Izrael, Palestina i nasilje: Više od 50 mrtvih, UN strahuju od opšteg rata, vanredno stanje u gradu Lodu posle velikih nereda

Smrtonosna razmena vatre palestinskih ekstremista i izraelske vojske je eskalirala, a Ujedinjene nacije (UN) strahuju od totalnog rata.

Palestinski ekstremisti ispalili su više od 1.000 raketa tokom 38 sati, najviše na Tel Aviv, saopšteno je u Izraelu.

Izrael je izveo snažne vazdušne udare, srušivši u utorak dva solitera u Gazi.

Izraelski Arapi takođe su organizovali nasilne proteste u brojnim izraelskim gradovima.

U grad Lodu, blizu Tel Aviva, izraelske vlasti proglasile su vanredno stanje posle velikih nereda.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je „veoma zabrinut“ zbog novog nasilja.

Šest Izraelaca je poginulo, a u Gazi su najmanje 43 Palestinca, među kojima i 13 dece, ubijeni od ponedeljka, saopštilo je ministarstvo zdravlja.

Najnoviji smrtni slučaj bio je izraelski državljanin, koji je ubijen kada je protitenkovska vođena raketa, ispaljena iz severnog pojasa Gaze, udarila u džip na granici.

Još dve osobe su ranjene.

Borbe su usledile posle višednevniha napetosti podstaknutih nasilnim sukobima izraelske policije i palestinskih demonstranata na mestu u Jerusalimu koje je sveto i za muslimane i za Jevreje.

• Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
• Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale
• Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto

Kakva je trenutno situacija?

Žestoki sukobi izraelskih snaga i palestinskih ekstremista nastavljeni su i u sredu ujutro, u Tel Avivu se celog jutra oglašavaju sirene za uzbunu, dok je u gradu Lodu, u centralnom Izraelu, proglašeno vanredno stanje.

Kao odgovor na rušenje solitera u Gazi, posle vazdušnog napada izraelskih snaga, palestinski ekstremisti su saopštili da su ispalili više od 200 raketa na izraelske gradove Tel Aviv i Beršebu.

Drugi soliter je srušen posle još jednog izraelskog udara.

Zdravstveni službenici navode da ima civilnih žrtava.

Agencija navodi i da eksplozije potresaju Gazu u sredu ujutro i da se vide oblaci dima nad Gazom.

Sirene za vazdušnu bombu oglašene su u mnogim gradovima, među kojima su bili Tel Aviv, Aškelon, Modiin i grad Beršeba na jugu.

Palestinski ekstremisti ispalili su od ponedeljka više od 1.000 raketa prema centralnom i južnom delu Izraela, koji je uzvratio snažnim vazdušnim udarima na Gazu, kako je saopšteno, najvećim od 2014. godine.

Od 1.050 raketa i minobacačkih granata koje su do sada ispaljene iz Gaze, 850 je palo Izrael, a neke je presreo sistem protivazdušne odbrane Ajron Ajron.

Izrael ističe da su njihovi avioni u sredu rano ujutru gađali i ubili nekoliko obaveštajnih čelnika Hamasa, pošto su izveli stotine vazdušnih udara na Gazu.

Izraelske snage saopštile su da su bombardovale dom najvišeg operativca Hamasa Salaha Dahmana koji je, kako navode, koristio tu kuću kako bi skladištio oružje za tu organizaciju.

Vojska je objavila snimke napada, na kojima se vidi kako raketa pada na zgradu u gusto naseljenom kvartu, što je izazvalo veliku eksploziju, prenosi Tajms of Izrael, navodeći da je uzrok eksplozije verovatno municija koja se nalazila unutra.

Međunarodna zajednica pozvala je obe strane na smirivanje napetosti posle međusobnih oružanih napada Izraelaca i Palestinaca.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće u sredu hitne zatvorene konsultacije.

Nasilje je eskaliralo u ponedeljak uveče pošto su palestinski ekstremisti ispalili više od 300 raketa ka Jerusalimu u drugim oblastima.

U odgovoru je izraelska vojska otpočela vazdušne napade na Gazu u kojima je poginulo najmanje 35 Palestinaca, među kojima i desetoro dece.

U oblastima pod kontrolom Izraela poginulo je pet ljudi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je ranije rekao da je Hamas „prešao crvenu liniju“ ispalivši rakete na Jerusalim, prvi put u poslednjih nekoliko godina.

Hamas, organizacija koja kontroliše Gazu, saopštila je da je branila džamiju Al-Aksa u Jerusalimu od „agresije i terorizma“ Izraelaca, pošto je u okolini ovog lokaliteta, svetog i za muslimane i za Jevreje, došlo do sukoba između izraelske policije i Palestinaca u kojima je povređeno nekoliko stotina ljudi.

