U trenutku kada je američki državni sekretar Entoni Bliken u diplomatskoj misiji na Bliskom istoku, Izrael tvrdi da je, posle lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, ubio i njegovog najavljenog naslednika Hašema Safiedina.
Safiedin je poginuo pre tri nedelje u vazdušnim napadima na južno predgrađe libanske prestonice Bejruta, saopštila je izraelska vojska.
Njegovu smrt i dalje nije potvrdio Hezbolah, vojna, politička i društvena organizacija koja ima značajnu moć u Libanu i koja je u sukobu sa Izraelom.
U govoru održanom ovog leta u Bejrutu, Safiedin je opisao kako Hezbolah gleda na eventualnu smrt njihovog lidera: „Kada bilo koji vođa strada, drugi preuzima zastavu i nastavlja sa novom, sigurnom, snažnom odlučnošću“, rekao je, prenosi AFP.
Izrael navodi da je Safiedin godinama upravljao „terorističkim napadima na Izrael“, kao i da je učestvovao u Hezbolahovim „centralnim procesima donošenja odluka“.
Sjedinjene Države i Saudijska Arabija su ga prethodno 2017. proglasile „globalnim teroristom“.
- Ko vlada Libanom i koliku moć ima Hezbolah
- Sukob Izraela i Hezbolaha u nekoliko mapa
- „Kao da je neko pritisnuo pauzu na život“: Kako izgleda nekada živahni Bejrut pod izraelskim napadima
- Koje je sve vođe Hamasa ubio Izrael
Da li su pregovori o primirju mogući?
Jedanaesti put od početka rata Izraela i palestinskog Hamasa, koji se u međuvremenu proširio i na Liban, Blinken je u diplomatskoj misiji na Bliskom istoku.
Cilj ove posete je da pokuša da oživi pregovore o prekidu vatre u trenutku kada izraelska vojska nastavlja da gađa ciljeve na severu Gaze i u Bejrutu, dok libanski Hezbolah uzvraća raketama ka severu Izraela.
Poseta američkog državnog sekretara isplanirana je na brzinu neposredno posle ubistva vođe Hamasa Jahja Sinvara.
Šanse da će u ovom trenutku doći do bilo kakvog dogovora su skoro nepostojeće, smatra BBC novinar Tom Bejtmen, koji prati novu posetu Blinkena Bliskom istoku.
Trenutno ne postoji niko sa kime bi Amerikanci pregovarali, pošto Hamas još nije odlučio ko će od njegovih vođa doneti odluku o nastavku razgovora, objašnjava.
Blinken se u utorak, 22. oktobra sastao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, ministrom odbrane Joavom Galantom, ministrom za strateška pitanja Ronom Dermerom i visokim vojnim zvaničnicima na nizu sastanaka u Jerusalimu i Tel Avivu.
Rekao im je da „treba učiniti mnogo više“ da bi humanitarna pomoć stigla do civila u opkoljenoj severnoj Gazi, kaže visoki zvaničnik administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je želeo da ostane anoniman.
Blinken je, kako kaže taj izvor, vršio pritisak na izraelsko rukovodstvo zbog izveštaja da njihova vojska sprovodi takozvani „generalni plan“ u severnoj Gazi – taktiku masovnog raseljavanja civila ili gladovanja svih koji ostaju.
Izraelski zvaničnici su odgovorili da im to „apsolutno nije“ njihova politika, na šta je Blinken odgovorio da to moraju javno da razjasne, kaže američki zvaničnik.
Blinkenovo upozorenje o humanitarnoj pomoći usledilo je posle njegovog prošlonedeljnog pisma koje je izraelskoj vladi dalo 30 rok od dana da poveća pomoć u severnom pojasu Gaze, gde je zbijeno oko 400.000 Palestinaca.
Ukoliko do toga ne dođe, navodno rizikuju da američka vojna pomoć bude prekinuta, odnosno ograničena.
„Bilo je razgovora o ovome“, kaže visoki zvaničnik Stejt departmenta.
„Koraci koji su do sada preduzeti nisu bili dovoljni i mi smo to danas jasno stavili do znanja.“
Humanitarne organizacije upozorile su da civili u severnoj Gazi rizikuju da umru od gladi.
Izrael kaže da je njegova ofanziva tamo usredsređena na borce Hamasa, dok su SAD upozorile vlasti u Tel Avivu da ne pokušavaju da nasilno raseljavaju stanovnike na jug Gaze, gde je 1,7 miliona civila zbijeno u opasno prenaseljenom području pod „smrtonosnim rizikom“ od bolesti.
Humanitarne agencije se stalno žale da Izrael i dalje blokira isporuke hrane severnoj Gazi.
Zbog nedostatka hrane skoro pola miliona ljudi suočilo se sa katastrofalnim nivoom akutne nestašice hrane, što za posledicu može da ima ekstremnu glad ili izgladnelost.
Uz to, 50.000 dece ili više zahteva lečenje od akutne neuhranjenosti 2024. godine, podaci su UN agencije OCHA-a.
- Rat u Gazi: Zašto pregovori o primirju traju toliko dugo
- Sad kad je vođa Hamasa mrtav, šta sprečava primirje u Gazi
- Koliko humanitarne pomoći ulazi u Gazu
Biznismen nudi 100.000 dolara za oslobađanje talaca iz Gaze
Daniel Vitenberg, BBC njuz
Američko-izraelski biznismen koji nudi 100.000 dolara svakom Palestincu koji pomogne u izbavljenju talaca zatočenih u Gazi, kaže za BBC da je preneo „nekoliko desetina” informacija izraelskim bezbednosnim službama za koje veruje da bi mogle da budu verodostojne.
Daniel Birnbaum, bivši izvršni direktor kompanije za proizvodnju gaziranih pića SodaStream, rekao mi je da misli da „diplomatski put ne funkcioniše“ i da „neko mora da pokuša nešto drugačije“ kako bi oslobodio taoce.
Izrael kaže da je u zatočeništvu u Gazi još 101 osoba kidnapovana u napadu Hamasa 7. oktobra 2023.
Izraelske vlasti veruju da je najmanje polovina još živa.
Palestinci bi imali pravo na imunitet i bezbedan izlazak iz Gaze u zamenu za oslobađanje jednog od talaca, objavio je prošle nedelje izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
U napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra, ubijeno je oko 1.200 ljudi, a još 251 uzet za taoce.
U izraelskoj odmazdi, koja još traje, u Gazi je ubijeno više od 42.000 ljudi, desetine hiljada ranjeno, a stotine hiljada raseljeno.
Veliki delovi Gaze su sravnjeni sa zemljom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.