Izraelski premijer Benjamin Netanjahu bi već 1. jula mogao da najavi aneksiranje delove okupirane Zapadne obale. On kaže da će taj potez, koji proističe iz mirovnog plana američkog predsednika Donalda Trampa, ispisati još jedno „veličanstveno poglavlje u istoriji cionizma“.
Palestinci se opiru tome. Oni tvrde da će se povući iz svih prethodnih sporazuma, rizikujući vlastitu krhku upravnu vlast. Za njih ovaj potez znači gubitak ključne teritorije za buduću državu i smrtonosni udarac snovima o samoopredeljenju.
Veći deo globalne zajednice posmatra šta se dešava sa sve većom zabrinutošću zbog onoga što doživljavaju kao očigledno kršenje međunarodnog prava, dok upozorenja počinju da liče na „vrelo leto“ uzavrelih tenzija.
- Jevrejska naselja na Zapadnoj obali nisu ilegalna, kažu SAD
- Tramp predstavio dugo očekivani plan za Bliski istok, PLO odbija
- Izbori u Izraelu: Netanjahu proglasio „najveću pobedu“ – šta to znači
Kako teče postavljanje kamena temeljca za nešto što bi potencijalno moglo da bude jedan od najznačajnijih političkih poteza u regionu godinama unazad?
„Uradite to kako treba!“
Moje putovanje počinje duž glavnog autoputa koji iz Jerusalima ide na jug.
Put je nazvan po Menahemu Beginu, bivšem jevrejskom vojnom lideru koji je postao šesti premijer Izraela. On je ikona desničarskog nacionalizma, osnivač pokreta koji se kasnije spojio u Likud – stranku koju danas predvodi Benjamin Netanjahu.
Ulaz na autoput uzdiže se pored dvanaestospratnice prekrivene ogromnim plakatom sa likom Netanjahua i predsednika Trampa. „Ne palestinskoj državi!“, poručuje se na njemu na hebrejskom. „Suverenitet – uradite to kako treba!“
To je poruka za aktuelnog izraelskog i američkog lidera, a ne od njih. Potekla je od grupe gradonačelnika jevrejskih zajednica na Zapadnoj obali – teritoriji koju oni doživljavaju kao svoju biblijsku postojbinu.
Gradonačelnici žele da se ustanovi izraelski suverenitet nad više od 30 odsto Zapadne obale, što se nalazi u Trampovoj ponudi. I dok će Netanjahu uskoro doći u priliku da iznese predloge svom kabinetu ili parlamentu „za primenu izraelskog zakona“ na delovima njegove teritorije, gradonačelnici mu izazivaju stalnu glavobolju sa političke desnice.
To je pokazatelj koliko se tokom godina ova rasprava promenila u Izraelu.
Vozim dalje, ostavljajući za sobom autoput Begin, prolazim pored vojnog kontrolnog punkta i prelazim na manji put koji vijuga na Zapadnu obalu, dom za i do tri miliona Palestinaca, i skoro pola miliona Izraelaca koji žive u naseljima.
„Moja breskva nije Trampova da može da je poklanja“
Međi vinovim lozama i maslinjacima, Muhamed Jehja Ajer mi pokazuje svoju zemlju.
Nalazimo se na grebenu ispred palestinskog sela Irtas. Tu mogu da se vide neke od prepoznatljivih boja Zapadne obale. Narandžasti krovovi krive se preko vrha brda ka jugozapadu – umiveni prigradski dizajn izraelskog naselja Efrat.
Sa druge strane njegove ograđene ivice, zemlja se spušta u praznu dolinu, prašnjavi zaliv od ilovače i stenja, pre nego što se ponovo pojave naseobine – sivi betonski blokovi Deišeša, prostranog urbanog izbegličkog kampa na ivici palestinskog grada Betlehema.
Dva razdvojena sveta, jedan kraj drugog.
Pitam Muhameda šta misli o skorašnjim Netanjahuovim izjavama.
„One ne znače ništa“, kaže mi on. „Ove oblasti kao da su već aneksirane… Sve je to u njihovim glavama.“
Muhamed nastavlja da objašnjava svoj stav.
Njegova porodica obrađuje ovu zemlju generacijama. Nakon što je osamdesetih osnovano naselje Efrat, stvari su počele da se menjaju. On opisuje čestu borbu za prevlast.
„Ukoliko složim ovde deset cigala, izraelske vlasti dođu i poruše mi to“, kaže on.
„Izraelci podnose predloge i onda zaplenjuju novu zemlju pod izgovorom da pripada državi… a vlada onda pomaže ljudima da se tu nasele.“
Izrael planira novo naselje, po imenu Givat Eitam, severoistočno od mesta gde hodam sa Muhamedom. Smatraće se susedstvom Efrata. Muhamedova zemlja nalazi se u oblasti zgnječenoj između dva naselja.
