Nema naznaka kraju talasa nasilja u Gazi i Izraelu, obe strane nastavljaju sa raketnim i vazdušnim napadima, a broj sukoba izraelskog i arapskog stanovništva u raznim gradovima raste iz sata u sat.
Broj poginulih se povećava kako prolazi vreme, do sada je stradalo 103 ljudi u Gazi i sedmoro u Izraelu.
BBC reporter iz Gaze rekao je da je prethodna noć bila „najduža i najteža još od rata 2014″.
Izraelska vojska saopštila je da je ekstremistički pokret Hamas iz pojasa Gaze lansirao oko 1.600 raketa.
Vlada Izraela razmatra mogućnost kopnene operacije u Gazi, a vojska je već poslala dodatne jedinice na granicu.
Napetosti između Izraelaca i Palestinaca rasle su prethonih nedelja najpre u istočnom Jerusalimu, gde su ispred džamije Al-Aksa izbile demonstracije.
Borbe su izbile u ponedeljak posle porasta napetosti između Izraelaca i Palestinaca u istočnom Jerusalimu, koje su kulminirale sukobima na svetom mestu koje poštuju i muslimani i Jevreji.
Pripadnici palestinskog esktremističkog krila Hamasa lansirali su desetine raketa na Izrael pošto su izraelske snage ubile više komandante i srušili višespratnicu u Gazi.
- Sukobi u pojasu Gaze: Deca preplašena, žene se kriju u ormanima
- Kako žive srpski državljani u Izraelu i šta su poručili Palestinci u Beogradu
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
- Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale
Na obe strane vlada zabrinutost među civilima.
Nadžva Šeik Ahmada, majka iz Gaze rekla da nije mogla da spava u sredu uveče.
„U svakom trenutku vaš dom može vam postane grob, nikada niste sigurni.
Kao majka, bila sam prestravljane, emotivno i ljudski je bilo veoma isrpljujuće“, rekla je ona za BBC.
U Izraelu je u raketnom napadu uništen stambeni blok u gradu Petah Tikva samo nekoliko trenutaka pošto su stanari pobegli u sklonište.
„Čuli smo sirene za uzbunu i odjednom – beng. Dim je ušao u sklonište, a komšija koji je sedeo pored mene je pao sa stolice“, rekao je jedan stanar za sajt Ynet.
Mohamed Abu Raja, lekar iz Gaze, rekao je za BBC:
„Mnogo je mrtvih i ranjenih – dece, starih žena i muškaraca. Ne možemo da spavamo u našim domovima, ne osećamo se sigurno“.
„Gaza je stalno pod vazdušnim napadima, nigde nismo sigurni“, kazao je Abu Raja.
Vlast u Gazi, koju kontroliše ekstremistička grupa Hamas, saopštila je da je poginulo mnogo civila, a među njima i 17 dece.
Izraelska vlada tvrdi da su desetine ubijenih u Gazi ekstremisti, a da su neki ljudi poginuli usled neuspešnih lansiranja projektila.
U izraelskom gradu Sderotu stradao je dečak kada je raketa ispaljena iz Gaze pogodila njegov dom, a geler je probio sklonište u kojem se mališan nalazio.
Kopneni napad
U sredu je izraelska vojska je počela da razmatra planove o mogućoj kopnenoj ofanzivi u Gazi.
Takvu odluku morali bi da odobre generalštab i izraelska vlada
Na granicu sa pojasom Gaze u četvrtak je stiglo 10 četa rezervnog sastava graničnih službi kako bi obuzdali najgore nerede između jevrejskih i arapskih zajednica godinama unazad.
Izraelski politički lideri pozvali su na smirivanje napetosti posle brojnih nasilnih protesta na ulicama gradova širom zemlje.
Reuven Rivlin, predsednik Izraela, opisao je proteste i sukobe kao „bezumni građanski rat“.
U neredima je do sada uhapšeno više od 400 ljudi, a najmlađi od njih ima 13 godina, saopštila je izraelska policija.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu rekao je da su izraelske vlasti spremne da upotrebe silu da zaštite Izrael kako od spoljnih neprijatelja, tako i od pobunjenika u zemlji.
Generalni sekretar UN Antonio Guitereš rekao je da je „veoma zabrinut“ zbog novog nasilja.
Šta je pozadina sukoba?
Izrael je okupirao istočni Jerusalim posle rata na Bliskom istoku 1967. godine i čitav grad smatra svojom prestonicom, mada to veći deo međunarodne zajednice ne priznaje.
Palestinci tvrde da je istočni Jerusalim buduća prestonica njihove nezavisne države kojoj se nadaju.
UN su saopštile da bi Izrael trebalo da otkaže iseljavanje Palestinaca i da primeni „maksimalno ograničenje u upotrebi sile“ protiv demonstranata.
Kako su najnoviji sukobi počeli?
Palestinski demonstranti sukobili su proteklog vikenda sa izraelskom policijom ispred džamije Al Aksa u Jerusalimu uoči najavljenog marša jevrejskih nacionalista.
Demonstranti su policiju gađali kamenicama, a ona je uzvratila šok-bombama, suzavcem i gumenim mecima.
Prethodno je policija zabranila Jevrejima da dođu u deo grada oko džamije Al Aksa tokom marša povodom Dana Jerusalima – dana kada je izraelska vojska 1967. godine zauzela istočni Jerusalim.
Tog dana mladi cionisti – jevrejski nacionalisti – obično organizuju marš uglavnom kroz delove Jerusalima u kojima žive muslimani.
Mnogi Palestinci ovakve manifestacije smatraju namernim provokacijama.