Sukobi ovakvog intenziteta nisu zabeleženi u Jerusalimu od 2017.

Nasilje je usledilo posle rastućeg besa Palestinaca zbog pretnji iseljenja porodica iz njihovih domova u okupiranom istočnom Jerusalimu koje su zauzeli jevrejski naseljenici.

Napetost je već bila na vrhuncu posle meseci tinjajućih sukoba između demonstranata i policije u većinski arapskom delu grada.

Šta se desilo u Lodu?

Izrael je proglasio vanredno stanje u centralnom gradu Lodu posle velikih nereda arapske zajednice.

Automobili su zapaljeni, a otac i ćerka – oboje izraelski Arapi – poginuli su kada je raketa iz Gaze pogodila njihov automobil.

Gradonačelnik Loda uporedio je situaciju sa građanskim ratom.

Protesti izraelskih Arapa izbili su u Lodu, gradu u blizini Tel Aviva, i pretvorili su se u velike nerede.

Demonstranti su bacali kamenje na policiju, koja je odgovorila šok bombama.

Protesti su usledili posle sahrane Arapina, koji je dan ranije umro tokom nemira u gradu.

U neredima je povređeno najmanje 12 ljudi, izvestio je izraelski list Harec.

Izraelski mediji izvestili su da su zapaljene sinagoge i nekoliko preduzeća, dok je novinska agencija Rojters navela da ima izveštaja da su Jevreji kamenovali automobil koji je vozio arapski stanovnik.

U utorak uveče izraelski premijer Benjamin Netanjahu proglasio je vanredno stanje u Lodu.

Tajms of Izrael (The Times of Israel) navodi da je to prvi put od 1966. godine da vlada koristi ovu meru nad arapskom zajednicom od 1966.

Sukob između izraelske vojske i palestinskih militanata u Gazi izazvao je nemire među arapskom manjinom u Izraelu, što je dovelo do protesta.

Nemira je bilo i u drugim gradovima sa velikim brojem izraelskog arapskog stanovništva, kao i u istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali.

Šta znamo o najnovijim sukobima?

Hamas kaže da su pripadnici ove organizacije ispalili rakete na Tel Aviv i predgrađa u odgovoru na „neprijateljsko ciljanje stambenih zgrada“.

Video snimci iz grada pokazuju rakete kako lete noćnim nebom, neke od njih i eksplodiraju pogođene izraelskim presretačkim projektilima,

Pedesetogodišnja žena poginula je u eksploziji rakere u Rišon LeZionu, u blizini Tel Aviva, rekli su izraelski zvaničnici.

U predgrađu Tel Aviva, Holonu, raketa je pogodila prazan autobus, rekao je predstavnik za štampu izraelske policije za AFP.

Petogodišnja devojčica i dve žene povređene su u gradu.

U samom Tel Avivu, ljudi koji su se zatekli na ulicama pokušavali su da se sklone, dok su iz restorana istrčavali gosti dok su sirene odzvanjale gradom, javlja Rojters.

Na aerodromu Ben Gurion privremeno su obustavljeni letovi, a cevovod između gradova Ejlat i Aškelon je pogođen.

Rakete su ispaljene posle rušenja solitera Hanadi u Gazi, u kojoj je smeštena i kancelarija koju koristi političko vođstvo Hamasa.

Nekoliko sati posle urušavanja zgrade, još nije bilo izveštaja o žrtvama.

Mediji javljaju da je i drugi soliter u Gazi uništen u izraelskom napadu posle poziva na evakuaciju.

Beni Ganc, izraelski ministar odbrane, upozorio je da su napadi „samo početak“.

„Terorističke organizacije su teško pogođene, a tako će biti i dalje zbog njihove odluke da udare na Izrael“, rekao je Ganc.

„Povratićemo mir i spokoj, i to dugoročno.“

Ismail Hanija, lider Hamasa. izjavio je da je ova organizacija „spremna“ da odgovori ukoliko Izrael odluči da pojača napade.

„Ako (Izrael) namerava da eskalira, mi smo spremni, a ako hoće da stane, i za to smo spremni“, rekao je u televizijskom obraćanju.

„Ovo je nova ravnoteža sile.“

Otvorena rana nerešenog sukoba

Analiza Džeremija Bovena, urednika za Bliski istok

Osnovni razlog za obnovljeno nasilje se nije promenio. To je otvorena rana nerešenog sukoba između Jevreja i Arapa koja razara i okončava živote generacija Palestinaca i Izraelaca.

Poslednja epizoda otpočela je nasiljem u Jerusalimu, najbolnijem delu sukoba. Sveta mesta u Starom gradu su nacionalni i verski simboli. Krize oko njih često izazivaju nasilje.