„Ukoliko Efrat bude tamo na silu gradio, mogao bi da podigne kapije i ogradu i da nam ne dozvoli da prelazimo preko vlastite zemlje“, kaže on. „Reći će nam da nabavimo specijalne dozvole i odobrenja.“
Izraelske vlasti rutinski ističu da rute ograda mogu da se ospore tokom procesa planiranja ili na sudu. One su odbile da komentarišu konkretnu tvrdnju u vezi sa prilazom ukoliko se izgradi Givat Eitam.
Sudije treba da presude po žalbi protiv dodele zemlje za samo naselje.
Podsećam Muhameda da Trampov plan predviđa da Palestinci imaju državu na 70 odsto Zapadne obale i da je zamrznuto širenje naselja na četiri godine na mestima izvan oblasti koje je aneksirao Izrael.
Američki predsednik je tvitovao mapu 28. januara, napisavši: „Ovako bi mogla da izgleda buduća država Palestina, sa glavnim gradom u delovima Istočnog Jerusalima.“
This is what a future State of Palestine can look like, with a capital in parts of East Jerusalem. pic.twitter.com/39vw3pPrAL
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) January 28, 2020
On uzima u ruku sveže ubranu breskvu.
„Ko je Tramp da obeća bilo šta? Je li ovo u njegovom vlasništvu?“, pita on podigavši svoju voćku. „Mogu da vam poklonim ovu breskvu zato što je moja. Ali ako nije moja, kako mogu da vam je nudim?“
„Oni kažu da je Bog na njihovoj strani i da mogu da rade šta hoće“
Efrat nije daleko. Ali na putovanju se jasno vide oštri kontrasti Zapadne obale.
Pre kule stražare, betonski patrljci duž zemljanog puta obeležavaju buduću liniju kojom će se proširiti izraelska mreža zidova, ograda i kontrolnih punktova – barijera separacije.
Njena gradnja počela je tokom druge palestinske Intifade, 2000-2005, kad su bombaši samoubice često ubijali Izraelce, a Izrael izvodio česte upade u gradove Zapadne obale.
Izrael tvrdi da barijera spašava živote. Kritičari to zovu sredstvom za otimanje zemlje.
Naselja se doživljavaju kao ilegalna prema međunarodnom pravu, koje proističe iz zabrane zemljama da prebacuje deo svog stanovništva u oblasti pod vojnom okupacijom. Izrael to negira, tvrdeći da je teritorija „osporena“, a ne okupirana.
Naoružani čuvar mi maše da prođem pored kontrolnog punkta na tihe ulice Efrata.
Trampov plan je pomak u odnosu na sve prethodne mirovne predloge. Neki spekulišu da bi oni mogli da dovedu do toga da Izrael formalno dobije velike blokove naselja – uključujući blok koji sadrži Efrat, na primer – u sklopu sporazuma sa Palestincima, koji žele Zapadnu obalu kao sastavni deo svoje buduće države.
Većina velikih blokova naselja nalaze se neposredno sa druge strane Zelene linije, linije primirja iz vremena pre arapsko-izraelskog rata 1967. godine, kad je Izrael preoteo Zapadnu obalu iz ruku Jordana.
Ali plan predsednika Trampa nudi Izraelu potencijalno američko priznavanje svih naselja, kao i strateški važne Jordanske doline – pre bilo kakvog pregovora sa Palestincima.
„Naša je istorijski“
Ispred vafl-bara, ćaskam sa Jedidijom Mosavijem i Šaronom Barazanijem, obojicom u dvadesetim.
Jedidija mi kaže da on radi u obezbeđenju i potiče iz naselja koje je dalje na jug, blizu Hebrona.
„To je neverovatno mesto, veoma važno za Izrael“, kaže on za Zapadnu obalu – ili prema hebrejskom biblijskom imenu Judea i Samaria, kako je zovu mnogi Izraelci.
Pitam za Netanjahouve planove. On kaže da to nije dovoljno.
„Treba da primenimo izraelske zakone na svu ovu zemlju. Ona je naša istorijski. Za jevrejski narod ona je najvažnija – mi nemamo druge zemlje gde bismo mogli da odemo.“
Šaron dodaje: „Ne možete da kažete ljudima da odu sa svoje zemlje, iz svog doma.“
Stižem u gradonačelnikovu kancelariju. Ispred se nalazi slika podnog mozaika pronađenog u Jordanu 1880-tih.
On je poznat kao mapa Madaba, prikaz Svete zemlje iz šestog veka. Jedan od njegovih grčkih natpisa, pored Betlehema, odnosi se na biblijsku lokaciju Efrata.
Izraelsko naselje Efrat osnovano je 1983. godine. Gradonačelnik Oded Revivi je savršeno svestan verskih i ideoloških veza sa zemljom, mada tvrdi da to nije glavna motivacija za većinu naseljenika.
