More pojanja, gotovo goli muškarci se tuku i guraju prema svetilištu, uzvikujući „vašoi! vašoi!“ (idemo, idemo).
Ovo je scena koja se jedva promenila za 1.250 godina koliko se Hadaka Macuri, ili Festival golih, održava u hramu Konomija, u centralnom Japanu.
Ali ove godine postoji promena i to velika.
Podalje od okupljenih muškaraca, nalazi se grupa koja će postati prva ženska u istoriji ovog festivala.
Žene koje su došle da učestvuju svesne su da ispisuju istoriju.
U većem delu sveta, ženama je teško da pronađu mesto u oblastima i običajima u kojima tradicionalno dominiraju muškarci, ali u Japanu – koji je prošle godine bio na 125. mestu od 146 na listi indeksa rodnog jaza Svetskog ekonomskog foruma – to je posebno teško.
- Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
- Gejgi iz Nigate: „Druge“ japanske gejše
- U fotografijama: Kako Japan obeležava Dan odrastanja
- Treba li da se hranimo kao Japanci da bismo duže živeli
Nije da žene nisu oduvek bile deo ovog festivala, ali iz senke.
„Žene su oduvek veoma naporno radile da pripreme i podrže muškarce na festivalu“, objašnjava Acuko Tamakoši, čija porodica generacijama radi na festivalu Konomija.
Ali ideja o učešću na festivalu – na kojem muškarci pokušavaju da oteraju zle duhove, pre nego što se pomole za sreću u svetilištu – nikada ranije nije izneta.
Prema Naruhitu Cunodi, nikada nije postojala stvarna zabrana, samo što niko nikada nije pitao.
A kada su upitali, odgovor je bio lak.
„Verujem da je najvažnije da postoji zabavan festival za sve. Mislim da bi i Bog bio najsrećniji zbog toga“, rekao je on novinskoj agenciji Rojters.
Međutim, nisu svi u zajednici bili tako blagonakloni prema ideji o učešću žena.
„Bilo je mnogo onih koji su bili zabrinuti (zbog našeg učešća) i koji su govorili: ‘Šta žene rade na muškom festivalu?’, ‘Ovo je muški festival, ovo ozbiljna stvar'“, kaže Tamakoši, 56-godišnja baka.
„Ali sve smo bile ujedinjene da želimo ovo da uradimo. Verovali smo da će Bog paziti na nas ako budemo iskrene.“
Pogledajte video: Mladen je prvi srpski samuraj
Žene koje čekaju na red da učestvuju u festivalu zaista su iskrene. Osim što nisu gole.
Umesto toga, mnoge nose „hapi kapute“ – duge, ljubičaste haljine – i bele šortseve, za razliku od muškaraca, koji su goli do pasa, a ispod nose nešto nalik vešu od bambusa.
One ne učestvuju u borbi, guranju i metežu, karakterističnom za muškarce, koji žure da se probiju do svetilišta, penjući se jedan preko drugog da bi dodirnuli Šin Otoko, ili ‘muško božanstvo’ – čoveka koji je odabran od svetilišta.
Tradicija kaže: ako ga dodirnete, oteraćete zle duhove.
Ipak, to što one ne učestvuju u velikoj borbi do hrama, ženama ne oduzima značaj trenutka.
„Osećam da su se vremena konačno promenila“, kaže Jumiko Fudži za BBC.
„Ali istovremeno imam i osećaj odgovornosti“, dodaje.
Učešćem u festivalu, ove žene, međutim, ne razbijaju samo rodne prepreke, već i održavaju tradiciju.
Prethodne nedelje, održan je još jedan festival golih, u hramu Kokuseki na severu Japana.
Ali, kako je saopšteno, bio je poslednji jer jednostavno nije bilo dovoljno mladih da bi festival, odnosno tradicija bila održana.
- Strndžanje – erotski vlaški običaj između stvarnosti i mita
- Pelivani iz Jedrena – simbol snage i izdržljivosti
Japan ima jednu od najbržih stopa starenja stanovništva na svetu.
Prošle godine je prvi put zabeleženo da je jedna od 10 osoba imalo 80 ili više godina.
U međuvremenu, stopa nataliteta je samo 1,3 po ženi, sa samo 800.000 rođenih beba prošle godine.
Došao je trenutak da žene krenu u svetilište.
Stoje u dve paralelne linije i nose dugačke bambusove štapove umotane u isprepletene crvene i bele trake.
Acuko Tamakoši vodi kolonu – duva u pištaljku da bi podstakla ritmičko pevanje, decenijama i vekovima rezervisano samo za muškarce.
„Vašoi, vašoi“, uzvikuju žene.
Žene su usredsređene na pokrete i brzinu koje su vežbale nedeljama. One znaju da ovo moraju da urade kako treba.
Svesni da su oči medija i gledalaca uprte u njih, smeše se dok se u vazduhu oseća mešavina nervoze i uzbuđenja.
Čuju se povici podrške iz publike, neki viču „Gambate“ ili „nastavi!“, dok koračaju po vrlo niskoj temperaturi.
Ulaze u dvorište šintoističkog svetilišta Konomija i, kao i muškarce, i njih prskaju hladnom vodom.
Čini se da im to daje još veću energiju.
Žene završavaju ceremoniju tradicionalnim pozdravom od dva naklona, dva pljeska i još jednog, poslednjeg naklona.
A onda, nastupa euforija koja dokazuje koliko je ovaj trenutak bio značajan.
Žene kliču, skaču i grle se plačući.
„Arigatogozaimasu! Arigato!“ Hvala vam! Hvala vam! „, govore jedna drugoj dok im publika aplaudira.
„Rasplakala sam se, suze su samo tekle. Nisam bila sigurna da ću moći da učestvujem, ali sada osećam radost. Uspela sam“, kaže Mičiko Ikai.
Dok izlaze iz svetilišta, gledaoci zaustavljaju žene da bi se slikali sa njima i mediji koji žele da ih intervjuišu.
One se rado odazivaju.
„Uspela sam, oh koliko sam srećna“, kaže Mineko Akahori za BBC.
„Zaista sam zahvalna što sam kao žena mogla prvi put da učestvujem“.
Minako Ando, njena prijateljica koja je takođe učestvovala, dodaje da je „sjajno što je među prvim ženama koje su ovo uradile“.
„Vremena se menjaju“, kaže Hiromo Maeda.
Njena porodica vodi lokalnu gostionicu u kojem su se poslednjih 30 godina okrepljivali muškarci.
„Mislim da su naše molitve i želje iste. Nije važno da li ste muškarac ili žena. Naša strast je ista.“
Za Acuko Tamakoši, koji je odigrala ključnu ulogu u festivalu, razmišlja o tome šta su svi zajedno postigli.
Ona je i emotivna i oseća olakšanje.
„Moj muž je uvek učestvovao na ovom festivalu“, kaže ona za BBC.
„A ja sam, sve do danas, bila samo gledateljka. Sada sam ispunjena zahvalnošću i srećom.“
Pogledajte i ovaj video: Kako izgleda tradicionalno novogodišnje kupanje u Japanu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