Ovog puta je podsticaj nasilju bila oštra akcija Izraelaca tokom Ramazana i kontroverzni napori u izraelskim sudovima da isele Palestince iz njihovih domova.

Ali i drugi događaji mogli su da izazovu isti efekat. Ovo je kriza koja je tinjala i spremala se za eksploziju u sukobu koji je, još jednom, prepušten gnojenju.

Lideri na obe strane usredsređeni su na očuvanje sopstvenih položaja.

Najveći izazov, postizanje mira, nije ozbiljnije razmatran već godinama.

Ranije u utorak, dve starije žene ubijene su u raketnom napadu na Aškelon, grad na jugu Izraela, dok je jedan čovek ozbiljno povređen, saopštile su zdravstvene službe.

Hamas je saopštio da je ispaljeno 137 raketa na Aškelon i obližlji Ašdod za samo pet minuta, i upozorio da su „brojna iznenađenja“ spremna ukoliko se sukob nastavi.

U izraelskim bolnicama je najmanje 95 ljudi zatražilo pomoć posle napada.

Česti sukobi izraelske policije i palestinskih demonstranata u Starom gradu u Jerusalimu pretili su da dovedu do još većih okršaja.

Palestinci su negodovali jer im je policija ograničila mogućnost ulaska u taj deo grada u kojem se nalazi džamija Al Aksa, treće najsvetije mesto za muslimane, ali i Hramovna gora – najsvetije mesto za Jevreje.

Palestinski Crveni polumesec je u utorak ujutru saopštio da je više od 700 ljudi povređeno u okršajima sa izraelskim bezbednosnim snagama u Jerusalimu i u drugim mestima na Zapadnoj obali.

Hamas je saopštio da je raketirao Aškelon u znak odmazde zbog izraelskog napada na kuću jednog od njegovih komandanata.

U saopštenju se preti i da će Hamas „napraviti pakao od Aškelona“ ako izraelska vojska bude gađala palestinske civile.

Izvor iz Hamasa rekao je za BBC da je od ponedeljka popodne iz Gaze u pravcu Izraela ispaljeno više od 300 raketa.

Izraelska vojska saopštila je da je većina tih raketa presretnuta zahvaljujući odbrambenom sistemu Gvozdena kupola.

U saopštenju se tvrdi i da je vojska napala oko 130 vojnih ciljeva u Gazi, među kojima su u dva tunela iskopana ispod granice sa Izraelom.

„Nameravamo da gađamo Hamas i njegove vojne objekta jer sprovode agresiju na Izrael“, rekao je Jonatan Konkrijus, portparol izraelske vojske.

Ministarstvo zdravlja u Gazi saopštilo je da je u izraelskim napadima poginulo 24 ljudi, među kojima i devetoro dece.

Ističe se da su među žrtvama napada izraelske vojske pedesetedevetogodišnja žena i njen sin invalid.

U napadu u ponedeljak uveče u mestu Beit Hanun stradalo je sedmoro članova iste porodice, od kojih troje dece.

Izraelska vojska tvrdi da je u napadima ubijeno najmanje 15 pripadnika Hamasa.

„Činimo sve što možemo da gađamo samo ekstremiste i da ti napadi budu što je moguće precizniji.

„Ali situacija na terenu je gotovo nemoguća, a Hamas i druge terorističke organizacije se ubacuju među civile“, tvrdi portparol izraelske vojske.

Kakve su reakcije iz sveta?

Entoni Blinken, američki državni sekretar, rekao je da Hamas mora da odmah da prekine raketne napade.

„Obe strane moraju da pristupe smanjivanju napetosti“, poručio je.

Džen Psaki, portparolka Bele kuće, rekla je da je predsednik Amerike Džo Bajden ozbiljno zabrinut zbog nasilja.

Dominik Rab, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, napisao je na Tviteru da raketni napadi „moraju da stanu“ i pozvao na „prestanak napada na civile“.

Đozep Borelj, šef diplomatije EU, rekao je da „značajan porast nasilja“ na Zapadnoj obali, kao i u Gazi i Istočnom Jerusalimu „mora odmah da prestane“.

„Ispaljivanje raketa iz Gaze na civile u Izraelu je potpuno neprihvatljivo i to pothranjuje dinamiku eskalacije nasilja“, rekao je portparol.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u ponedeljak je održao hitan sastanak posle kojeg nije izdato saopštenje.

Ali u izjavi za novinsku agenciju AP, jedan diplomatski zvaničnik rekao je da UN, Egipat i Katar, koji često posreduju između Izraela i Hamasa, rade na okončanju borbi.

Kako su sukobi počeli?

