro talaca, za koje se prethodno verovalo da su živi, otkrivena u Gazi.
Ubrzo su usledili pozivi na nove demonstracije i generalni štrajk.
Histradut, glavni izraelski sindikat, stoji iza najvećeg generalnog štrajka u zemlji od oktobra 2023. godine.
Forum porodica talaca i nestalih zatražio je od najšire javnosti da učestvuje u „masivnim demonstracijama“ kako bi se „zaustavila zemlja“, a kao posledica toga mnoge javne službe i glavne saobraćajnice suočili su se sa blokadama.
Lider izraelske opozicije Jair Lapid, koji je i bivši premijer, podržao je demonstracije, pozvavši sve Izraelce „čije je srce slomljeno“ posle vesti o smrti talaca, da se pridruže protestima.
Kakva je reakcija izraelske vlade?
Benjamin Netanjahu odbacuje kritike da je blokirao pokušaje postizanja sporazuma o primirju, okrivivši za to isključivo Hamas.
On je rekao da se Izrael „neće smiriti“ sve dok ne uhvati one koji su odgovorni za ova ubistva.
Netanjahu je zatražio je oproštaj od Izraelaca zbog toga što nisu uspeli da sačuvaju živote šest talaca.
Hamas je u međuvremenu upozorio da bi još više njih moglo biti „vraćeno njihovim porodicama u sanducima“ ako ne bude postignut dogovor o prekidu vatre.
Zvaničnik Hamasa Izat Al-Rišk okrivio je za smrti odbijanje Izraela da pristane na primirje, ali nije direktno objasnio kako su taoci umrli.
Posle masovnih blokada puteva, banaka, škola i aerodroma, izraelski Radni sud je doneo odluku da generalni štrajk mora da se okonča u 14:00 po lokalnom vremenu.
Izraelski ministar Bezalel Smotrič, poznat po ultradesničarskim stavovima, nazvao je štrajkove protivzakonitim i pozdravio odluku suda.
Izraelski ministar odbrane Joav Galant, koji odavno poziva Netanjahua da sklopi sporazum o primirju, objavio je na Iksu, bivšem Tviteru, zahtev da izraelski kabinet za bezbednost povuče podršku Netanjahuovim pregovaračkim zahtevima.
„Suviše je kasno za otete koji su hladnokrvni ubijeni. Oteti koji su i dalje u zarobljeništvu Hamasa moraju da se vrate kući“, napisao je on u objavi.
Šta Izraelci misle o protestima?
Hiljade Izraelaca izašlo je na ulice u podršci porodicama talaca, uprkos tome što je nekoliko gradova i opština najavilo da neće učestvovati u demonstracijama.
Tamara iz Tel Aviva rekla je za BBC da se ne slaže sa štrajkovima: „Želimo da se taoci vrate, ali ne možemo sve da zaustavimo; moramo da živimo.“
Niva, takođe iz Tel Aviva, kaže da je iznenađena što je toliko mnogo prodavnica bilo otvoreno usred štrajka.
Ona je za BBC rekla da je „zemlja trenutno u veoma sučeljenom raspoloženju, ali Netanjahu odbija da sluša.“
„Nešto u čitavoj ovoj situaciji mora da se promeni. Zašto bismo zauvek živeli u strahu?“.
Kakav će ovo uticaj imati na Netanjahuovu vladu?
Ovi protesti, najveći u Izraelu posle Hamasovih napada od 7. oktobra, treba da izvrše pritisak na vladu da izdejstvuje dugo očekivani sporazum o primirju.
Ali dok je toliko mnogo besa usmereno ka premijeru lično, teško je znati da li će protesti dovesti do značajne promene u njegovoj strategiji.
„Zato što je Netanjahu zatočen od nekih u njegovom kabinetu koji ne žele da sklopi sporazum sa Hamasom, sam je pošao u pravcu gde može da uspe samo ako ispuni ono što je obećao, iako je to nemoguće“, rekao je Alister Bart, bivši konzervativni poslanik i ministar spoljnih poslova u Velikoj Britaniji, za BBC.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