Mnogi , kao što je to on učinio devedesetih, dolaze zbog potencijalno jeftinijih kuća u već formiranoj jevrejskoj zajednici.
Revivi je u stalnom kontaktu sa Netanjahuom. On poznaje članove američko-izraelskog tima za mapiranje zaduženog za iscrtavanje teritorijalnih granica aneksije i podržao je Trampov plan od samog početka.
„Smatram da je to iskren pokušaj da se osmisli neki drugi način za rešavanje sukoba“, kaže on.
Šta je sa njegovim kolegama gradonačelnicima koji napadaju premijera zdesna, tvrdeći da Izrael ima pravo na još više Zapadne obale? Revivi pristojno kritikuje neke od kolega.
„Takav stav potiče iz nerazumevanja u kakvom globalnom selu živimo“, kaže on, misleći na oštra protivljenja većine spoljnog sveta bilo kakvoj aneksiji.
„Zato što mislimo da smo jaki i silni, da je Bog na našoj strani, i da možemo da radimo šta hoćemo.“
Trampov sporazum morate da posmatrate u fazama, kaže on. „Ovo je prva faza.“
Gradnja u procvatu
Protivnici Trampov plan ne vide kao ništa drugo do način da se ozvaniči de fakto realnost na terenu koja je nastajala tokom pola veka kršenja međunarodnog prava.
Stižem u senku ogromnog mosta u gradnji – udvostručavanje puta od autoputa Begin koji se probija na Zapadnu obalu, povezujući Jerusalim sa Efratom i drugim naseljima dalje na jug.
Stojimo na nekoliko metara od segmenta barijere separacije – betonskog zida visokog osam metara koji skriva od našeg pogleda palestinske domove sa druge strane, dok automobili sa izraelskim tablicama zuje preko mosta iznad nas.
„Ovo vam je čitava priča Zapadne obale u poslednje 53 godine“, kaže Dror Etkes, koji vodi izraelsku nevladinu organizaciju „Kerem Navot“ (Navotov vinograd – nazvan po biblijskoj ličnosti ubijenoj zbog zemlje), koja nadgleda izgradnju naselja.
„Suština je u uzimanju od Palestinaca i davanju Izraelcima. To radite tako što zaplenite zemlju i dodelite je Izraelcima. To je jedan od načina. Drugi je zatvaranje i sprečavanje širenja palestinskih zajednica“, kaže on.
Gledamo kako istočnoevropski radnici nose ogromne čelične stubove.
Etkes kaže da je ovo najveći procvat u infrastrukturnim projektima koje sprovodi Izrael na Zapadnoj obali u poslednje dve decenije.
Gradi se više puteva, vodovoda i sistema za pročišćavanje kanalizacije kako bi se omogućio značajan budući rast broja naseljenika.
„Palestinski građani buduće palestinske države“
Etkes i druge posmatračke grupe upozoravaju da bi aneksija mogla da osudi ljude kao što je Muhamed Ajer na teritorijalne enklave.
Studija američke ekspertske grupe Vašingtonski institut sugeriše da bi „puna aneksija“ Izraela i do 30 odsto Zapadne obale pogodila skoro 110.000 Palestinaca.
Netanjahu je izjavio da bi oni u Jordanskoj dolini, na primer, ostali „palestinski subjekti“. Kritičari se plaše da to znači da će praktično živeti na ostrvima sa samo palestinskom civilnom kontrolom, okruženi zemljom pod punim izraelskim nadzorom.
Palestinsko vođstvo, zajedno sa skoro 50 eksperata koje je imenovao Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, kaže da bi to ozvaničilo sistem „aparthejda“ na Zapadnoj obali – dva naroda kojim vlada jedna država, na istom prostoru sa nejednakim pravima.
Neki izraelski opozicioni političari iz većinski jevrejskih stranaka vide plan kao noćnu moru koja se sprovodi neodgovorno. Oni vide malo koristi od unilateralne aneksije, koja će istovremeno ukaljati svetski ugled Izraela.
- Ko su Palestinci koji su spojili Srbiju i UAE
- Drevni Izraeliti „palili kanabis na bogosluženjima“
- Netanjahu ostaje premijer Izraela
Ali penzionisani izraelski general major Josi Kupervaser smatra da bi broj Palestinaca zatečenih u unilateralnoj primeni suvereniteta bio „zanemarljiv“.
On kaže da bi mnogi mogli da dobiju izraelsko prebivalište u prelaznom periodu i sugeriše da bi palestinsko vođstvo trebalo da pregovara sa Trampovom administracijom.
„To je bila logika američkog mirovnog plana“, kaže on. „Palestinci će biti građani buduće palestinske države.“
„Nećemo samo baciti ključeve i otići kući“
Vožnja do palestinskog grada Ramale često je komplikovana. Grad ima mali broj ulaza i izlaza, a veliki saobraćajni zastoji uobičajena su pojava.