Palestinski demonstranti sukobili su proteklog vikenda sa izraleskom policijom ispred džamije Al Aksa u Jerusalimu uoči najavljenog marša jevrejskih nacionalista.

Lokalni mediji tvrde da je povređeno više od 300 ljudi. Demonstranti su policiju gađali kamenicama, a ona je uzvratila šok-bombama, suzavcem i gumenim mecima.

Prethodno je policija zabranila Jevrejima da dođu u deo grada oko džamije Al Aksa tokom marša povodom Dana Jerusalima – dana kada je izraelska vojska 1967. godine zauzela istočni Jerusalim.

Tog dana mladi cionisti – jevrejski nacionalisti – obično organizuju marš uglavnom kroz delove Jerusalima u kojima žive muslimani.

Mnogi Palestinci ovakve manifestacije smatraju namernim provokacijama.

Amos Gilad, bivši visoki zvaničnik Ministarstva odbrane, ocenio je da je ove godine marš trebalo da se otkaže ili da se makar promeni ruta.

„Bure baruta je već zapaljeno i može da eksplodira u svakom trenutku“, rekao je Gilad za Vojni radio.

• Izrael je jevrejska nacionalna država
• Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
• Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu – zašto je to važno
• Jevrejska naselja na Zapadnoj obali nisu ilegalna, kažu SAD

Šta se desilo ispred džamije Al–Aksa?

Izraelska policija saopštila je da su se hiljade Palestinaca tokom noći zabarikadirale u kompleksu u kojem se nalazi i džamija i da su tamo napravili zalihe kamenica i Molotovljevih koktela kako bi gađale učesnike marša.

Policajci su u ponedeljak ujutru dobili naređenje da uđu u kompleks kako bi „rasterali demonstrante“.

Prethodno su demonstranti kamenicama zasuli policijski kontrolni punkt na obližnjem putu.

Duže od jednog sata policija je ispaljivala šok bombe u pravcu palestinskih demonstranata koji su je gađali kamenicama i drugim predmetima.

U jednom video snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se kako su šok bombe, koje je policija ispalila kao odgovor na napad demonstranata, pale u džamiju.

Izraelska policija saopštila je da je povređeno devet njenih pripadnika, od koji je jedan primljen u bolnicu.

Tokom sukoba, jedan automobil je udario u čovek pošto su prethodno demonstranti zasuli vozilo kamenicama.

Najnoviji talas sukoba Palestinaca i izraelske policije počeo je u petak uveče na Hramovnoj gori gori u Jerusalimu, svetom mestu kako za muslimane, tako i za Jevreje.

Napetosti rastu zbog potencijalnog iseljavanja Palestinaca sa zemlje za koju jevrejski naseljenici tvrde da na nju polažu pravo.

Sud je trebalo u ponedeljak da održi ročište po žalbama palestinskih porodica, ali je ono odloženo i novi datum biće određen u sledećih 30 dana.

Kompleks džamije Al-Aksa u starom gradu Jerusalima jedno je od najpoštovanijih mesta u islamu, ali ovo je i najsvetije mesto u judaizmu, poznato kao Hramovna gora (Har HaMoriah).

Česta je tačka sukobljavanja i nasilja.

Sukobi su ponovo izbili kada su se hiljade ljudi okupile na tom mestu da bi obeležile poslednji petak muslimanskog svetog meseca Ramazana.

Izraelska policija je saopštila je da je upotrebila silu kako bi „uspostavila red“ zbog „nereda hiljada vernika“ posle večernjih molitvi.

Muslimanski sveštenici su preko razglasa džamije pozivali na mir.

„Policija mora odmah da prestane da ispaljuje dimne bombe i gumene metke na vernike, a mladi moraju da se smire i budu tihi“, citirala je novinska agencija Rojters pozive sa razglasa.

U subotu je izraelska policija zaustavila je desetine autobusa koji su prevozili poklonike do džamije, a nekoliko desetina Palestinaca uhapšeno je posle nereda u petak.

„Oni nam ne daju da se molimo. Svakodnevno se vodi borba, svaki dan dolazi do sukoba. Svakog dana postoje nevolje“, rekao je Mahmud Al-Marbua (27) agenciji Rojters.

Šta je pozadina sukoba?

Izrael je okupirao istočni Jerusalim posle rata na Bliskom istoku 1967. godine i čitav grad smatra svojom prestonicom, mada to veći deo međunarodne zajednice ne priznaje.

Palestinci tvrde da je istočni Jerusalim buduća prestonica njihove nezavisne države kojoj se nadaju.

UN su saopštile da bi Izrael trebalo da otkaže iseljavanje Palestinaca i da primeni „maksimalno ograničenje u upotrebi sile“ protiv demonstranata.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]