Hamas je najveća od nekoliko palestinskih ekstremističkih islamskih grupa.
Ime mu je akronim za „Islamski pokret otpora“, a u tom obliku je nastao 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Sopstvenom poveljom on se obavezao na uništenje Izraela.
Hamas je prvobitno imao dvostruki cilj, da vodi oružanu borbu protiv Izraela – predvođenu vojnim krilom, brigadama „Izedin Al Kasam“- i da sprovodi programe socijalne pomoći.
- Sukobi Izraela i Palestinaca: Čime sve raspolaže Hamas i kakva je snaga oružja
- Sukob Izraela i Palestinaca – sve što treba da znate
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
Ali od 2005. godine, kad je Izrael povukao trupe i doseljenike iz Gaze, Hamas se uključio i u palestinski politički proces.
Dobio je parlamentarne izbore 2006. godine, pre nego što je naredne godine učvrstio moć u Gazi svrgnuvši rivalski pokret Fatah predsednika Mahmuda Abasa.
Od tada su militantni iz Gaze vodili tri rata protiv Izraela, koji je zajedno sa Egiptom održao blokadu pojasa da bi izolovao Hamas i izvršio pritisak na njega da prekine sa napadima.
Hamas u celini, ili u nekim slučajevima njegovo vojno krilo, proglašen je terorističkom grupom u Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji, kao i kod drugih velikih sila.
Samoubilački bombaški napadi
Hamas je izbio u prvi plan posle prve intifade kao glavna palestinska grupa koja se protivi mirovnim sporazumima potpisanim ranih devedesetih između Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), tela koje je zastupalo većinu Palestinaca.
Uprkos brojnim izraelskim operacijama protiv njega i pritiscima Palestinske samouprave (glavnog vladajućeg tela Palestinaca), Hamas je otkrio da ima efikasnu moć veta nad procesom izvođenjem samoubilačkih napada.
U februaru i martu 1996. godine, izveo je nekoliko samoubilačkih bombaških napada u autobusima, ubivši skoro 60 Izraelaca, u odmazdi za atentat iz decembra 1995. godine na Hamasovog glavnog operativca za izradu bombi Jahju Ajaša.
Ovi bombaški napadi naširoko se smatraju krivim za odvraćanje Izraelaca od mirovnog procesa i dovođenje Benjamina Netanjahua – vatrenog protivnika Sporazuma iz Osla – na vlast te godine.
- Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
- Izrael je jevrejska nacionalna država
U postoslovskom svetu, pogotovo posle neuspeha samita u Kampu Dejvid američkog predsednika Bila Klintona iz 2000. godine i druge intifade koja je usledila nedugo potom, Hamas je stekao moć i uticaj kad je Izrael izvršio pritisak na Palestinsku samoupravu, koju je optužio za finansiranje smrtonosnih napada.
Hamas je organizovao klinike i škole, za Palestince koji su se osećali izneverenim od korumpirane i neefikasne Palestinske samouprave, kojom je dominirala frakcija Fatah.
Mnogi Palestinci pozdravili su talas Hamasovih samoubilačkih napada u prvim godinama druge intifade.
Oni su ove operacije „mučeništva“ doživljavali kao osvetu za svoje gubitke i izraelsku izgradnju naselja na Zapadnoj obali, teritoriji koju Palestinci žele kao deo vlastite države.
U martu i aprilu 2004. godine, duhovni vođa Hamasa šeik Ahmed Jasin i njegov naslednik Abdul Aziz Al Rantisi ubijeni su u izraelskim raketnim napadima na Gazu.
Smrt lidera Fataha Jasera Arafata u novembru iste godine doveo je do toga da na čelo Palestinske samouprave stane Mahmud Abas, koji je raketne napade Hamasa doživljavao kao kontraproduktivne.
Kad je Hamas ostvario ubedljivu pobedu na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. godine, nastali su svi uslovi za ogorčenu borbu za nadmoć sa Fatahom.
Hamas je pružio otpor svim naporima da se navede da se obaveže na prethodne palestinske sporazume sa Izraelom, kao i da prizna legitimitet Izraela i odrekne se nasilja.
Povelja iz 1988. godine
Hamasova povelja definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već „okupatorskih cionističkih agresora“.
Izrael je saopštio da grupa „pokušava da obmane svet“.
- Izraelci pojačavaju napade u Gazi – više od 100 mrtvih do sada
- Sukobi u pojasu Gaze: Deca preplašena, žene se kriju u ormanima
- Kako žive srpski državljani u Izraelu i šta su poručili Palestinci u Beogradu
Sankcije
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije.
Kada je Hamas 2007. godine svrgao sa vlasti u Gazi snage lojalne Fatahu, Izrael je pooštrio blokadu teritorije, a palestinsko raketiranje i izraelski vazdušni napadi su se nastavili.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada „Kasam“.
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Narednog dana, Izraelska vojska je pokrenula vojnu ofanzivu zvanu operacija Zaštitna ivica sa ciljem uništavanja raketa i prekograničnih tunela koje su koristili ekstremisti.
Tokom pedesetodnevnog sukoba ubijeno je najmanje 2.251 Palestinaca, među kojima i 1.462 civila.
Na izraelskoj strani stradalo je 67 vojnika i šest civila.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom takođe nisu uspeli.
Za to vreme, humanitarna situacija za dva miliona Palestinaca u Gazi se pogoršala.
Privreda u pojasu je doživela kolaps, a vladaju nestašice vode, struje i lekova.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
