Kao i svakog jutra, bilo je napetosti.
Pucketala je u vazduhu kao elektricitet.
Toliko toga se dešavalo u poslednje vreme da bi samo nesmotrena osoba pošla u brda a da nije na oprezu.
Sunce je već bilo visoko, pulsirajući vrelinu preko spokojne zemlje.
Čula su se zvona životinja, kako muškarci i dečaci zvižde dozivajući pse.
Visoko na brdu preko puta nalazilo se jevrejsko naselje Rotem.
U blizini je bio punkt izraelske vojske.
On se tamo nalazio da bi zaštitio doseljenike.
- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
- Šta je izraelski bataljon Necah Jehuda kojem prete američke sankcije
- Šta sve možeš da naučiš u kibucu
Svako ko bi bacio pogled nadole video bi okupljene u domu Ahmada Daragme: palestinskog pastira; izraelske aktiviste koji mu pružaju podršku; strane novinare sa kamerom.
Sa Ahmadom je razgovarao 71-godišnji Jevrejin koji redovno odlazi sa pastirom u brda, uprkos nasilju i zlostavljanju.
Čovek koji, imam osećaj, neće ustuknuti od borbe koju smatra pravednom.
„Kad sam ubeđen da su moji stavovi ispravni, spreman sam da se borim za svoja uverenja. Želite da me nazovete tvrdoglavim? U redu“, kaže Gil Aleksander.
On pripada Aktivistima Jordanske doline, grupi Izraelaca posvećenih zaštiti Palestinaca.
Oni se pridružuju pastirima na putu do pašnjaka i u povratku.
Možda će se doseljenici pojaviti oko Al-Farisije ovog jutra, a možda i neće.
Uznemiravanje je postalo učestalije otkako je Hamas napao Izrael 7. oktobra ubivši oko 1.200 Izraelaca i otevši oko 250.
Nasilje doseljenika koje se dešavalo godinama na Zapadnoj obali počelo je naglo da eskalira, sa ciljem, veruju Palestinci, da ih otera sa ove zemlje.
Prema Kancelariji UN-a za humanitarne poslove (OCHA), od oktobra je bilo više od 1.000 napada doseljenika na Palestince, kada je raseljeno najmanje 1.390 ljudi – među njima 660 dece.
Gil Aleksander se redovno pridružuju Ahmadu na odlasku u brda
Napade često prati nasilje sa smrtnim ishodom.
OCHA je zabeležila 107 koji su doveli do smrtnih slučajeva i povreda među Palestincima, 859 koji su naneli štetu palestinskom posedu.
Uništeno je hiljade drveća i mladica koje pripadaju Palestincima.
Pogledajte video: Šta je Zapadna obala
Zemljoradnici poput Ahmada opisuju kako je pristup porodica vodi, usevima i stoci redovno blokiran ili ograničen.
Međunarodna pažnja usmerena je na Pojas Gaze, ali razmere nasilja doseljenika navele su SAD, EU i Veliku Britaniju da uvedu sankcije nekim liderima doseljenika i, prvi put, čitavim doseljeničkim predstražama.
Aktivisti Jordanske doline su svesni koliko je važno ostati pribran, bez obzira na provokacije.
Gil Aleksander zna na šta su sve doseljenici spremni, čak i kad im se ne pruža otpor.
On ima ožiljke da to i dokaže.
Ali ovog jutra je optimističan.
„Po ovakvom danu“, kaže on, „osećam se dobro“.
„Ako možemo da sprečimo napade, onda sam veoma zadovoljan.“
Gil je postao dobar prijatelj sa Ahmadom Daragmeom, koji je iznova bio maltretiran.
Ahmad optužuje izraelsku vojsku i policiju da drže stranu doseljenicima, što je tvrdnja koju potkrepljuju brojni izveštaji izraelskih i palestinskih aktivista za zaštitu ljudskih prava.
Pokazujući ka brdima, oko sebe, duž glavnog puta, Ahmad kaže: „Problem je što nam je čitava ova zemlja zabranjena. Brdo je zabranjeno, sve je zabranjeno. Ova situacija je nemoguća: nije bitno da li imamo dozvolu ili nemamo, uvek nam prave probleme.“
Popeli smo se u brda, preko stenja i jaruga, sve dok se dolina nije otvorila pod nama.
Zemlja je bila kestenjaste boje, prekrivena isušenim stabljikama nedavno posečenog kukuruza, što je sjajna hrana za gladne ovce.
Ahmad je bio ispred nas na svom magarcu, predvodeći stado prema pašnjaku, kao što su njegovi preci to činili generacijama.
Planinski jelen je zatreperio kroz izmaglicu vreline i potom nestao.
Slika je ličila na pastoralni raj.
U stvarnosti je bila ljuto bojno polje.
Prošlog decembra su Gil Aleksander i još jedan aktivista bili sa Ahmadom kad su doseljenici napali po noći.
Bili su teško pretučeni i poprskani suzavcem.
U ranijem incidentu, Gil je pao na zemlju, pokušavši da spreči doseljenika na konju koji je rasterivao Ahmadovo stado.
On doživljava stalne pretnje.
Činjenica da je posvećeni religiozni Jevrejin ljuti doseljenike, koji veruju da Zapadna obala – drevne zemlje Judeja i Samarija – pripadaju jevrejskom narodu.
Gil je sin francuskih Jevreja i emigrirao je u Izrael kad je imao 20 godina.
Njegov otac se borio u Francuskom pokretu otpora protiv nacista.
„Osećam se kao predstavnik humanitarnog religioznog judaizma“, kaže Gil.