Ramala je dom sedišta Palestinskih vlasti (PA).
Ovo vladajuće telo nastalo je kao rezultat Sporazuma iz Osla iz devedesetih – najvećeg dostignuća izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora.
Sada, u pokušaju da se pojača međunarodni pritisak kako bi se izbegla aneksija, palestinski predsednik Mahmud Abas kaže da Palestinske vlasti više ne obavezuju sporazumi sa Izraelom i SAD, uključujući one o bezbednosti.
Neki se plaše da bi odustajanje od takve koordinacije, ukoliko bi se primenilo do kraja, moglo da dovede do raspada Palestinskih vlasti i potencijalnog ulaska u haos na Zapadnoj obali.
Usred ogorčenih podela u palestinskoj politici, militantna grupa Hamas – glavni rival pokreta Fatah predsednika Abasa – mogla bi da pokuša da izvuče korist i uđe u sukob sa Izraelom.
Stižem na konferenciju za štampu palestinskog premijera Muhameda Štejeha. Obezbeđenje je uvek strogo. Sada postoji još i pranje protiv korona virusa pre ulaska u zgradu – stajem u kabinu u kojoj me prskaju tečnošću za dezinfekciju, koja mi najviše završava u kosi.
Pandemija usporava ulazak u zgradu, ali nije usporila politiku u regionu.
Štajeh smatra da izraelski planovi dovode sukob do nove raskrsnice u istoriji.
„Mirovni proces je dospeo u ozbiljnu pat poziciju“, kaže on. „Suočavamo se sa trenutkom istine za nas kao palestinsko vođstvo.“
Pitam ga za budućnost Palestinskih vlasti.
„Nemojmo se zavaravati“, odgovara on. „Palestinske vlasti nisu poklon ni od koga. One su nastale zbog palestinskog naroda… Nećemo samo baciti ključeve i otići kući.“
Štajeh optužuje međunarodnu zajednicu da nije ništa preduzela.
Zašto njegovo vođstvo ne uđe u pregovore sa SAD, pitaju ga.
On kaže da se aneksija svodi na „uništenje“ buduće palestinske države i sugeriše da bi njeno prihvatanje dovelo do toga da Palestinske vlasti postanu „gomila izdajnika – a mi to nećemo biti.“
„Hod po žici“
Šta je sledeće? Netanjahu nastavlja da govori o svojim planovima, uprkos spekulacijama da su oni bili samo caka kako bi se pridobila desnica posle tri kruga izbora sa nerešenim ishodom.
„Ova teritorija je mesto gde je jevrejska nacija rođena i rasla“, rekao je premijer za ta naselja u maju, kad se njegova nova koaliciona vlada spremala da položi zakletvu.
„Primena izraelskih zakona na njih neće nas udaljiti od mira. Samo će nas približiti njemu.“
Koalicioni sporazum mu omogućava da iznese predloge kabinetu ili izraelskom parlamentu posle 1. jula.
Američka administracija, davši signale u maju da ne očekuje da se taj proces zbrza, možda će sada biti spremna da u načelu podrži Netanjahuove predloge pod uslovom da se on obaveže na Trampov plan kao paket (što znači ostavljanje otvorene mogućnosti za palestinske pregovore u naredne četiri godine) i da postoji konsenzus među glavnim akterima u koaliciji.
To daje na važnosti stavovima Benija Ganca, ministra odbrane i sledećeg premijera,m koji treba da preuzme dužnost od Netanjahua krajem naredne godine.
Za Ganca se veruje da je manje spreman da podrži sveobuhvatne unilateralne planove za aneksiju i da želi koordinaciju sa Vašingtonom i arapskim zemljama koje imaju veze sa Izraelom.
Ove potonje – pogotovo susedni Jordan – snažno se protive bilo kakvom obliku aneksije, izrazivši zabrinutost za regionalnu stabilnost ukoliko se ona sprovede u delo.
Gancova Plavo-bela partija, za čiji su uspeh na izborima delimično zaslužni glasovi levice, „hoda po žici“ po ovom pitanju, kaže Lahav Harkov, diplomatska dopisnica „Jerusalem posta“.
I dok Netanjahu želi da „ide do kraja“, Ganc i ministar spoljnih poslova Gabi Aškenazi, njegov kolega iz Plavo-bele partije, mnogo su suzdržaniji, kaže mi ona.
Gotovo je sigurno da će doći do novih sastanaka između ovih ključnih aktera.
Još jednom se vraćam do autoputa Begin, ovaj put da bih ušla u Jerusalim. Kancelarija premijera i parlament nalaze se na kraku raskrsnice koji vodi na istok. Na tom putu moglo bi da se nalazi još istorijskih odluka.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
