Raseljeni u Gazi rizikuju da se razbole dok se nagomilava više od 300.000 tona smeća.

Širom Pojasa Gaze, u krajoliku sveže preobraćenom ratom, planine smrdljivog đubreta velika su opasnost po zdravlje i životnu sredinu.

„Do sada nismo živeli pored smeća“, kaže Asmahan Al Masri, raseljena žena iz Beit Hanuna na severu, čiji dom je sada pustoš u Kan Junisu, najvećem gradu na jugu Pojasa Gaze.

„Plačem kao što bi plakala bilo koja druga baka zbog unuka koji su bolesni i imaju šugu. Ovo je kao spora smrt. Nema nikakvog dostojanstva“, dodaje.

Prema UN-u i humanitarnim agencijama koje rade na sanitarnim merama, za osam meseci se na palestinskoj teritoriji nagomilalo više od 330.400 tona čvrstog otpada.

Šesnaest članova porodice Masri deli šator u kampu blizu Univerziteta Al Aksa zajedno sa oblacima muva i ponekom zmijom.

Psi lutalice umeju zlokobno da lutaju u blizini.

Svi stanovnici se žale na neprestani smrad.

„Miris je veoma neprijatan. Držim vrata šatora otvorena da bih dobio malo vazduha, ali vazduha nema.

„Sve je samo miris đubreta“, kaže Asmahan.

Gaza, đubre — Asmahan al-Masri i njena mnogobrojna porodica žive u kampu u Kan Junisu, samo nekoliko metara od gomila smeća

Više od milion ljudi nedavno pobeglih pred ofanzivom izraelske vojske do južnog grada Rafe prisiljeni su da žive na otvorenim oblastima već pretvorenim u privremene deponije.

„Tražili smo svuda odgovarajuće mesto, ali nas je osamnaestoro, sa decom i unucima i nismo mogli da nađemo nijedno drugo mesto gde bismo mogli da ostanemo zajedno“, kaže Ali Naser, koji se nedavno preselio u kamp kod Univerziteta Ali Nasri iz doma u Rafi.

„Dolazak dovde koštao nas je više od 1.000 šekela (268 američkih dolara) i sada je naša ušteđevina potrošena.

„Nemamo posao ni prihode, a prisiljeni smo da živimo u ovoj pogubnoj situaciji. Povraćamo, imamo dijareju, stalno nas svrbi koža“, dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pre rata, godine blokade koje su Izrael i Egipat nametali Gazi, kojom je vladao Hamas, izvršio je ogroman pritisak na osnovne službe, kao što su one za odlaganje smeća.

Stroga ograničenja za koja Izrael tvrdi da su uvedena iz bezbednosnih razloga na to šta može da ulazi na teritoriju dovela su do toga da nema dovoljno đubretarskih kamiona, niti opreme za razvrstavanje i recikliranje smeća iz domaćinstava i za njihovo pravilno odlaganje.

Od smrtonosnih napada Hamasa 7. oktobra, izraelska vojska je blokirala pristup pograničnoj oblasti, lokaciji dve glavne deponije za Gazu.

Jedna, u Džur Al-Diku, prethodno je opsluživala sever, a druga, u Al-Fukariju, služila je centralnim i južnim oblastima.

„Svedočimo krizi odlaganja smeća u Gazi, a ona se značajno pogoršala poslednjih meseci“, kaže Sem Rouz, direktor planiranja UN-ove agenciju za palestinske izbeglice UNRVA.

Na snimcima sa društvenih mreža, koje je prikupio BBC tim za utvrđivanje činjenica, vide se hrpe otpada koje su rasle dok su ljudi u talasima bežali u druge gradove i mesta.

BBC tim je potvrdio sve ove lokacije u gradu Gazi, kao i južnim gradovima – Kan Junisu i Rafi – od februara do juna ove godine.

Satelitska analiza prethodno je ukazala na još jedan aspekt sanitarnih problema – polovina lokacija za obradu vode i otpadnih voda u Gazi je oštećena ili uništena otkako je Izrael započeo vojnu akciju protiv Hamasa.

„Možete da vidite ogromne bare sivo-smeđeg mulja oko kojih žive ljudi zato što nemaju drugog izbora.

„Vidite velike hrpe smeća: ili se đubre ostavlja ispred domova ili su na nekim mestima ljudi bili primorani da se presele blizu privremenih deponija koje su tu organizovane“, kaže Rouz.

„Ljudi bukvalno žive usred smeća“, dodaje.

Izrael, Palestinci, otpad, Kan Junis — Hrpe smeća su svuda po Gazi

Masovno raseljavanje ljudi preopteretilo je lokalne vlasti koje često imaju posla sa oštećenim objektima zbog neprestanog izraelskog bombardovanja.

Oni se žale na nedovoljno ljudstva, opreme i đubretarskih kamiona, kao i goriva da bi uopšte radili.

U opštini Kan Junis, zvaničnik Omar Matar izražava žaljenje zbog jezivih uslova za one koji sada žive blizu Univerziteta Al Aksa.

„Ove nasumične hrpe ne zadovoljavaju zdravstvene i ekološke standarde. One ne zaustavljaju širenje mirisa, insekata i glodara“, kaže on.

„One su prethodno nastale kao vanredna mera zbog zatvaranja deponije Sofa kod Al Fukarija, sve dok sa međunarodnim institucijama ne pronađšemo način i rešenje da se otpad prebaci tamo“, objašnjava on.

Portparol izraelskog vojnog tela Kogat mi je rekao da traži nekoliko različitih rešenja za problem sa otpadom u Gazi.

Razvojni program UN-a kaže da je nedavno učestvovao u sakupljanju 47.000 tona otpada iz centralne i južne Gaze i da je podelio 80.000 litara goriva za potrebe napora čišćenja.

Ali mora da se uradi mnogo više.

Dok letnje temperature skaču u nebesa, stižu nova upozorenja humanitarnih agencija o opasnostima po zdravlje koje predstavlja toliko nagomilanog smeća.

A opet, očaj nagoni mnoge stanovnike Gaze da preduzmu dodatne rizike: da pođu u lov na bilo šta što bi mogli da pojedu, iskoriste ili prodaju.

„Navikli smo se na miris. Svaki dan dolazimo ovde da bismo tražili kartonske kutije i druge stvari koje možemo da zapalimo da bismo naložili vatru“, kaže Muhamed, jedan iz grupe dečaka koji prebiraju po hrpi smeća blizu Deir Al Balaha.

Mazad Abu Mila, raseljeni iz Beit Laije, kaže da traži otpadni metal koji bi mogao da iskoristi da napravi peć.

„Sve smo ostavili: novac, automobile, stoku. Ovo je nešto najopasnije po naše zdravlje. Ranije nikad ne bih išao do deponije, ali sada svi dolaze ovamo“, kaže on.

Dodatno izveštavanje: novinari BBC tima za utvrđivanje činjenica Pol Braun i Ričard Irvajn Braun

Pogledajte kako izgleda život Palestinaca koji su se vratili u Džabaliju