„Vrlo nas je malo u Izraelu danas.“
Palestinci poput Ahmada Daragmea živeli su pod okupacijom otkako je Izrael zauzeo teritoriju u Šestodnevnom ratu 1967. godine.
Od tada je na Okupiranim teritorijama – u koje spada i Istočni Jerusalim – izgrađeno više od 160 naselja sa oko 700.000 jevrejskih stanovnika.
Na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu ima otprilike tri miliona Palestinaca.
Za Gila Aleksandera, koji sebe opisuje kao cionistu, izraelska teritorija treba da se završi na granicama iz 1967. godine.
Bilo koje naselje na Zapadnoj obali sme da postoji samo uz palestinski pristanak.
„Možemo da volimo ovu zemlju a da nismo njeni vlasnici, isključivi vlasnici teritorije… Da ne bismo neprestano držali lokalno stanovništvo pod prisilom, moramo da se odreknemo dela ove zemlje, u nadi da ćemo moći da dolazimo slobodno na nju kasnije.“
Gil kaže da samo tako može da se izbegne „nacionalni verski sukob koji se vodi 100 godina, otkako postoji cionizam, između palestinske populacije i jevrejske populacije.“
Iako Gil veruje da „ništa nije nemoguće“, takva ideja deluje nemoguće u ogorčenoj politici današnjice.
- U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
- Međunarodni sud pravde: Izraelska okupacija palestinskih teritorija je nezakonita
- Zašto neke zemlje ne priznaju Palestinu kao državu
- Ujedinjeni u bolu: Bratski odnos Izraelca i Palestinca čije su ćerke poginule u sukobima
Izrael trenutno ima najdesničarskiju vladu u svojoj istoriji.
Premijer Benjamin Netanjahu zavisi od podrške pro-došljačkih partija da bi opstala njegova koaliciona vlada.
Nedavno je ultradesničarski izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič govorio o „mega-strateškim“ potezima za širenje došljačkih aktivnosti uz finansiranje vlade.
Pre dve nedelje je vlada proglasila skoro 3.000 jutara zemlje u Jordanskoj dolini „državnim zemljištem“, najveću takvu količinu u poslednje tri decenije.
Ova odluka usledila je posle slične objave za skoro 2.000 jutara zemlje u martu.
Međunarodni sud pravde, najviši sud UN, opisao je izraelsku okupaciju kao „de fakto aneksiju“ koja krši Konvenciju o iskorenjivanju rasne diskriminacije koja osuđuju „rasnu segregaciju i aparthejd“.
Ahmad Daragme zna vrlo dobro kako to funkcioniše na terenu.
Govoreći o svojim starim pašnjacima, on kaže: „Sve ove oblasti, sva ova mesta, zabranjeno nam je da idemo na njih. Na nekima su zasađene masline. Neka su postala rezervisane oblasti… Oni žele da napustimo ovu oblast. Oni žele da budu ovde. Oni ne žele da mi budemo ovde.“
Politički zamajac je na strani doseljenika.
Izraelski parlament Kneset nedavno je glasao većinski sa 68 naprema devet da odbaci palestinsku državu na Zapadnoj obali po osnovu da bi to „predstavljalo egzistencijalnu pretnju po Državu Izrael i njene građane, produbilo izraelsko-palestinski sukob i destabilizovalo region“.
Netanjahu je iznova izjavljivao da je izraelska kontrola bezbednosti nad Zapadnom obalom ključna za sigurnost zemlje.
Za nekoga kao što je Šai Rozengarten Aktivisti Jordanske doline su „radikali“ koji treba da se klone Zapadne obale.
On kaže da su „naselja u Izraelu veoma važna, zato što mislimo da u Izraelu moramo da se povežemo sa našim nasleđem“.
Sasvim slučajno, kao i Gil, i on je potomak preživelih iz Holokausta.
Njegov deda je stigao u Izrael iz Poljske u posleratnim godinama.
Ali tu sve sličnosti između njih dvojice prestaju.
Šai je vodeća ličnost u cionističkoj organizaciji Im Tircu koja podržava naselja.
Nasilje doseljenika, kaže on, vrši samo manjina.
On tvrdi da problem predstavljaju „radikalni“ aktivisti za ljudska prava.
„Mi ih doživljavamo kao radikale. A njihovu aktivnost doživljavamo kao smetnju vojnim aktivnostima. Što znači da je to veoma loše za ovu oblast.“
Pitam Šaija da li zapravo misli da je to loše po doseljenike.
„Ne, zapravo mislim da ometaju vojne aktivnosti.
Naravno, oni pokušavaju da maltretiraju doseljenike, ali oni pokušavaju i da maltretiraju vojnike.
„I postoje mnoge primere da se takva vrsta aktivnosti odvija ispred izraelskih vojnika i samo im, znate, guraju kamere u lica.
„I, znate, to je veoma, veoma štetno i veoma loše za izraelske vojnike koji moraju da se koncentrišu na ono što se dešava.“
Gil kategorički odbija takvu karakterizaciju i tvrdi da brani istinske jevrejske vrednosti.
On je deo izraelske manjine koja u ovom trenutku ima vrlo malo političkog uticaja.
Ali stojeći u hladu drveta akacije, dok Ahmad okuplja ovce i koze da bi ih preko noći smestio u tor, Gil Aleksander insistira da postoji nada za mirno razrešenje sukoba za koji veruje da nema vojno rešenje.
„Nemamo izbora… Rat, to je očigledno, neće doneti ništa. Od rata do rata, mi smo sve slabiji i slabiji i slabiji… Čak i naša snaga ima granice.“
Dodatno izveštavanje: Elis Dojard i Hanin Abdin.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, JutjubuiVajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na[email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