Amos Gilad, bivši visoki zvaničnik Ministarstva odbrane, ocenio je da je ove godine marš trebalo da se otkaže ili da se makar promeni ruta.
„Bure baruta je već zapaljeno i može da eksplodira u svakom trenutku“, rekao je Gilad za Vojni radio.
- Izrael je jevrejska nacionalna država
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu – zašto je to važno
- Jevrejska naselja na Zapadnoj obali nisu ilegalna, kažu SAD
Šta se desilo ispred džamije Al-Aksa?
Izraelska policija saopštila je da su se hiljade Palestinaca tokom noći zabarikadirale u kompleksu u kojem se nalazi i džamija i da su tamo napravili zalihe kamenica i Molotovljevih koktela kako bi gađale učesnike marša.
Policajci su u ponedeljak ujutru dobili naređenje da uđu u kompleks kako bi „rasterali demonstrante“.
Prethodno su demonstranti kamenicama zasuli policijski kontrolni punkt na obližnjem putu.
Duže od jednog sata policija je ispaljivala šok bombe u pravcu palestinskih demonstranata koji su je gađali kamenicama i drugim predmetima.
U jednom video snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se kako su šok bombe, koje je policija ispalila kao odgovor na napad demonstranata, pale u džamiju.
Izraelska policija saopštila je da je povređeno devet njenih pripadnika, od koji je jedan primljen u bolnicu.
Tokom sukoba, jedan automobil je udario u čovek pošto su prethodno demonstranti zasuli vozilo kamenicama.
Najnoviji talas sukoba Palestinaca i izraelske policije počeo je u petak uveče na Hramovnoj gori gori u Jerusalimu, svetom mestu kako za muslimane, tako i za Jevreje.
Napetosti rastu zbog potencijalnog iseljavanja Palestinaca sa zemlje za koju jevrejski naseljenici tvrde da na nju polažu pravo.
Sud je trebalo u ponedeljak da održi ročište po žalbama palestinskih porodica, ali je ono odloženo i novi datum biće određen u sledećih 30 dana.
Kompleks džamije Al-Aksa u starom gradu Jerusalima jedno je od najpoštovanijih mesta u islamu, ali ovo je i najsvetije mesto u judaizmu, poznato kao Hramovna gora (Har HaMoriah).
Česta je tačka sukobljavanja i nasilja.
Sukobi su ponovo izbili kada su se hiljade ljudi okupile na tom mestu da bi obeležile poslednji petak muslimanskog svetog meseca Ramazana.
Izraelska policija je saopštila je da je upotrebila silu kako bi „uspostavila red“ zbog „nereda hiljada vernika“ posle večernjih molitvi.
Hamas, organizacija koja kontroliše Gazu, saopštila je da je branila džamiju Al-Aksa u Jerusalimu od „agresije i terorizma“ Izraelaca, pošto je u okolini ovog lokaliteta, svetog i za muslimane i za Jevreje, došlo do sukoba između izraelske policije i Palestinaca u kojima je povređeno nekoliko stotina ljudi.
Sukobi ovakvog intenziteta nisu zabeleženi u Jerusalimu od 2017.
Nasilje je usledilo posle rastućeg besa Palestinaca zbog pretnji iseljenja porodica iz njihovih domova u okupiranom istočnom Jerusalimu koje su zauzeli jevrejski naseljenici.
Napetost je već bila na vrhuncu posle meseci tinjajućih sukoba između demonstranata i policije u većinski arapskom delu grada.
Otvorena rana nerešenog sukoba
Analiza Džeremija Bovena, urednika za Bliski istok
Osnovni razlog za obnovljeno nasilje se nije promenio. To je otvorena rana nerešenog sukoba između Jevreja i Arapa koja razara i okončava živote generacija Palestinaca i Izraelaca.
Poslednja epizoda otpočela je nasiljem u Jerusalimu, najbolnijem delu sukoba. Sveta mesta u Starom gradu su nacionalni i verski simboli. Krize oko njih često izazivaju nasilje.
Ovog puta je podsticaj nasilju bila oštra akcija Izraelaca tokom Ramazana i kontroverzni napori u izraelskim sudovima da isele Palestince iz njihovih domova.
Ali i drugi događaji mogli su da izazovu isti efekat. Ovo je kriza koja je tinjala i spremala se za eksploziju u sukobu koji je, još jednom, prepušten gnojenju.
Lideri na obe strane usredsređeni su na očuvanje sopstvenih položaja.
Najveći izazov, postizanje mira, nije ozbiljnije razmatran već godinama.
Kakve su reakcije iz sveta?
Entoni Blinken, američki državni sekretar, rekao je da Hamas mora da odmah da prekine raketne napade.
„Obe strane moraju da pristupe smanjivanju napetosti“, poručio je.
Džen Psaki, portparolka Bele kuće, rekla je da je predsednik Amerike Džo Bajden ozbiljno zabrinut zbog nasilja.
Dominik Rab, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, napisao je na Tviteru da raketni napadi „moraju da stanu“ i pozvao na „prestanak napada na civile“.
Đozep Borelj, šef diplomatije EU, rekao je da „značajan porast nasilja“ na Zapadnoj obali, kao i u Gazi i Istočnom Jerusalimu „mora odmah da prestane“.
„Ispaljivanje raketa iz Gaze na civile u Izraelu je potpuno neprihvatljivo i to pothranjuje dinamiku eskalacije nasilja“, rekao je portparol.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u ponedeljak je održao hitan sastanak posle kojeg nije izdato saopštenje.
Ali u izjavi za novinsku agenciju AP, jedan diplomatski zvaničnik rekao je da UN, Egipat i Katar, koji često posreduju između Izraela i Hamasa, rade na okončanju borbi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
