Izraelski poslanici usvojili su danas kontroverznu reformu pravosuđa koja je izazvala masovne antivladine proteste širom zemlje koji traju mesecima unazad.
Zakonom je ukinuto ovlašćenje Vrhovnog suda da poništi postupke vlade koje smatra nerazumnim.
Cilj reformi je da ograniče moć sudova, koja je, kako navodi vlada, postala prevelika.
Kritičari vlade, međutim, rekli su da će vladine pravosudne reforme ugroziti demokratiju u Izraelu.
Još je predlog reformi vlade Benjamina Netanjahua izazvao jedne od najvećih protesta u istoriji Izraela.
- Izraelski premijer Netanjahu ljutito odbio poziv SAD da stopira sporne reforme pravosuđa
- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
- Zašto se Izrael suočava sa najmasovnijim protestima u istoriji
Prema vladinim reformama, političari će imati dominantnu ulogu u izboru sudija i omogućiće parlamentu – Knesetu – da poništava presude Vrhovnog suda prostom većinom i u potpunosti ukloni neke zakone iz sudske revizije.
Kritičari kažu da ovo ugrožava politički sistem kontrole i ravnoteže, jer Izrael nema ustav, već samo parlament koji kontroliše vladajuća koalicija.
„Cilj reformi je da se vladi omogući presudni uticaj na izbor sudija i ograniči mogućnost Vrhovnog suda da presudi protiv izvršne vlasti ili poništi zakone“, rekla je ranije Jolanda Knel, BBC dopisnica iz Jerusalima.
Vlada odgovara da su mere neophodne za ispravljanje neravnoteže, jer su se sudovi sve više mešali i intervenisali u političkim odlukama poslednjih decenija.
U središtu ove borbe je Netanjahu, koji je dominirao izraelskom politikom u poslednje dve decenije.
Uprkos suđenju po optužbama za mito, prevaru i korupciju, što on negira, ponovo je izabran na premijersku funkciju u novembru 2022. posle 18 meseci delovanja u opoziciji.
Ovo je njegov šesti premijerski mandat i sada ima većinu u Knesetu (parlamentu) na čelu koalicione vlade krajnje desnih i verskih partija.
U ponedeljak, 25. jula, uoči glasanja o reformama na kojima insistira vlada Benjamina Netanjahua, policija je u sukobu sa demonstrantima u bulevaru u kojem je parlament upotrebila vodene topove i uhapsila neke od njih.
Oko 150 velikih kompanija, među kojima i banke, obustavile su rad u znak protesta zbog najavljenih reformi pravosudnog sistema.
Pogledajte snimak:
Jedan demonstrant je povređen, preneli su lokalni mediji, a šestorica su uhapšeni, navela je policija.
Drugi demonstranti, okruženi policijskim kombijem, dobacivali su policajcima „sramota“.
Demonstrant koji je ležao na ulici rekao je za BBC da se on suprostavlja diktaturi, dodajući da je njegov deda radio kao kriptoanalitičar protiv nacista u poznatom Bletčli parku.
Upitan koliko dugo će ostati da leži, odgovori je: „Nikada se nećemo predati.“
Druga demonstrantkinja Rot Jifat Uzil, ćerka vojnog padobranca koji se nalazi na čuvenoj izraelskoj fotografiji ponovnog zauzimanja Zida plača tokom šestodnevnog rata 1967. godine, rekla je da se plaši za budućnost svoje dece.
„Netanjahu je oteo zemlju i brinem da će postati teokratija“, kazala je ona.
Demonstranti, među kojima i hiljade koje su pešačile 70 kilometara od Tel Aviva do Jerusalima krajem prošle nedelje, pokušavaju da spreče da prvi deo paketa reformi postane deo zakona.
Takozvani „pravedni“ zakon bi oduzeo moć Vrhovnom sudu da poništi odluke vlade za koje smatra da su otišle predaleko.
Premijer Benjamin Netajahu rekao je da će biti u skupštini tokom glasanja nakon što je imao neplaniranu operaciju ugradnje pejsmejkera u subotu.
Otpušten je iz bolnice u ponedeljak, uoči glasanja.
Kontroverzne reforme podelile su Izrael, pokrenuvši jednu od najozbiljnijih unutrašnjih kriza u istoriji zemlje.
Stotine hiljada demonstranata izlazile su na ulice svake nedelje od početka godine protestujući zbog, kako kažu, napada na demokratiju.
Vlada tvrdi da reforme služe da ojačaju demokratiju, ističući da je Vrhovni sud akumulirao suviše moći poslednjih decenija.
Produbljujući krizu, hiljade rezervista, među kojima su i piloti ratnog vazduhoplovstva, okosnica izraelske vojske, zakleli da će odbiti vojnu službu kao izraz protivljenja reformi pravosuđa.
Njihov potez izazvao je zabrinutost u pogledu potencijalnih posledica na vojnu spremnost Izraela.
Bivši šefovi izraelskih bezbednosnih službi, sudije vrhovnog suda i poznati pravnici i biznismeni takođe se glasno protive vladinim reformama.
Mere je kritikovao i predsednik Amerike Džozef Bajden, pozivajući izraelsku vladu da ih odloži, što je ona odbila.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
